Državni vrh Srbije će do dijaloga sa Prištinom 2. aprila biti u neprekidnom zasedanju. Nakon još jednog sastanka Nikolić – Dačić – Vučić savetnik predsednika Marko Đurić preneo je da je situacija "dramatična kao pred Dejton i Rambuje", te da će se Srbija posle 2. aprila, bez obzira na rezultat dijaloga, suočiti sa izuzetno teškim posledicama.
Ulozi su i ovoga puta jako visoki i ima razloga da se govori o dramatičnosti situacije, ocenjuju analitičari, ali da se to ipak ne može porediti sa onim uoči i nakon Rambujea.
Brisel ništa manje teži nego Dejton ili Rambuje. Tim poređenjem savetnik predsedika države Marko Đurić opisuje kako državni vrh vidi poziciju Srbije uoči odlučujuće runde dijaloga sa Prištinom u Briselu 2. aprila.
„Situacija u kojoj smo se danas našli nije ništa manje složena i ništa lakša od one u kojoj se naša zemlja nalazila prilikom pregovora u Dejtonu i prilikom pregovora u Rambujeu“, rekao je Đurić.
Šta znači „dramatična situacija“ i „teške posledice“ sa kojima će se, prema oceni koju je Marko Đurić preneo nakon sastanka predsednika države, premijera i prvog potpredsednika Tomislava Nikolića, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, zemlja i građani suočiti bez obzira kakav bude ishod pregovora u Briselu? Srbija se nalazi u dilemi da bira između dva veoma teška puta, odgovora Đurić.
"Jedan put je prihvatanje rešenja koja nisu idealna i koja su veoma teška za celu Srbiju, a drugi je put u kome mi, zbog toga što druga strana nije bila sremna na kompromis, nismo u poziciji da prihvatimo ono o čemu se razgovara. Veoma nam je važno da 2. aprila dođemo u priliku da procenimo elemente koje nudi druga strana da bismo bili u stanju da tu odluku donesemo“, naveo je Đurić.
Od napretka u dijalogu sa Prištinom zavisi da li će Srbija dobiti datum za početak pregovora o članstvu u EU, a sam premijer i glavni pregovarač Ivica Dačić poručuje da nije optmista da će zajednica srpskih opština uopšte biti i formirana zbog protivljenja Prištine da joj se dodele izvršna ovlašćenja od čega Beograd za sada u zvaničnim izjavama ne odustaje.
Ni poznavaocima prilika nije do kraja jasno da li je Srbija stvarno doterana do zida, kako predstavljaju beogradski zvaničnici, ili je reč samo o pripremi javnosti za gorku pilulu koja će morati da se proguta da bi zemlja krenula dalje put evropskih integracija.
Ulozi su i ovoga puta jako visoki i ima razloga da se govori o dramatičnosti situacije, ocenjuje politički analitičar Vatroslav Vekarić, ali kaže da se ne može govoriti o stepenu dramatičnosti danas i onom uoči i nakon Rambujea.
„Znamo koje su bile posledice neprihvatanja Rambujea, koliko su one bile dramatične, naravno takve posledice danas ne očekujemo. Međutim, sigurno je da bi izostanak sporazuma, izostanak uspeha dijaloga sa Prištinom imao veoma loše i teške posledice za Srbiju. Sigurno je da bi proces evrointegracija došao u duboku krizu, zastao bi, sa velikim neizvesnostima kako bi se dalje nastavio“, ocenjuje Vekarić.
Nacionalna dilema
I dok se nakon sastanka u Beogradu uglavnom govorilo o težini situacije i posledicama upravo sa Kosova je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin poručio zašto je ono što je do sada nuđeno u Briselu za Beograd potpuno neprihvatljivo.
“Da smo hteli da prihvatimo Ahtisarijev plan, mi bi već to uradili. Ahtisarijev plan nije dobro rešenje, da je taj plan dobar ovde bi Srbi živeli bolje, ali kao što vidite i Srbi koji žive u opštinama koje su ustanovljene i vođene po Ahtisarijevom planu ne ističu se ni zaštitom u smislu prava, ni ekonomskim napretkom ni povećanjem svoje brojnosti”, rekao je Vulin.
Situacija je krajnje neizvesna kada je u pitanju ishod pregovora, ocenjuje Vatroslav Vekarić.
„Sigurno je da su ovo trenuci kada obe strane u svojevrsnoj igri živaca pokušavaju da obezbede što više ustupaka u poslednjem trenutku. Nije sasvim jasno u ovom trenutku koliko će ti ustupci biti mogući, da li postoji spremnost ne samo Prištine nego i Brisela da učine određene ustupke Beogradu, i s druge strane, ostaje takođe neizvesno da li je Beograd spreman na takav ustupak koji bi značio da prihvati bar deo nečega što dosad nije bilo na stolu, ali ne i sve ono što je tražio“, kaže Vekarić.
Još nije poznato hoće li se potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić pridružiti premijeru Dačiću na pregovorima u Briselu 2. aprila. Savetnik predsednika Marko Đurić kaže da će sastav delegacije biti poznat u ponedeljak. Sve odluke će biti donete zajednički, a politička odgovornost za svaku odluku podeljena između svih ključnih političkih činilaca, rekao je Đurić.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije ima utisak da postoji veće nejedinstvo u vezi sa dijalogom unutar Srpske napredne stranke nego u Socijalističkoj partiji Srbije.
„Obično se govori o razlikama koje postoje između Nikolića i Vučića, međutim, ja mislim da u SNS-u postoji dublji i suštinski problem, da postoji mnogo njihovih članova kojima je ova promena Vučićeve politike preveliki iskorak“, navodi Milić.
Uticajni bečki "Standard" primećuje da je kosovsko pitanje u Srbiji postalo nacionalna dilema, i da to najbolje odražava izjava potpredsednika vlade Aleksandra Vučića koji je govorio o "11 dana pakla" između sedme i osme runde dijaloga sa Prištinom.
"Kada Vučić govori o dijalogu to zvuči kao 'faustovska dilema', kao da dve duše žive u jednom telu, koje žele da se odvoje jedna od druge. Jedna teži u budućnost, EU, a druga želi da ostane na Kosovu, na svetoj srpskoj zemlji, kolevci srpstva. Obe stvari, to se sve jasnije uviđa u Beogradu, neće moći da se dobiju", konstatuje ovaj list.
Ulozi su i ovoga puta jako visoki i ima razloga da se govori o dramatičnosti situacije, ocenjuju analitičari, ali da se to ipak ne može porediti sa onim uoči i nakon Rambujea.
Brisel ništa manje teži nego Dejton ili Rambuje. Tim poređenjem savetnik predsedika države Marko Đurić opisuje kako državni vrh vidi poziciju Srbije uoči odlučujuće runde dijaloga sa Prištinom u Briselu 2. aprila.
„Situacija u kojoj smo se danas našli nije ništa manje složena i ništa lakša od one u kojoj se naša zemlja nalazila prilikom pregovora u Dejtonu i prilikom pregovora u Rambujeu“, rekao je Đurić.
Šta znači „dramatična situacija“ i „teške posledice“ sa kojima će se, prema oceni koju je Marko Đurić preneo nakon sastanka predsednika države, premijera i prvog potpredsednika Tomislava Nikolića, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, zemlja i građani suočiti bez obzira kakav bude ishod pregovora u Briselu? Srbija se nalazi u dilemi da bira između dva veoma teška puta, odgovora Đurić.
"Jedan put je prihvatanje rešenja koja nisu idealna i koja su veoma teška za celu Srbiju, a drugi je put u kome mi, zbog toga što druga strana nije bila sremna na kompromis, nismo u poziciji da prihvatimo ono o čemu se razgovara. Veoma nam je važno da 2. aprila dođemo u priliku da procenimo elemente koje nudi druga strana da bismo bili u stanju da tu odluku donesemo“, naveo je Đurić.
Od napretka u dijalogu sa Prištinom zavisi da li će Srbija dobiti datum za početak pregovora o članstvu u EU, a sam premijer i glavni pregovarač Ivica Dačić poručuje da nije optmista da će zajednica srpskih opština uopšte biti i formirana zbog protivljenja Prištine da joj se dodele izvršna ovlašćenja od čega Beograd za sada u zvaničnim izjavama ne odustaje.
Ni poznavaocima prilika nije do kraja jasno da li je Srbija stvarno doterana do zida, kako predstavljaju beogradski zvaničnici, ili je reč samo o pripremi javnosti za gorku pilulu koja će morati da se proguta da bi zemlja krenula dalje put evropskih integracija.
Ulozi su i ovoga puta jako visoki i ima razloga da se govori o dramatičnosti situacije, ocenjuje politički analitičar Vatroslav Vekarić, ali kaže da se ne može govoriti o stepenu dramatičnosti danas i onom uoči i nakon Rambujea.
„Znamo koje su bile posledice neprihvatanja Rambujea, koliko su one bile dramatične, naravno takve posledice danas ne očekujemo. Međutim, sigurno je da bi izostanak sporazuma, izostanak uspeha dijaloga sa Prištinom imao veoma loše i teške posledice za Srbiju. Sigurno je da bi proces evrointegracija došao u duboku krizu, zastao bi, sa velikim neizvesnostima kako bi se dalje nastavio“, ocenjuje Vekarić.
Nacionalna dilema
I dok se nakon sastanka u Beogradu uglavnom govorilo o težini situacije i posledicama upravo sa Kosova je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin poručio zašto je ono što je do sada nuđeno u Briselu za Beograd potpuno neprihvatljivo.
“Da smo hteli da prihvatimo Ahtisarijev plan, mi bi već to uradili. Ahtisarijev plan nije dobro rešenje, da je taj plan dobar ovde bi Srbi živeli bolje, ali kao što vidite i Srbi koji žive u opštinama koje su ustanovljene i vođene po Ahtisarijevom planu ne ističu se ni zaštitom u smislu prava, ni ekonomskim napretkom ni povećanjem svoje brojnosti”, rekao je Vulin.
Situacija je krajnje neizvesna kada je u pitanju ishod pregovora, ocenjuje Vatroslav Vekarić.
„Sigurno je da su ovo trenuci kada obe strane u svojevrsnoj igri živaca pokušavaju da obezbede što više ustupaka u poslednjem trenutku. Nije sasvim jasno u ovom trenutku koliko će ti ustupci biti mogući, da li postoji spremnost ne samo Prištine nego i Brisela da učine određene ustupke Beogradu, i s druge strane, ostaje takođe neizvesno da li je Beograd spreman na takav ustupak koji bi značio da prihvati bar deo nečega što dosad nije bilo na stolu, ali ne i sve ono što je tražio“, kaže Vekarić.
Još nije poznato hoće li se potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić pridružiti premijeru Dačiću na pregovorima u Briselu 2. aprila. Savetnik predsednika Marko Đurić kaže da će sastav delegacije biti poznat u ponedeljak. Sve odluke će biti donete zajednički, a politička odgovornost za svaku odluku podeljena između svih ključnih političkih činilaca, rekao je Đurić.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije ima utisak da postoji veće nejedinstvo u vezi sa dijalogom unutar Srpske napredne stranke nego u Socijalističkoj partiji Srbije.
„Obično se govori o razlikama koje postoje između Nikolića i Vučića, međutim, ja mislim da u SNS-u postoji dublji i suštinski problem, da postoji mnogo njihovih članova kojima je ova promena Vučićeve politike preveliki iskorak“, navodi Milić.
Uticajni bečki "Standard" primećuje da je kosovsko pitanje u Srbiji postalo nacionalna dilema, i da to najbolje odražava izjava potpredsednika vlade Aleksandra Vučića koji je govorio o "11 dana pakla" između sedme i osme runde dijaloga sa Prištinom.
"Kada Vučić govori o dijalogu to zvuči kao 'faustovska dilema', kao da dve duše žive u jednom telu, koje žele da se odvoje jedna od druge. Jedna teži u budućnost, EU, a druga želi da ostane na Kosovu, na svetoj srpskoj zemlji, kolevci srpstva. Obe stvari, to se sve jasnije uviđa u Beogradu, neće moći da se dobiju", konstatuje ovaj list.