U Srbiji još nisu rasvetljena politička ubistva Miloševićeve mašinerije iz 90-ih. Između ostalih, i ubistava novinara.
Nakon što je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić saopštio da će se uskoro pokazati da je novinara Slavka Ćuruviju 1999. godine u vreme NATO bombardovanja likvidirala država, vlast koja je ubijala neistomošljenike i protivnike, i da su izvršioci živi, pokušavamo da doznamo da li to znači da će uskoro biti podignute optužnice za ubice i naručioce. Da li to znači da će ključnu političku ulogu u tome odigrati isti onaj čovek koji je u vreme državnog ubistva bio ministar za informisanje u Vladi Srbije, dakle, deo tog istog državnog vrha?
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje nerasvetljenih ubistava novinara kaže za RSE da je to telo, čije je formiranje izazvalo kontroverzne reakcije u javnosti, uspelo da prikupi dokumenta od svih državnih institucija koja su bila svih ovih godina skrivana, a u kojima su "ne samo potvrde onih podataka za koje su postojale kao pretpostavke o izvršiocima i nalogodavcima, već i do novih mogućnosti za dokazivanje svega toga.“
Na pitanje da li u ovom trenutku zna dokle sežu informacije o naručiocu ubistva Ćuruvije, Matić kaže: „Znam približno.“ I na pitanje o izvršiocu, odgovara na isti način: „Znam približno.“
Na sledeće pitanje da li će javnost znati za nekoliko nedelja to što on zna približno, Veran Matić opet uzdržano odgovara: “Pretpostavljam, da.“
Zanimljivo je da je koji dan pre Vučićeve najave konačnog rasprela slučaj Ćuruvija, Nataša Kandić iz REKOM-a potvrdila i u našem programu da je svojevremeno imala kontakt sa svedokom Ćuruvijinog ubistva koji radi u Ministarstvu inostranih poslova, ali da ne zna njegov identitet. Veran Matić o tom svedoku kaže da je šef radne grupe MUP-a obavio nekoliko razgovora sa nekoliko ljudi čija su imena dobijena od Ministarstva spoljnih poslova, a sa nekima koji su na radu van zemlje, biće uskoro obavljeni razgvoori.
Uporedo sa najavom da se okončava dugogodišnji muk o državnom ubistvu Ćuruvije, objavljena je u štampi i informacija iz poverljivih izvora da je nekadašnji šef BIA-e Rade Marković, koji izdržava kaznu zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i članova SPO na Ibarskoj magistrali, premešten u samicu pod najstrožijim tretmanom.
Marković je uzburkao javnost svojim zahtevom predsedniku Republike za pomilovanjem, zatim razgovorom sa njegovim savetnikom Oliverom Antićem u ćeliji dobro čuvanog zatvora u Zabeli, kada je navodno pominjano, uz neka skrivena dosijea, i ovo ubistvo. Smatra se da konci od neposrednih ubica idu do ovog bivšeg ključnog čoveka Miloševićeve državne bezbednosti, a onda prema političkom vrhu.
Montipajtonovski pristup
Brat ubijenog Slavka, Jovo Ćuruvija nije hteo da komentariše Vučićevu najavu konačnog rasvetljavanja ubistva, poučen valjda dugodišnjim iskustvom, najavama koje su samo pothranjivale lažnu nadu. Slavkova supruga Branka Prpa na pitanje da li je obaveštena o toku istrage, kaže:
„Ja nemam nikakve informacije niti me je bilo ko o bilo čemu više obavestio od onoga što javnost zna.“
Na pitanje da li je u vreme kada se dogodilo ubistvo, kada je sadašnji potpredsednik Vlade bio ministar informisanja, neko uključujući i resornog ministra javno reagovao, odredio se prema ovom ubistvu za koje je odmah bilo jasno da je politički motivisano, Branka Prpa kaže:
„Ne, nije reagovao. I niko od zvaničnika tadašnje Vlade nije dao nikakvo saopštenje tim povodom.“
Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića, najmoćnija osoba u Srbiji tog vremena je desetak dana pred ubistvo, na sednici Direkcije svoje partije, JUL-a, kako svedoče dobro obavešteni izvori, Ćuruviju označila kao glavnog državnog neprijatelja koji je izazvao bombardovanje, rekavši da će mu narod suditi. Smatra se da je nekoliko dana pred ubistvo, Mirjana Marković naručila tekst objavljen u dnevnoj štampi i pročitan u centralnom dnevniku državne televizije, pod naslovom "Ćuruvija dočekao bombe".
Filip Švarm, urednik u nedeljniku "Vreme", u vreme NATO bombardovanja, kada je uvedena cenzura, bio je u stalnom kontaktu sa tadašnjim ministrom i glavnim cenzorom Aleksandrom Vučićem. On se priseća tog aprila 99-te godine:
„Mi iz Vremena, kao i svi ostali iz novina išli smo u hotel Metropol gde se nalazilo Ministarstvo informisanja. Dve osobe su pregledale novine koje će sutradan izaći, Aleksandar Vučić i Radmila Višić. Naravno, Vreme je posvetilo veliki tekst ubistvu Slavka Ćuruvije, i kada sam ja doneo printove, povela se rasprava. Radmila Višić je imala silne primedbe na taj teks , međutim, Aleksandar Vučić, tada ministar informisanja, bio je za to da se taj tekst objavi. Oni su mogli da spreče da Vreme izađe, ali Vučić je svojom odlukom da Vreme izađe sa takvim tekstom, na neki način pokazao da je on protiv tog političkog ubistva.“
Vratimo se sadašnjoj Vučićevoj najavi procesuiranja odgovornih. Branka Prpa se pita kako to da odjednom sve institucije, uključujući i Bezbednosnu informativnu agenciju otkrivaju dosada dobro skrivana dokumenta o tom ubistvu, pa se pita zašto o istrazi ne govore ljudi iz pravosuđa, aludirajući na poene koje prikuplja političar kome to nije u opisu posla?
„To je sve nekako montipajtonovski pristup. Ali, videćemo, na kraju krajeva, šta će od svega toga da bude“, kaže Branka Prpa.
Nakon što je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić saopštio da će se uskoro pokazati da je novinara Slavka Ćuruviju 1999. godine u vreme NATO bombardovanja likvidirala država, vlast koja je ubijala neistomošljenike i protivnike, i da su izvršioci živi, pokušavamo da doznamo da li to znači da će uskoro biti podignute optužnice za ubice i naručioce. Da li to znači da će ključnu političku ulogu u tome odigrati isti onaj čovek koji je u vreme državnog ubistva bio ministar za informisanje u Vladi Srbije, dakle, deo tog istog državnog vrha?
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje nerasvetljenih ubistava novinara kaže za RSE da je to telo, čije je formiranje izazvalo kontroverzne reakcije u javnosti, uspelo da prikupi dokumenta od svih državnih institucija koja su bila svih ovih godina skrivana, a u kojima su "ne samo potvrde onih podataka za koje su postojale kao pretpostavke o izvršiocima i nalogodavcima, već i do novih mogućnosti za dokazivanje svega toga.“
Na pitanje da li u ovom trenutku zna dokle sežu informacije o naručiocu ubistva Ćuruvije, Matić kaže: „Znam približno.“ I na pitanje o izvršiocu, odgovara na isti način: „Znam približno.“
Na sledeće pitanje da li će javnost znati za nekoliko nedelja to što on zna približno, Veran Matić opet uzdržano odgovara: “Pretpostavljam, da.“
Zanimljivo je da je koji dan pre Vučićeve najave konačnog rasprela slučaj Ćuruvija, Nataša Kandić iz REKOM-a potvrdila i u našem programu da je svojevremeno imala kontakt sa svedokom Ćuruvijinog ubistva koji radi u Ministarstvu inostranih poslova, ali da ne zna njegov identitet. Veran Matić o tom svedoku kaže da je šef radne grupe MUP-a obavio nekoliko razgovora sa nekoliko ljudi čija su imena dobijena od Ministarstva spoljnih poslova, a sa nekima koji su na radu van zemlje, biće uskoro obavljeni razgvoori.
Slavko Ćuruvija
Uporedo sa najavom da se okončava dugogodišnji muk o državnom ubistvu Ćuruvije, objavljena je u štampi i informacija iz poverljivih izvora da je nekadašnji šef BIA-e Rade Marković, koji izdržava kaznu zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i članova SPO na Ibarskoj magistrali, premešten u samicu pod najstrožijim tretmanom.
Marković je uzburkao javnost svojim zahtevom predsedniku Republike za pomilovanjem, zatim razgovorom sa njegovim savetnikom Oliverom Antićem u ćeliji dobro čuvanog zatvora u Zabeli, kada je navodno pominjano, uz neka skrivena dosijea, i ovo ubistvo. Smatra se da konci od neposrednih ubica idu do ovog bivšeg ključnog čoveka Miloševićeve državne bezbednosti, a onda prema političkom vrhu.
Montipajtonovski pristup
Brat ubijenog Slavka, Jovo Ćuruvija nije hteo da komentariše Vučićevu najavu konačnog rasvetljavanja ubistva, poučen valjda dugodišnjim iskustvom, najavama koje su samo pothranjivale lažnu nadu. Slavkova supruga Branka Prpa na pitanje da li je obaveštena o toku istrage, kaže:
„Ja nemam nikakve informacije niti me je bilo ko o bilo čemu više obavestio od onoga što javnost zna.“
Na pitanje da li je u vreme kada se dogodilo ubistvo, kada je sadašnji potpredsednik Vlade bio ministar informisanja, neko uključujući i resornog ministra javno reagovao, odredio se prema ovom ubistvu za koje je odmah bilo jasno da je politički motivisano, Branka Prpa kaže:
„Ne, nije reagovao. I niko od zvaničnika tadašnje Vlade nije dao nikakvo saopštenje tim povodom.“
Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića, najmoćnija osoba u Srbiji tog vremena je desetak dana pred ubistvo, na sednici Direkcije svoje partije, JUL-a, kako svedoče dobro obavešteni izvori, Ćuruviju označila kao glavnog državnog neprijatelja koji je izazvao bombardovanje, rekavši da će mu narod suditi. Smatra se da je nekoliko dana pred ubistvo, Mirjana Marković naručila tekst objavljen u dnevnoj štampi i pročitan u centralnom dnevniku državne televizije, pod naslovom "Ćuruvija dočekao bombe".
Filip Švarm, urednik u nedeljniku "Vreme", u vreme NATO bombardovanja, kada je uvedena cenzura, bio je u stalnom kontaktu sa tadašnjim ministrom i glavnim cenzorom Aleksandrom Vučićem. On se priseća tog aprila 99-te godine:
„Mi iz Vremena, kao i svi ostali iz novina išli smo u hotel Metropol gde se nalazilo Ministarstvo informisanja. Dve osobe su pregledale novine koje će sutradan izaći, Aleksandar Vučić i Radmila Višić. Naravno, Vreme je posvetilo veliki tekst ubistvu Slavka Ćuruvije, i kada sam ja doneo printove, povela se rasprava. Radmila Višić je imala silne primedbe na taj teks , međutim, Aleksandar Vučić, tada ministar informisanja, bio je za to da se taj tekst objavi. Oni su mogli da spreče da Vreme izađe, ali Vučić je svojom odlukom da Vreme izađe sa takvim tekstom, na neki način pokazao da je on protiv tog političkog ubistva.“
Vratimo se sadašnjoj Vučićevoj najavi procesuiranja odgovornih. Branka Prpa se pita kako to da odjednom sve institucije, uključujući i Bezbednosnu informativnu agenciju otkrivaju dosada dobro skrivana dokumenta o tom ubistvu, pa se pita zašto o istrazi ne govore ljudi iz pravosuđa, aludirajući na poene koje prikuplja političar kome to nije u opisu posla?
„To je sve nekako montipajtonovski pristup. Ali, videćemo, na kraju krajeva, šta će od svega toga da bude“, kaže Branka Prpa.