Božićna trpeza i poneki običaj

Badnje veče u Beogradu

Božić, dan Hristovog rođenja u najvećem broju užičkih porodica obeležava se bogatijom trpezom i ponekim običajem. Dosta običaja na ovaj veliki verski praznik nestalo je. U porodici Milijane Janković Božić počinje spremanjem česnice, kolača u koji se stavlja, novčić, zrno pasulja, a sve da godina bude rodnija:

„Za Božić uzima se jedan deo od badnjaka koji je prethodne večeri unet u kuću, onda se ide na izvor za vodu kojom se mesi česnica, i ispeče se česnica. Kada ona bude gotova pripremaju se jela, sarma, brav- prasence, zovemo je pečenica, pečenica od koje se poslužuje pečenje, pravi se sarma, umesi se neki kolač, okupi se obavezno cela porodica i onda se prvo pomolimo bogu“.

Kod Olge Đurović Božić počinje dolaskom položajnika, i ona se seća kako je nekada u kući njenih roditelja obeležavan Božić:

„Na Božić prvi u kuću ulazi položajnik, kod mene je to obično muško dete iz komšiluka. Na Božić se ništa ne radi, osim da se umesi česnica, sve je bilo pripremljeno ranije, trpeza je bila bogata, na sredini stola je obavezno bila pečenica. Trpeza nije pribirana, ništa se nije sa nje sklanjalo ceo dan, svi su članovi porodice bili za stolom, bilo je svečano. Deo te božićne hrane se sklanjao pred veče i ostavljao za Svetog Vasilija, odnosno pravoslavnu novu godinu.“

A Žarko Krstić seća se da je kao dete mnogo voleo ulogu položajnika:

„Položajnik kada zakuca na vrata i otvori ih, ne gazi na prag kuće, nego desnom nogom prvo ulazi u kuću, baci malo sitnog novca da bi ta kuća bila bogata, domaćinu i domaćici čestita Božić i predaje onu grančicu badnjaka koji je sa sobom doneo. Svi smo bili presrećni da budemo položajnici, jer smo uvek dobijali neke poklone“.

Na Božić treba početi neke poslove da bi godina bila uspešna. To je dan za okupljanje cele porodice i deljenje česnice kaže Užičanka Milena Filipović koja je za danas pripremila tradicionalno pečenicu, sarmu i kolače:

„Ručni radovi su svi morali da se počnu na današnji dan da bi ih žene uspešno radile celu godinu. Svi moraju biti na doručku i tada se lomi česnica kao što se u srpskim kućama lomi slavski kolač. To ide od gazde kuće, i do ostalih, one koje gazda izabere da sa njim lome česnicu. E,onda svako u svom parčetu traži šta je dobio u česnici, a uglavnom, svi su priželjkivali da dobiju pare.“