Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj (Josep Borrell) u intervju za Radio Slobodna Evropa(RSE) izjavio je da je optimista da će Kosovo i Srbija, posle dogovora o ličnim kartama, postići sporazum i o registarskim tablicama.
Borelj je rekao da je pitanje registarskih tablica teže od pitanja ličnih karata o čemu su premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić postigli dogovor u subotu, 27. avgusta.
On je rekao da ne očekuje da će se to desiti odmah, ali da postoji period od dva meseca koji je Kurti prihvatio kako bi izbegao situaciju koja bi mogla da stvori veću opasnost.
Šef evropske diplomatije je rekao da se zalaže za rešenje o tablicama koji obe strane mogu da prihvate, ukazujući da je u njegovoj ulozi mora da pokuša da razume poziciju i Srbije i Kosova.
Borelj je rekao da očekuje dalje korake u ograničavanju izdavanja viza ruskim državljanima, ali ne i potpuno zabranu, budući da Evropska unija treba da ostane u kontaktu s ljudima u Rusiji, između ostalog s ruskim civilnim društvom.
On je, takođe, rekao da bi Evropska unija mogla da uvede dalje sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu koju je naredio predsednik Vladimir Putin, a da je na članicama Unije da iznesu dodatne predloge.
RSE: Da li mislite da postoji šansa da u bliskoj budućnosti u EU dođe do sporazuma o suspendovanju izdavanja viza za Rusiju? Već ste imali delimičnu suspenziju. Može li biti pune?
Borelj: Hajde da vidimo šta će ministri danas i sutra i prekosutra odlučivati na sastancima u Pragu. Već je bilo delimične suspenzije. I mislim da će se ići korak dalje. Ali ne mogu vam reći da će to biti potpuna (suspenzija).
RSE: Da li biste vi bili za potpunu suspenziju?
Borelj: Ne bih bio za to da nijedan Rus nikada iz bilo kog razloga ne može da uđe u Evropu (Evropsku uniju). Ali, to je na ministrima da odluče.
RSE: Ali o izdavanja viza, pošto je to nešto drugo. Da li biste bili za suspendovanje izdavanja viza?
Borelj: Zavisi. Zavisi kako na to gledate.
RSE: Vidimo da u Evropi trenutno postoje razlike u vezi s vizama. Neke zemlje, poput baltičkih zemalja i Finske, već su krenule po tom pitanju i prestale su da izdaju vize. Druge zemlje su neodlučnije. Kako gledate na to? Kako se o tome može postići evropski kompromis?
Borelj: Mislim da će biti modifikovan proces izdavanja viza, ne samo da se ukine neki njegov deo, nego da se modifikuje struktura izdavanja viza, a zatim da se uvedu neke specifične mere za određene vrste ljudi. Mislim da moramo biti selektivniji. Neće svi Rusi biti blokirani. Mnogo ljudi želi da ode iz Rusije. Više od 300.000 je otišlo od početka rata. Većinom su to profesionalci, visokoobrazovani ljudi koji ne žele više da ostanu u Rusiji. Oni ne žele da idu u rat. Oni ne podržavaju rat. Oni ne žele da nastave da žive pod Putinovim režimom i odlaze. Dakle, mislim da ne moramo da zatvorimo vrata tim ljudima.
RSE: Protiv kojih kategorija ljudi biste usmerili te mere?
Borelj: Svaka država članica bi iznela predlog, ali svakako pored humanitarnih slučajeva, porodičnih razloga, mislim da moramo da imamo u vidu studente, ljude s kojima želimo da budemo u kontaktu. Mislim da rusko civilno društvo ne treba da bude odsečeno od Evrope; dobro je i za nas i za njih da i dalje budemo u kontaktu.
Njemačka tone u mrak: Pripreme za zimu bez ruskog plina
RSE: Razmatrajući dalje pakete sankcija, sada nije ostalo puno toga za šta se mogu uvesti sankcije. Tu je gas, tu je preostala nafta, tu je nuklearna energija. Da li mislite da postoji ikakva šansa da EU može da uvede mere za njih dok rastu cene energije?
Borelj: Svakako da su cene energenata veliki problem za Evropljane, ali postoji mnogo razloga za to povećanje cena, mimo činjenice da postoje restriktivne mere u pogledu energije koju uvozimo iz Rusije, kao i restriktivne mere ruske strane. U slučaju uglja i nafte, mi smo ti koji smo rekli da ne želimo da čekamo. U slučaju gasa, suočavamo se sa situacijom u kojoj će Putin biti taj koji će reći ne želimo da ga prodajemo. Pored toga, ima mnogo drugih razloga koji nemaju nikakve veze sa situacijom u Ukrajini. Suša, proizvodnja hidroenergije je veoma niska, nuklearne elektrane u Francuskoj rade na 40 odsto svog kapaciteta zbog tehničkih problema, i sve to zajedno je dovelo do velikog skoka cena. A onda dolazi finansijalizacija tržišta i spekulacije, a sa spekulacijama i očekivanjem, finansijska očekivanja dovode do rasta cena.
RSE: Možemo li da isključimo dodatne sankcije ove zime? Da li je paket sankcija EU zasad gotov?
Borelj: Ne, nikad nije gotovo. Znate, na državama članicama je da iznesu dodatne predloga. Ovaj paket sankcija je najsveobuhvatniji, najmoćniji paket restriktivnih mera koji smo ikada usvojili i usmeren je na kritične sektore ruske privrede i tehnološke sektore. Rusija za više od 40 odsto tehnologije visokog nivoa zavisi od Evropljana. Nova naftna i gasna polja neće moći da razvije bez naše tehničke podrške.
RSE: Ali to nije promenilo Putinovu kalkulaciju kada je reč o okončanju rata.
Borelj: Pa, vidim da je Putinova računica bila potpuno pogrešna. Mislim da Putin nije očekivao da će šest meseci posle početka rata, ruska vojska biti u situaciji u kojoj je i da ofanziva u pokušaju zauzimanja Kijeva potpuno propadne. Tako da mislim da je Putinova kalkulacija bila velika greška. Putin je pogrešio verujući da Zapad neće biti jedinstven i otporan, da neće podržati Ukrajinu, a mi ćemo nastaviti da podržavamo Ukrajinu koliko god da je potrebno. Takođe je bio veoma, veoma loše informisan o kapacitetu ukrajinske vojske i društva za otpor. Dakle, sa te dve strane, Putin je napravio veliku grešku.
RSE: Možda postoji dogovor o vojnoj savetodavnoj misiji EU u Ukrajini. Možete li mi reći nešto više o tome? Kako će izgledati, gde će se nalaziti?
Borelj: Pa, pričali smo mesecima o toj misiji, čak i pre rata kada su ljudi već mislili da je tako nešto moguće. I morali smo da podržimo ukrajinsku vojsku, neke zemlje članice, uglavnom baltičke i Poljska su od nas tražile, tražile od mene kao odgovornog za ovakve aktivnosti da predstavim plan za tu misiju obuke ukrajinske vojske. Te stvari su kasnile jer nije bilo dogovora i ljudi nisu bili ubeđeni. Sad imamo rat i to je sad ili nikad. Ne možemo dalje da razgovaramo o nečemu što je mesecima na stolu, a rat se nastavlja. Dakle, ako želimo da je imamo (misiju), moramo to učiniti sada. Sve ostale države to rade, to radi Velika Britanija. To je samo moj predlog, a ne moja odluka.
RSE: Koliko biste voleli da bude velika ta misija?
Borelj: To zavisi. Zavisi od toga koji nam je cilj. Mislim da ukrajinska vojska ne treba da obučava desetine hiljada vojnika. Prvo, moraju biti obučeni da koriste oružje koje im mi dajemo. Ali to već rade različite države članice koje obezbeđuju oružje, one takođe pružaju obuku za upotrebu tog oružja. Mislim više na kvalifikovanu obuku sa stanovišta logističkih kapaciteta, tehnoloških kapaciteta, organizacionih kapaciteta. Ukrajinska vojska nije kao vojska Malija ili Mozambika gde se mora ići do osnovnih stvari. Osnove nisu neophodne. Govorimo o nečem moćnijem.
Pročitajte i ovo: Šta nova ukrajinska strategija znači za sledeću fazu rataRSE: Okrenimo se Srbiji i Kosovu. Tokom vikenda je postignut veoma važan dogovor, ali postoji još jedno pitanje koje treba da se reši – registarske tablice. Bilo je predloga za izradu statusno neutralnih registarskih tablica. Ali, kako ćete da ubedite (premijera Kosova Aljbina) Kurtija da to prihvati, s obzirom na to da je to pitanje koje Kosovo vidi kao podrivanje suvereniteta?
Borelj: Znate, u mojoj ulozi, moram da pokušam da razumem obe pozicije. Pozicije Srba i Kosovara. Šta se nalazi iza pitanja identiteta, da ste država, da ste nacija, koju nije priznalo mnogo zemalja širom sveta, čak i unutar Evropske unije. Rešili smo problem ličnih karata i recimo pasoša, slobodnog kretanja ljudi. Tablice je teže rešiti, jer, tu nije reč samo o kretanju nekoga, to je imovina koja se može prodati i kupiti. Ali ja sam optimista. Mislim da će za nekoliko nedelja, a do tada ćemo imati dvomesečni period, to nije nešto što će se desiti sutra. A Kurti je prihvatio proces od oko dva meseca kako bi izbegao situaciju koja bi mogla da stvori veću opasnost.
RSE: Ali, za vas je glavni put i dalje statusno neutralna registarska tablica. To je i dalje ono za šta se zalažete?
Borelj: Zalažem se za nešto što bi obe strane mogle da prihvate.
Pročitajte i ovo: Postignut dogovor Srbije i Kosova o ličnim dokumentimaRSE: Mislite li da oni to mogu da prihvate?
Borelj: Videćemo.
RSE: Na kraju, u vezi s Iranom, ide se ka nekoj vrsti dogovora. U hipotetičkom scenariju, kada dođe do dogovora, da li mislite da iranska energija može da dođe u EU već ove zime?
Borelj: To bilo veoma dobro za nas. Mislim da bi taj dogovor na tržište doneo milion barela dnevno, možda i više od toga. Iranci prodaju svoju naftu Kini i bili bi veoma srećni da izađu na međunarodna tržišta s povoljnijim cenama. Dakle, za nas u vreme kada želimo da se oslobodimo ruske nafte, dobro je da imamo druge izvore nafte koji bi mogli da izbalansiraju tržište.
RSE: A mislite da to može da se dogodi već ove zime?
Borelj: Nije to tako jednostavno. Ali prvo moram da napravim poslednje korake u vezi s dogovorom. Još nismo došli do toga.