Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 17. februara da ne veruje da "se na bilo koji način Rusija nalazi iza protesta" koji je, uz incidente, održan ispred zgrade Predsedništva 15. februara, na Dan državnosti.
Brnabić je navela da se danas (17. februar) sastaje sa ruskim ambsadorom u Beogradu Aleksandarom Bocan Harčenkom, ali da taj sastanak nema veze sa protestom, već da je ranije zakazan.
Kako je dodala, protest će "svakako biti jedna od tema", jer su demonstranti pozivali na svoje bliske veze sa Rusijom.
U Beogradu je 15. februara desničarska organizacija "Narodna patrola" organizovala protestni skup na kojem su tražili da se vlasti povuku iz pregovora sa Kosovom, a predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću su sa protesta upućene pretnje i uvrede.
Pojedini učesnici protesta su nosili ruske zastave, obeležja ruske paravojne formacije Vagner i oznaku "Z", što je jedan od simbola ruske invazije na Ukrajinu.
Demonstranti su uklonili deo zaštitne ograde oko Predsedništva, pojedini su zgradu gađali jajima, a pokušaj ulaska u Predsedništvo sprečila je Žandarmerija.
Dan nakon protesta, policija je uhapsila Damjana Kneževića, lidera desničarske organizacije "Narodna patrola" i još dva člana te organizacije.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila i da ne veruje da Rusija "na bilo koji način, posredo ili neposredno, direktno ili indirektno" podržava demonstrante.
"Kao što je jednom rekao predsednik Aleksandar Vučić, Rusija je suviše ozbiljna država da bi imala bilo kakve veze sa takvim ljudima", rekla je Brnabić.
Ona je ocenila da su demonstranti koji su bili ispred Predsedništva Srbije "samozvane patriote kojima na prvom mestu nije država Srbija".
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko je 16. februara osudio pretnje koje su upućene sa protesta ispred Predsedništva.
"Rusija je opredeljena za nastavak svestrane saradnje sa prijateljskom Srbijom i ne meša se u unutrašnja pitanja Srbije", naveo je Bocan Harčenko na Tviteru.
Srbija, od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, odbija da se uskladi sa zapadnim sankcijama protiv Kremlja, na šta je poziva Evropska unija jer je država kandidat za članstvo.
Odluku da ne uvedu sankcije Rusiji, vlasti u Srbiji pravdaju, pored ostalog, i podrškom zvanične Moskve u politici prema Kosovu.
Srbija ne priznaje nezavisnost bivše pokrajine Kosova, proglašenu 2008. godine, za šta ima podršku Rusije.
Pročitajte i ovo: Most: Može li Vučić 'pasti' zbog Kosova?