Ekonomski novinar Miša Brkić za ‘Zašto?’ objašnjava šta bi eventualno otvaranje fabrike Volkswagena u Srbiji ili nekoj drugoj balkanskoj državi, o čemu su izvjestili mediji u Srbiji i Njemačkoj, značilo za region i koje su prednosti i nedostaci Srbije za privlačenje ovakve investicije.
Uslovi
Nije zanemariva činjenica to što je Volkswagen izabrao jugoistočnu Evropu kao područje koje u evropskim i globalnim razmera još izgleda kao trusno.
Dakle, iako Volkswagen dođe u Bugarsku, a ne u Srbiju, to će biti i dobar i pozitivan pomak za region.
Naravno da bi u slučaju da Srbija pobedi u toj konkurenciji to i za Srbiju bio dobar signal i dobar znak i za sve druge investitore.
Volkswagen nije bilo ko -- najveća svetska kompanija u proizvodnji automobila -- i to je u neku ruku dobra poruka, bez obzira što u Srbiji ima nemačkih kompanija koje posluju dugo godina i koje nisu baš najzadovoljnije ambijentom u kojem posluju i stalno ukazuju da neke stvari treba popravljati, ali je dobro učestvovati u jednoj takvoj, da kažem, utakmici, pa neka pobedi ko je bolji, odnosno za koga Upravni odbor ili menadžment Volkswagena utvrdi da ima i da nudi bolje uslove.
Privredni ambijent
Nažalost automobilska industrija u Srbiji je više izuzetak nego pravilo u odnosu na Slovačku, Češku, Rumuniju, pa I Mađarsku.
U sve te zemlje nije došla samo jedna automobilka kompanija, došlo je više proizvođača automobila, i postoji jedna dobra konkurencija, zdrav ambijent i automobilska industrija, recimo u Slovačkoj, ima značajan doprinos bruto domaćem proizvodu (BDP), za razliku od Srbije gde jedan proizvođač koji je nekad davno i u bivšoj Jugoslaviji postojao na istom mestu ali se ispostavilo i da taj jedan proizvođač nije više tako značajan faktor kao recimo proizvođači automobila u Slovačkoj, kad je u pitanju uticaj na bruto domaći proizvod i na status države u očima drugih investitora.
Primer Fijata nisu sledile druge automobilske kompanije i da su došle i da su napravile tamo gde je Fijat u Kragujevcu jedan ozbiljan centar za proizvodnju automobila u Evropi.
Slovačka ima četiri ili pet, Mađarska ima 3-4, Češka ima jaku automobilsku kompaniju. U Srbiji toga nema i ja bih rekao da je ključni razlog za to privredni ambijent koji nije na nivou spomenutih država.
Činjenica je da su te države članice Evropske unije ali isto tako činjenica je da je i Bugarska članica EU i da je to njena strateška prednost kad se bude razgovaralo na Upravnom odboru Volkswagena gde stacionirati fabriku.
Ekonomski bilansi
Činjenica je da auto industrija sa svim kooperantima utiče u značajnoj meri i na izvozne rezultat i na ukupan rast BDP-a ali Srbija nije među tim zemljama, iako je Fijat slovio za jednog od većih izvoznika, ali samo jedna fabrika, samo jedan proizvođač nije dovoljan da značajno popravi ekonomske rezultate države.
Ja bih bio srećniji kad bi neko od tih automobilskih giganata u Srbiji odlučio na napravi fabriku ovih novih tehnologija vezanih za auto industriju.
Recimo, da sam video neki nagoveštaj izgradnje fabrike baterija za električne automobile ili možda čak u nekim dalekim snovima ili fabrike električnih, odnosno onih automobila sa automatskim pilotom.
To je nešto što bi Srbiji moglo značajno da popravi u ugled ali i ove ekonomske bilanse.
Usklađenost s Evropom
Meni je bilo smešno kad sam video kao jedan od argumenata zašto bi Volkswagen došao u Srbiju dobri politički odnosi između rukovodstava dve države. Sve se nešto iskreno nadam da Volkswagen ne funkcioniše na tom principu.
Ali osim nedovoljno zaokruženog poslovnog ambijenta, ono što Srbiji nedostaje, a Bugarska kao članica EU ima, to je predvidivost, to je izvesnost u poslovanju.
Srbija nije dostigla taj nivo poslovnog okruženja i političkih prilika u državi da vi možete da kažete da će Srbija na dugi rok, iako nije članica EU, imati predvidivo poslovanje.
Bugarska već nekoliko godina privlači u raznim oblastima privrede velike investicije upravo zato što je članica EU i upravo zato što su njeni propisi usklađeni sa evropskim zakonodavstvom. Dakle ona je država u kojoj postoji predvidivost.
Srbija je u tom smislu još arhaična i to je ja mislim njen ključni loš argument koji može da konkuriše među velikim investitorima.
Radna snaga
Drugi razlog je da ne postoji kapacitet za tako veliku investiciju o kojoj se priča od 1,4 milijardi eura.
Srbija na ovom stupnju razvoja je država koja može absorbuje pola milijarde, 500-600 miliona eura, i sve investicije koje dolaze u Srbiju ovih dana ili ovih mjeseci se kreću negde u tim odnosima.
Znam da će neko reći da je koncesija za aerodrom ili prodaja RTB Bora u ukupnom zbiru veća od te sume, ali je činjenica da početni kapital, početni novac ne prelazi sumu od 500 miliona i to je u krugovima investicionih bankara činjenica.
Dakle, Srbija nema kapacitet za velike investicije preko milijardu ili preko milijardu i po evra.
I treći argument koji baš ne daje Srbiji neku veliku prednost je nedostatak kvalifikovane radne snage.
Ja sam video negde po domaćim medijima da se i hvalilo kako imamo stručnu i obrazovanu radnu snagu. Bojim se da taj argument ne stoji i da je to više isprazno hvalisanje.
Rentabilnost
Ozbiljnih industrijskih radnika u automobilskom sektoru Srbija nema i naročito otkad je Fijat tu, i otkad je smanjen broj zaposlenih u toj fabrici u Kragujevcu nisam siguran da bi Volkswagen, za koga se priča da će ovde zaposliti 5.000 hilljada radnika, ovde moći da nađe toliku radnu snagu, toliki broj radnika.
S druge strane, pošto smo mi skloni tim megalomanskim brojkama i idejama, mislim da je malo preterano govoriti o fabrici sa 5.000 radnika, možda u prvoj industrijskoj revoluciji pre 200-250 godina.
Danas, u vreme digitalizacije, automatizacije nisam siguran da bi fabrika sa 5.000 radnika, koliko god da proizvodi automobila godišnje, mogla da bude rentabilna.
Ja mislim da i fabrika sa 2.000-2.500 radnika sa 300.000 automobila godišnje jedino može da bude isplativa.
Dakle ta ideja o 5.000 radnika je malo prevelika s jedne strane, s druge strane tu količinu radnika je nemoguće naći u Srbiji.
Ruski iskorak
Video sam da ljudi iz Bugarske kao prednost Srbije navode to što nije članica EU i što bi mogla Volkswagenu da plati veće subvencije nego Bugarska kojoj to ne dozvoljava članstvo u EU.
Dakle, ako razgovaramo na tom nivou onda je ispravno pitanje koje bi prosečan poreski obveznik sebi u Srbiji mogao da postavi i državi u kojoj živi: A koliko će nas stvarno da košta da investicija, odnosno taj dolazak Volkswagena?
Ja mislim da je za Srbiju važno da Volkswagen ovde gradi fabriku, ali je isto tako važno i koliko će to poreske obveznike u ovoj zemlji da košta.
Što se tiče izvikane prednosti Srbije kao zemlje koja ima pristup tržištu Rusije i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, mislim da se radi samo o jednoj vrsti zavaravanosti.
U tom sporazumu između Srbije i Rusije ne postoji stavka automobili, tako da sva priča o tome kako će iz Srbije moći i da se lako i jeftino izvoze automobili u Rusiju ne postoji kao opcija.
Da postoji, Fijat bi bi odavno iskoristio tu prednost, ali vidimo da već otkad je Fijat ovdje -- 10 godina -- nijedne godine nije uspeo da napravi neki veliki iskorak sa svojom fabrikom automobila u Srbiji prema ruskom tržištu.
Radari
Bilo bi lepo kad bi s u regionu dogodilo ono što se pre 15 ili 20 godina dogodilo u centralnoj Evropi, mislim pre svega na Češku, Slovačku i Mađarsku a usput i na Rumuniju, kad je u pitanju autoindustrija, ali mislim da je ta prostor već prilično zauzet.
Vrlo je indikativno da su te delekoistočne auto kompanije koje su zainteresovane za evropsko tržište već izdelile te svoje lokacije po državama centralne Evrope.
Dakle ni one na svoji radarima nemaju previše, ili mi bar do sad nismo čuli, ove države takozvanog Zapadnog Balkana ili jugoistočne Evrope.