Britanski Parlament u utorak bi trebalo da glasa o planu za Brexit britanske premijerke, no svetski mediji navode da je podrška zbog podeljenosti britanskog društva i dalje neizvesna i procenjuju kakva budućnost čeka Britaniju sa ili bez dogovora.
Neuspeh Brexita je katastrofalno kršenje poverenja
Tu poruku je poslanicima pred glasanje o Brexit sporazumu, u tekstu u nedeljnom Daily Ekspresu, uputila britanska premijerka Tereza Mej (Theresa May), koja navodi i da rizično da Velika Britanija napusti EU bez dogovora ili se Brexit uopšte neće desiti.
BBC navodi i da je Dauning strit 10 uznemiren mogućnošću da poslanici preuzmu kontrolu nad Brexitom ako premijerka izgubi na glasanju u utorak.
“Sunday Times izveštava o planu međupartijske grupe poslanika po kome bi oni promenili pravila u Donjem domu parlamenta, kako bi omogućili da predlozi zastupnika imaju prednost u odnosu na Vladine, ukoliko sporazum Mejove ne uspe…Jedna od mogućnosti je da bi onda zastupnici zakonski mogli da prisile Vladu da odgodi Brexit nakon određenog datuma izlaska - predlog koji su već dali neki poslanici, kaže BBC-ijev politički dopisnik Kris Mejson (Chris Mason).“
BBC podseća da je glasanje trebalo da se održi u decembru, ali ga je premijerka u poslednjem trenutku otkazala, jer se suočila sa gotovo izvesnim porazom.
“Više od 100 konzervativaca i deset zastupnika DUP-a su među onima koji će se suprotstaviti vladinom sporazumu u utorak. Laburisti će takođe glasati protiv dogovora, ali se lider Džeremi Korbin (Jeremy Corbin) odupro sve jačim pozivima iz vlastite stranke o novom EU referendumu, insistirajući da su opšti izbori i dalje njegov glavni prioritet ako se sporazum odbaci.”
Brexit Britanija ne želi nazad svoje carstvo
Džon Lojd (John Loyd) u komentaru za agenciju Rojters (Reuters) ocenjuje da su neki posmatrači glasanje o Brexitu videli kao dokaz da imperijalni porivi i dalje dominiraju.
“To je jedna od najčešćih fantazija o kojoj se trenutno razmišlja u Velikoj Britaniji - da je, beznadežno, zaglibila u žalosti za veličinom koja je nestala, i snom da to ponovo pridobije...
Ipak, nijedan kreator javnog mnjenja, nijedna organizacija, nijedan pojedinac sposoban za razmišljanje ne želi carstvo. Vladini ministri, zaduženi za sprovođenje volje birača, razgovaraju - verovatno preoptimistično - o izgledima za mrežu trgovinskih sporazuma, od kojih su mnogi sa bivšim kolonijama kao što su Australija, Kanada, Novi Zeland i same Sjedinjene Države.”
Lojd dodaje da su optužbe za imperijalnom nostalgijom koju navodno Brexitovci neguju često praćena sumornim izveštajima o zemlji koja je razorena.
“Parlament je, da budem jasan, proteklih nedelja u nekoliko navrata bio meta napada – kako unutar njega, gde je predsedavajući optužen za zloupotrebu svoje neutralnosti kršenjem pravila u korist onih koji žele ostati u EU, tako i van njega, gde su mafijaši, u velikoj meri mladi, muški pro-brexitovci uzvikivali "Nacisti!" i "Fašiste" na Remainerse…
Brexit verovatno nije bio okidač za talas rasizma i ekstremnog nacionalizma koji je zahvatio Veliku Britaniju. To je popularan, mada ne univerzalan kliše sa radikalima na univerzitetima - kao, na primer, Dejvid Gilborn (David Gillborn) sa Univerziteta u Birminghamu, koji veruje da je kampanja Leave bila 'uporediva sa nacističkom propagandom i jednostavno rasistička'.”
Pitanja o Brexitu koja se vrzmaju po glavi
Kao prva zemlja koja je pokušala da izađe iz Evropske unije, razvod Velike Britanije od Unije je u startu bio neuredan slučaj, piše CNN i traga za odgovorima na pojedina pitanja o Brexit procesu.
Tako CNN-ov dopisnik Fil Blek (Phil Black) objašnjava zašto je Britanija htela da napusti EU i navodi da Brexitovci ne vole da dele suverenitet, odnosno da oni žele da Velika Britanija odluči o svojim pravilima i da stvori sopstveni put.
“Imigracija je još jedno ključno pitanje za pristalice Brexita. Neki smatraju da je slobodno kretanje Evropljana izazvalo previše stresa za Vladine službe ili je prebrzo promenilo strukturu njihovih zajednica…Glasanje za Brexit je takođe bio način da neki protestuju protiv političkog i ekonomskog sistema za koji smatraju da ih je zapostavio, dok drugi profitiraju nepravedno.“
CNN ova dopiisnica Bijans Nobilo (Biance Nobilo) objašnjava da se u zadnje dve godine otkako je Velika Britanija pokrenula član 50, vrlo malo promenilo u razmišljanju parlamenta, kao i da je za Mejovu nezgodno to što takav parlament u utorak treba da podrži njen Brexit dogovor.
Jedno od pitanja CNN je i kako će Brexit uticati na građane, pa tako reporter En Stjuart (Anne Stewart) objašnjava da je britanska funta već pala nakon što je Velika Britanija glasala za napuštanje EU, i mogla bi još više da padne u slučaju Brexita bez dogovora.
“To je dobra vest za turiste koji se nadaju jeftinim putovanjima u Britaniju, kao i za britanske kompanije koje se bave izvozom. Loša vest je za mnoge druge - troškovi života se povećavaju za Britance pošto uvoz postaje skuplji, a slična je priča i za kompanije koje moraju da uvoze sirovine.”
Kada je reč o polažaju Britanije u svetu, CNN-ov Nik Robertson (Nick Robertson) navodi da će Brexit u ovom kontekstu biti mrlja na pejzažu značajnijih promena.
“Istina je sledeća: budućnost ovog nekada velikog, ali sada malog i izolovanog ostrva biće ostavljena na milost i nemilost milijardi ljudi izvan njegovih granica.”
Podeljena Britanija nije novost
Znakovi i simboli su od suštinskog značaja za naš život, pomažući nam da se krećemo u društvu i dopuštajući nam da povežemo spoljašnji izgled sa nekom unutrašnjom suštinom ili istinom. Oni pružaju sredstvo signalizacije ko smo i za šta se zalažemo. Zato nosimo značke i trake, zašto mnogi Jevreji nose kipu, a neke muslimanke hidžab, piše koluminista Observera Kernan Malik i dodaje:
“Način na koji čitamo znake, i značenja koja im pripisujemo, nije nužno racionalan…U nedavnom eseju, konzervativni aktivista Grim Arčer (Graeme Archer) je sugerisao da danas živimo u “dobu semiotike” u kojem su znaci postali i veoma važni i čudno iskrivljeni…
U tome ima istine. Razmotrite debatu o Brexitu. Neprijateljstvo i maltretiranje sa kojom se suočava Torijevka En Soubri (Anna Soubri) dominirali su u diskusiji tokom protekle nedelje. "To je ono što se dogodilo našoj zemlji", primetila je Soubri u zloglasnom intervjuu za londonski College Green, koji je ugušen povicima 'Soubri je nacista'. Bila je u pravu, iako možda nije baš tako kako je mislila.”
Autor navodi i da se sada Brexit debata neizbežno vidi kroz plemenske termine.
“Skoro od samog početka, Remejnersi (pristalice ostanka u EU) su odbacili Brexitovce (pristalice izlaska iz EU) kao neznalice i rasiste. Brexitovci su Remejnerse nazivali izdajnicima i neprijateljima naroda. Bez sumnje, obe strane će, nakon čitanja ovog teksta, insistirati na tome: "Da, ali mi smo u pravu, a oni greše."”