Pomagači haškog optuženika Ratka Mladića još se šetaju slobodno Srbijom, zbog čega je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc još jednom upozorio da svi oni koji su skrivali optuženike za ratne zločine moraju biti izvedeni pred lice pravde.
Jedini proces koji je do sada vođen protiv takozvanih jataka završen je skandaloznom oslobađućom presudom.
Jedini sudski proces jatacima haškog optuženika Ratka Mladića u Beogradu traje četiri godine i još nije završen, jer je Apelacioni sud u vreme kada je uhapšen poslednji haški begunac Goran Hadžić poništio oslobađajuću presudu za desetoro optuženih.
Uporedo, Tužilaštvo Srbije za ratne zločine vodi postupak protiv Ace Tomića, bivšeg načelnika Vojne službe bezbednosti, i još nekoliko vojnih lica zbog sumnje da su organizovali Mladićevo skrivanje, ali ni posle 16 godina bekstva i dva meseca pritvoreničkog staža do nedavno najtraženijeg begunca nema osuđenih.
Zato je Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, uz pohvale za hapšenja Mladića i Gorana Hadžića, pozvao vlasti u Srbiji na dalju akciju.
„Mora se otkriti ko je krio Ratka Mladića. Zatražili smo od srpskih vlasti da istraže ko je bio uključen u skrivanje i podržavanje osoba koje su bile optužene pred sudom, kao što su Mladić, Karadžić i Hadžić dok su bili begunci. Verujem da preostaje da se odgovori na ozbiljna pitanja o tome kako je bilo moguće da se Mladić krije 16 godina. Mi imamo informacije gde se krio do 2006, ali ne o tome gde je bio od tada do dana kada je uhapšen“, kazao je Bramerc.
Uz kontroverze oko toga da li je tokom bekstva trebalo hapsiti ljude čijim se praćenjem možda ranije moglo doći do Mladića, pre četiri godine počelo je suđenje protiv desetoro osumnjičenih jataka, u decembru 2010. završeno je oslobađajućom presudom, koja je nedavno poništena zbog čega sledi novo suđenje.
Prvooptuženi Stanko Ristić, penzionisani pilot Vojske Jugoslavije, ponovo će se naći na sudskoj klupi i suočiti sa istim optužbama.
“Šta će tu konkretno biti ja ne znam. Jer ovo je neko naredio da se mi moramo osuditi, e sad šta će se dogoditi… Nije tačno da sam ja skrivao Ratka Mladića. Kakve su dokaze izveli tako smo i osuđeni, i tako smo i oslobođeni. Ja sam i na sudu rekao da sam ga video samo pet ili šest puta u životu. Ja mislim, koliko se sećam, da sam ga poslednji put video krajem 1997. ili početkom 98. Eto, tada sam ga jednom video u Birou Vlade Republike Srpske”, kaže za RSE čovek za kog je tužilaštvo precizno navelo da je zajedno sa optuženim Jovom Đogom, bivšim oficirom Vojske Republike Srpske, od 2002. do 2006. organizovao skrivanje Ratka Mladića u stanovima u Beogradu.
Interesantno je da je Ristić, što je tužilaštvo ocenilo kao potpuno neuverljivu odbranu, na sudu rekao da je dva stana u novobeogradskoj Ulici Jurija Gagarina iznajmio zbog švaleracije i kartanja. Zbog sumnje da je pristrasan, novo suđenje takozvanim jatacima neće voditi sudija Dragan Garić jer je oslobađajuću presudu objasnio nedostatkom dokaza i zastarevanjem slučaja.
Vreme pojelo dokaze
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, kaže za RSE da je odluka više sudske instance pozitivan signal, jer je oslobađanje optuženih tužilaštvo okarakterisalo kao skandalozno.
“Mislim da je ovom odlukom pravosuđe svima nama ulilo jednu novu nadu. Ne želim da komentarišem presudu koja je ukinuta, jer predstoji novo suđenje, ali smatramo da je u optužnici pokazano da ima elemenata krivičnog dela. Iako mi ne vodimo taj predmet. Sa druge strane, konačna presuda važna je za nas zbog onih drugih predmeta iz tog korpusa koje vodi Tužilaštvo za ratne zločine. Pre svega tu mislim na Acu Tomića”, istakao je Vekarić.
Odgovor na pitanje ko je skrivao haškog optuženika Ratka Mladića i kako je funkcionisala mreža podrške, prema mišljenju tužilaštva, mogao bi da pruži Aco Tomić, bivši načelnik Vojne službe bezbednosti, koji je početkom 2011. kao glavnoosumnjičeni saslušan u policiji. Zato smo ga nakon toga pitali da li je skrivao Ratka Mladića.
“E al vam je pitanje… E svašta, da li sam ga ja krio. Pa pobogu, ja sam bio u zatvoru u vreme kada su najviše jurili Ratka Mladića. I sada kao ja skrivao Ratka Mladića, šta je vama? Tako sam i njih pitao, šta je vama.”
Međutim, prema onome što se čuje iz tužilaštva, Aco Tomić ima razloga za ozbiljnu zabrinutost jer pravosuđe poseduje dokaze da je bio jedan od glavnih pomagača u skrivanju Ratka Mladića u vojnim objektima od 2000. do 2002. zbog čega njega i još desetak osumnjičenih očekuje sudski proces.
Zorana Mijatovića, bivšeg zamenika načelnika Državne bezbednosti Srbije, pitali smo kakve su šanse da se otkrije mreža podrške dvojice poslednjih haških begunaca.
“Vlast će to verovatno pokušati, ali dosta je vremena prošlo od tada zbog čega bi i dobra volja da se to istraži mogla ostati bez rezultata. Vreme je pojelo mnoge dokaze. Pitanje je da li se sada može doći do onih koji su Ratku Mladiću davali podršku u skrivanju. Ako se budu tražili oni koji su mu davali logistiku, onda ih treba pre svega treba tražiti među ljudima koji su bliski državnim organima, među ljudima u vojnoj strukturi, i onima koji su se nalazili u samoj vlasti”, smatra Mijatović.
Očigledno je da se samim hapšenjem svih haških optuženika za Srbiju ta priča ne završava. Jer, kako zaključuje Zoran Mijatović, treba kazniti one koji su im pomagali da toliko dugo ostanu van domašaja pravde.
“To je neophodno ako stvarno imamo nameru da idemo u Evropu. Možda je saradnja sa Hagom potpuno završena, ali imamo još neke obaveze koje proističu iz tih haških problema. Prema tome, država ipak mora ozbiljno da se pozabavi onima koji su pomagali haškim beguncima, bez obzira što će raditi u zaista teškim uslovima”, poručuje on.
Jedini proces koji je do sada vođen protiv takozvanih jataka završen je skandaloznom oslobađućom presudom.
Jedini sudski proces jatacima haškog optuženika Ratka Mladića u Beogradu traje četiri godine i još nije završen, jer je Apelacioni sud u vreme kada je uhapšen poslednji haški begunac Goran Hadžić poništio oslobađajuću presudu za desetoro optuženih.
Uporedo, Tužilaštvo Srbije za ratne zločine vodi postupak protiv Ace Tomića, bivšeg načelnika Vojne službe bezbednosti, i još nekoliko vojnih lica zbog sumnje da su organizovali Mladićevo skrivanje, ali ni posle 16 godina bekstva i dva meseca pritvoreničkog staža do nedavno najtraženijeg begunca nema osuđenih.
Zato je Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, uz pohvale za hapšenja Mladića i Gorana Hadžića, pozvao vlasti u Srbiji na dalju akciju.
„Mora se otkriti ko je krio Ratka Mladića. Zatražili smo od srpskih vlasti da istraže ko je bio uključen u skrivanje i podržavanje osoba koje su bile optužene pred sudom, kao što su Mladić, Karadžić i Hadžić dok su bili begunci. Verujem da preostaje da se odgovori na ozbiljna pitanja o tome kako je bilo moguće da se Mladić krije 16 godina. Mi imamo informacije gde se krio do 2006, ali ne o tome gde je bio od tada do dana kada je uhapšen“, kazao je Bramerc.
Uz kontroverze oko toga da li je tokom bekstva trebalo hapsiti ljude čijim se praćenjem možda ranije moglo doći do Mladića, pre četiri godine počelo je suđenje protiv desetoro osumnjičenih jataka, u decembru 2010. završeno je oslobađajućom presudom, koja je nedavno poništena zbog čega sledi novo suđenje.
Prvooptuženi Stanko Ristić, penzionisani pilot Vojske Jugoslavije, ponovo će se naći na sudskoj klupi i suočiti sa istim optužbama.
“Šta će tu konkretno biti ja ne znam. Jer ovo je neko naredio da se mi moramo osuditi, e sad šta će se dogoditi… Nije tačno da sam ja skrivao Ratka Mladića. Kakve su dokaze izveli tako smo i osuđeni, i tako smo i oslobođeni. Ja sam i na sudu rekao da sam ga video samo pet ili šest puta u životu. Ja mislim, koliko se sećam, da sam ga poslednji put video krajem 1997. ili početkom 98. Eto, tada sam ga jednom video u Birou Vlade Republike Srpske”, kaže za RSE čovek za kog je tužilaštvo precizno navelo da je zajedno sa optuženim Jovom Đogom, bivšim oficirom Vojske Republike Srpske, od 2002. do 2006. organizovao skrivanje Ratka Mladića u stanovima u Beogradu.
Interesantno je da je Ristić, što je tužilaštvo ocenilo kao potpuno neuverljivu odbranu, na sudu rekao da je dva stana u novobeogradskoj Ulici Jurija Gagarina iznajmio zbog švaleracije i kartanja. Zbog sumnje da je pristrasan, novo suđenje takozvanim jatacima neće voditi sudija Dragan Garić jer je oslobađajuću presudu objasnio nedostatkom dokaza i zastarevanjem slučaja.
Vreme pojelo dokaze
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, kaže za RSE da je odluka više sudske instance pozitivan signal, jer je oslobađanje optuženih tužilaštvo okarakterisalo kao skandalozno.
“Mislim da je ovom odlukom pravosuđe svima nama ulilo jednu novu nadu. Ne želim da komentarišem presudu koja je ukinuta, jer predstoji novo suđenje, ali smatramo da je u optužnici pokazano da ima elemenata krivičnog dela. Iako mi ne vodimo taj predmet. Sa druge strane, konačna presuda važna je za nas zbog onih drugih predmeta iz tog korpusa koje vodi Tužilaštvo za ratne zločine. Pre svega tu mislim na Acu Tomića”, istakao je Vekarić.
Odgovor na pitanje ko je skrivao haškog optuženika Ratka Mladića i kako je funkcionisala mreža podrške, prema mišljenju tužilaštva, mogao bi da pruži Aco Tomić, bivši načelnik Vojne službe bezbednosti, koji je početkom 2011. kao glavnoosumnjičeni saslušan u policiji. Zato smo ga nakon toga pitali da li je skrivao Ratka Mladića.
“E al vam je pitanje… E svašta, da li sam ga ja krio. Pa pobogu, ja sam bio u zatvoru u vreme kada su najviše jurili Ratka Mladića. I sada kao ja skrivao Ratka Mladića, šta je vama? Tako sam i njih pitao, šta je vama.”
Međutim, prema onome što se čuje iz tužilaštva, Aco Tomić ima razloga za ozbiljnu zabrinutost jer pravosuđe poseduje dokaze da je bio jedan od glavnih pomagača u skrivanju Ratka Mladića u vojnim objektima od 2000. do 2002. zbog čega njega i još desetak osumnjičenih očekuje sudski proces.
Zorana Mijatovića, bivšeg zamenika načelnika Državne bezbednosti Srbije, pitali smo kakve su šanse da se otkrije mreža podrške dvojice poslednjih haških begunaca.
“Vlast će to verovatno pokušati, ali dosta je vremena prošlo od tada zbog čega bi i dobra volja da se to istraži mogla ostati bez rezultata. Vreme je pojelo mnoge dokaze. Pitanje je da li se sada može doći do onih koji su Ratku Mladiću davali podršku u skrivanju. Ako se budu tražili oni koji su mu davali logistiku, onda ih treba pre svega treba tražiti među ljudima koji su bliski državnim organima, među ljudima u vojnoj strukturi, i onima koji su se nalazili u samoj vlasti”, smatra Mijatović.
Očigledno je da se samim hapšenjem svih haških optuženika za Srbiju ta priča ne završava. Jer, kako zaključuje Zoran Mijatović, treba kazniti one koji su im pomagali da toliko dugo ostanu van domašaja pravde.
“To je neophodno ako stvarno imamo nameru da idemo u Evropu. Možda je saradnja sa Hagom potpuno završena, ali imamo još neke obaveze koje proističu iz tih haških problema. Prema tome, država ipak mora ozbiljno da se pozabavi onima koji su pomagali haškim beguncima, bez obzira što će raditi u zaista teškim uslovima”, poručuje on.