Najvažnije kod nedeljne runde briselskog dijaloga na najvišem nivou, u kojoj su učestvovali predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, "jeste što je uopšte i održana", ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa osvrćući se na atmosferu koja je pratila organizovanje ovog susreta i izjave koje su se uoči nje čule.
Iza "teških, ali ohrabrujućih" razgovora, kakvim ih je ocenila šefica evropske diplomatije, Federika Mogerini, i dalje će biti trzavica poput prebrojavanja država koje su priznale Kosovo, ali će to, smatraju analitičari, imati sve manju važnost u odnosu na opredeljenost da se proces normalizacije odnosa privede kraju.
"Mislim da su se tenzije sada smirile", rekao nam je profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Dragan Đukanović, ocenivši i da je kompromis reč koja bi mogla da objedini izjave dvojice predsednika, date nakon susreta u Briselu.
"Pokazivanje neke vrste spremnosti za kompromis iako smo imali izjave koje su bile prilično radikalne od nekih zvaničnika i vlasti u Prištini i u Beogradu, kada je u pitanju bila priprema ovog sastanka i nekoliko nedelja pre ovog sastanka. Mislim da su se ipak tenzije smirile i da će očigledno ovaj proces koji ulazi u jednu sasvim novu dinamiku, ići mnogo brže nego što su mnogi i očekivali kada je u pitanju proces normalizacije", kaže Đukanović.
U danima uoči poslednje runde briselskog dijaloga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je beogradskim medijima govorio da neće pristati na pritisak, mada je spreman na kompromis, te da razmišlja i da li uopšte da ide u Brisel.
Prvog dana meseca u kome je ova runda održana, Vučić je govorio da Prištinu jedino zanima "kako da preuzme potpunu kontrolu nad severom Kosova" na kojem su Srbi većina, a nekoliko dana kasnije i da očuvanje mira i stabilnosti postaje sve teže jer, kako se izrazio, "Albanci postaju sve nervozniji".
Temperaturu je u junu podigla i stara tema lobiranja Srbije za smanjenje broja država koje su priznale Kosovo, pa je tako, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, na vanrednoj press konferenciji na kojoj je rekao da je Liberija povukla svoje priznanje, ponovio da će broj država koje priznaju Kosovo biti ispod 100, što će, dodao je, onemogućiti Kosovo da postane članica međunarodnih organizacija.
Nakon nedeljnog dijaloga u Briselu, međutim, ton je bio primetno drugačiji, ukazuje profesor Dragan Đukanović koji je i potpredsednik nevladine organizacije Centar za spoljnu politiku.
"Mislim da je Evropska Unija, kada je u pitanju sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum verovatno iznašla neku vrstu kreativne formule koja može da zadovolji obe strane. I, upravo ističući u tim principima koji su juče bili predstavljeni, a koji još uvek nisu javno objavljeni, verovatno su obe strane mogle da vide da postoji neka mogućnost kompromisa koji može da ih zadovolji, a da drugu stranu ne dovede u status gubitnika", kaže Đukanović.
Uprkos smirenom tonu i pozivima na kompromis koji su pratili dijalog u Briselu, na marginama ovih razgovara se ponovo povela i polemika o broju država koje su priznale Kosovo, a odvijala se između ministara spoljnih poslova, Ivice Dačića i Bedžeta Pacolija.
Na marginama razgovara se ponovo povela i polemika o broju država koje su priznale Kosovo
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, ocenjuje da "borba" za smanjenje broja država koje su priznale Kosovo liči na "Sizifov posao", čiji cilj i nije da se stigne "na vrh brda".
"Već da postoji jedna priča koja je medijski i politički važna i koja treba zapravo da održava tu predstavu u javnosti Srbije da ova vlada nije izdajnička i da ona neće priznati Kosovo. Znači, to je dokazivanje – mi smo uporni, mi se borimo i postižemo šta možemo. I, naravno, time donekle komplikujemo put Kosova u UNESCO, u UN i otežavamo posao onoj drugoj strani, u ovom slučaju zapadu", ocenjuje Janjić.
Tema broja država koje su priznale Kosovo, očigledno je nešto čime će se baratati i u narednom periodu, smatra profesor Dragan Đukanović, ali, kako ističe, ona će sa razvojem dijaloga otići u drugi plan. "Mislim da to neće sada biti od suštinskog značaja, koliko će od suštinskog značaja biti opredeljenost EU da se ovaj proces privede kraju. Mislim da je to sada ključna stvar", rekao je Đukanović.
Važan utisak koji su ostavili poslednji razgovori dvojice predsednika u Briselu, primećuje Đukanović, jeste i to da su obe strane nastavak dijaloga shvatile kao "ulazak u završnicu" procesa normalizacije odnosa otpočetog marta 2011. godine, kada su za sto u Briselu, u tehničkom dijalogu seli prvi pregovarači – Borko Stefanović, tadašnji politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Edita Tahiri, zamenica kosovskog premijera.
Evropska Unija je, podsetimo, nastavak dijaloga označila početkom "intenzivne faze”, što su po završetku trilateralnog sastanka dvojice predsednika i šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, u izjavama potvrdili i Vučić i Tači.
Na kraju tog procesa nalazi se pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
"Ako ne bude postignut", primetio je Tači, to će "skupo koštati i jednu i drugu stranu".
Vaš browser nepodržava HTML5
Tači: Bez sporazuma, ostaje zamrznuti konflikt
"Moramo", poručio je u Briselu Vučić, da "pronađemo rešenje koje je racionalno i koje odgovara građanima Srbije, ali koje će ukazivati respekt i prema drugoj strani", a "sve probleme da rešavamo u miru".
Predstavnica EU, Federika Mogerini je, dan nakon razgovora, rundu dijaloga ocenila "teškom, ali ohrabrujućom".