I posle Borisa Tadića - Boris Tadić! Skoro pa nezapamćeno u političkoj praksi, kako kažu poznavaoci, ali Tadić bi za poraz na predsedničkim izborima mogao biti nagrađen premijerskim mestom. Nakon što je objavio da je kandidat Demokratske stranke za premijera malo je onih koji veruju da će Tadić ispuniti ovih dana proklamovane ciljeve ako to već nije učinio tokom dosadašnjih godina vladavine zbog čega je uostalom i kažnjen na izborima.
Vratio se osmeh na lice Borisa Tadića kada su se nakon izbornog debakla u trci za predsednika države povećale njegove šanse da zasedne u premijersku fotelju. To dobro raspoloženje nije mu pomutio ni susret sa novoizabranim predsednikom države Tomislavom Nikolićem u zgradi Predsedništva kada su se uz osmehe rukovali i pozirali fotoreporetima.
Ovim susretom dojučerašnjih ljutih rivala, koji su se međusobno optuživali za uništavanje Srbije, počele su konsultacije o formiranju nove vlade. Boris Tadić, kandidat za premijera Demokratske stranke, koja se sa socijalistima još između dva kruga predsedničkih izbora dogovorila da će raditi na formiranju vlade, stojeći rame uz rame sa Nikolićem pred novinarima poručuje da će od odlučujuće važnosti biti sinergija na svim nivoima vlasti.
„Zavisno od toga ko će formirati vladu, koja parlamentarna većina će biti uspostavljena i ko će biti premijer biće neophodno da na svim nivoima vlasti bude potpuno jasna sinergija, koordinacija oko svih važnih pitanja, očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje, spoljne politike, ekonomske politike“, rekao je Tadić.
I upravo bi Nikolić, koji je prema mnogim ocenama dobio izbore ne zato što su građani glasali za njega već zato što su bili protiv Tadića, mogao nakon inauguracije mandat za sastavljanje nove vlade da poveri upravo samom Tadiću.
„Moja dužnost, a i ja tako mislim, je da svakome ko obezbedi većinu u parlamentu odmah bez oklevanja omogućim da zakaže sednicu skupštine na kojoj će dobiti taj mandat“, obećava Nikolić.
Javnost u Srbiji ne postoji
Ispade da bi čovek koga su birači kaznili u drugom izbornom krugu, uprkos porazu, u svojim rukama ponovo mogao da drži ključne konce. Komentator Boško Jakšić kaže da je tako nešto nametnuto ukoliko se posmatra odgovor na pitanje “a gde bi i šta bi Boris Tadić radio ukoliko ovo ne prihvati”.
“Mislim da on nije najbolje rešenje za tu funkciju u ovako kriznom trenutku u kome je ta vrsta poznavanja ekonomije i finansija važnija od poznavanja psihologije, ali očigledno je Tadić shvatio da je to jedini način njegovog opstanka u svetu politike”, ocenjuje Jakšić.
“To što sam rekao izborne noći bio je odraz mog mišljenja te izborne noći. Nakon razgovora sa koalicionim partnerima, članovima predsedništva DS i građanima, doneo sam ovu odluku. Znam da će biti raznih komentara u javnosti, ali nema nikakvih problema, spreman sam da se suočim sa tim komentarima, najvažnije je da ne prestanemo da se borimo i da nikada ne odustanemo”, rekao je Tadić.
Ali, komentara u javnosti je već itekako. I o sve njih se Tadić oglušio odlukom da bude kandidat za premijera. Kao da je zanemario analize o tome zašto je izgubio, a još više zašto raznim kombinatorikama ne bi trebalo taj poraz da pretvori u lični dobitak.
“Tadić pominje javnost, on je uništio u ovih osam godina. Javnost u Srbiji ne postoji, tako da je ona potpuno nevažna za njega lično, on i pripadnici administracije, te političke kaste, suštinski preziru svakog ko zarađuje manje od evra u sekundi“, kaže istoričar Nikola Samardžić.
Samardžić pojašnjava na osnovu čega vidi da je Tadić uništio javnost.
„Na osnovu toga što ponovo slušamo Slobodnu Evropu kao pre 15 godina i u danima bombardovanja. To više nije javnost to je jedna kontrolisana sfera“, ocenjuje Samardžić.
Odabran kao dobitnik ili kao gubitnik
Tadić danas traži od koalicionih partnera da prihvate principe koje predlaže da bi on bio premijer, da nova vlada bude fokusirana na razvoj zemlje, zaštitu nacionalnih interesa, borbu za pravedno društvo i borbu protiv korupcije, a najvažniji cilj da joj bude dobijanje datuma početka pregovora za članstvo u EU. Ali, Tadić nije objasnio zašto ovi ciljevi nisu ispunjeni svih ovih godina u kojima su on i njegova Demokratska stranka bili na vlasti.
Tadić je kao predsednik države svu vlast skoncentrisao u svojim rukama. Otuda i pitanje kakvo bi se onda ponašanje moglo od njega očekivati u funkciji premijera koja po Ustavu daje mnogo veća ovlašćenja. Novinar Boško Jakšić konstatuje da je jako važno koje bi Tadić ključne ministre odabrao.
“Ukoliko bude pokušao sa dosadašnjom praksom da drži daljinski, koji je bio uperen prema dosdadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, onda će to biti jako loše. On mora da shvati da su mu potrebni jaki eksperti koji umeju da misle svojom glavom, koji će imati autoritet. I to je milje u kome ne znam kako će se Boris Tadić snalaziti”, navodi Jakšić.
Istoričar Nikola Samardžić kaže da ga interesuje da li je Tadić postao kandidat za premijera kao dobitnik ili gubitnik izbora.
“Da li je kao dobitnik izbora barem na tom nivou spreman da preduzme reforme i suoči se sa problemima koje je sam istakao kad su njegovi najbliži saradnici najodgovorniji i za siromaštvo, i za nezposlenost, i za korupciju. Ili je on odabran kao gubitnik, kao neko ko će veoma teško da se suoči sa nizom problema, ekonomskih, socijanih, šizofreničnom spoljnom politikom, neizgrađenom infrastrukturom, ogromnom korupcijom, ogromnom javnom i veoma malom privatnom potrošnjom. Ja ne znam na koji način će on da reši probleme u čijem je stvaranju on učestvovao sa svojim saradnicima”, konstatuje Samardžić.
Boris Tadić i ovog puta lakonski kaže da će biti vremena da se u stranci analizira i pitanje odgovornosti, kao i promene u sistemu DS-a. No, time očigledno nije mislio na sebe kao ključnog čoveka odlučivanja.
Vratio se osmeh na lice Borisa Tadića kada su se nakon izbornog debakla u trci za predsednika države povećale njegove šanse da zasedne u premijersku fotelju. To dobro raspoloženje nije mu pomutio ni susret sa novoizabranim predsednikom države Tomislavom Nikolićem u zgradi Predsedništva kada su se uz osmehe rukovali i pozirali fotoreporetima.
Ovim susretom dojučerašnjih ljutih rivala, koji su se međusobno optuživali za uništavanje Srbije, počele su konsultacije o formiranju nove vlade. Boris Tadić, kandidat za premijera Demokratske stranke, koja se sa socijalistima još između dva kruga predsedničkih izbora dogovorila da će raditi na formiranju vlade, stojeći rame uz rame sa Nikolićem pred novinarima poručuje da će od odlučujuće važnosti biti sinergija na svim nivoima vlasti.
„Zavisno od toga ko će formirati vladu, koja parlamentarna većina će biti uspostavljena i ko će biti premijer biće neophodno da na svim nivoima vlasti bude potpuno jasna sinergija, koordinacija oko svih važnih pitanja, očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje, spoljne politike, ekonomske politike“, rekao je Tadić.
I upravo bi Nikolić, koji je prema mnogim ocenama dobio izbore ne zato što su građani glasali za njega već zato što su bili protiv Tadića, mogao nakon inauguracije mandat za sastavljanje nove vlade da poveri upravo samom Tadiću.
„Moja dužnost, a i ja tako mislim, je da svakome ko obezbedi većinu u parlamentu odmah bez oklevanja omogućim da zakaže sednicu skupštine na kojoj će dobiti taj mandat“, obećava Nikolić.
Javnost u Srbiji ne postoji
Ispade da bi čovek koga su birači kaznili u drugom izbornom krugu, uprkos porazu, u svojim rukama ponovo mogao da drži ključne konce. Komentator Boško Jakšić kaže da je tako nešto nametnuto ukoliko se posmatra odgovor na pitanje “a gde bi i šta bi Boris Tadić radio ukoliko ovo ne prihvati”.
“Mislim da on nije najbolje rešenje za tu funkciju u ovako kriznom trenutku u kome je ta vrsta poznavanja ekonomije i finansija važnija od poznavanja psihologije, ali očigledno je Tadić shvatio da je to jedini način njegovog opstanka u svetu politike”, ocenjuje Jakšić.
Nikola Samardžić
Za razliku od jednog drugog gubitnika na predsedničkim izborima Nikole Sarkozija kome su birači u Francuskoj rekli ne u istom danu kada je u Srbiji održan prvi krug predsedničkih izbora, Tadić umesto da ode sa Andrićevog venca, kako se čini u ovom trenutku, mogao bi da samo odšeta do Nemanjine u kabinet premijera. Nije mu prepreka bila ni izričito obećanje u noći izbornog poraza da neće biti premijer.“To što sam rekao izborne noći bio je odraz mog mišljenja te izborne noći. Nakon razgovora sa koalicionim partnerima, članovima predsedništva DS i građanima, doneo sam ovu odluku. Znam da će biti raznih komentara u javnosti, ali nema nikakvih problema, spreman sam da se suočim sa tim komentarima, najvažnije je da ne prestanemo da se borimo i da nikada ne odustanemo”, rekao je Tadić.
Ali, komentara u javnosti je već itekako. I o sve njih se Tadić oglušio odlukom da bude kandidat za premijera. Kao da je zanemario analize o tome zašto je izgubio, a još više zašto raznim kombinatorikama ne bi trebalo taj poraz da pretvori u lični dobitak.
“Tadić pominje javnost, on je uništio u ovih osam godina. Javnost u Srbiji ne postoji, tako da je ona potpuno nevažna za njega lično, on i pripadnici administracije, te političke kaste, suštinski preziru svakog ko zarađuje manje od evra u sekundi“, kaže istoričar Nikola Samardžić.
Samardžić pojašnjava na osnovu čega vidi da je Tadić uništio javnost.
„Na osnovu toga što ponovo slušamo Slobodnu Evropu kao pre 15 godina i u danima bombardovanja. To više nije javnost to je jedna kontrolisana sfera“, ocenjuje Samardžić.
Odabran kao dobitnik ili kao gubitnik
Tadić danas traži od koalicionih partnera da prihvate principe koje predlaže da bi on bio premijer, da nova vlada bude fokusirana na razvoj zemlje, zaštitu nacionalnih interesa, borbu za pravedno društvo i borbu protiv korupcije, a najvažniji cilj da joj bude dobijanje datuma početka pregovora za članstvo u EU. Ali, Tadić nije objasnio zašto ovi ciljevi nisu ispunjeni svih ovih godina u kojima su on i njegova Demokratska stranka bili na vlasti.
Tadić je kao predsednik države svu vlast skoncentrisao u svojim rukama. Otuda i pitanje kakvo bi se onda ponašanje moglo od njega očekivati u funkciji premijera koja po Ustavu daje mnogo veća ovlašćenja. Novinar Boško Jakšić konstatuje da je jako važno koje bi Tadić ključne ministre odabrao.
Boris Tadić daje izjavu novinarima nakon glasanja 20. maj 2012.
“Ukoliko bude pokušao sa dosadašnjom praksom da drži daljinski, koji je bio uperen prema dosdadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, onda će to biti jako loše. On mora da shvati da su mu potrebni jaki eksperti koji umeju da misle svojom glavom, koji će imati autoritet. I to je milje u kome ne znam kako će se Boris Tadić snalaziti”, navodi Jakšić.
Istoričar Nikola Samardžić kaže da ga interesuje da li je Tadić postao kandidat za premijera kao dobitnik ili gubitnik izbora.
“Da li je kao dobitnik izbora barem na tom nivou spreman da preduzme reforme i suoči se sa problemima koje je sam istakao kad su njegovi najbliži saradnici najodgovorniji i za siromaštvo, i za nezposlenost, i za korupciju. Ili je on odabran kao gubitnik, kao neko ko će veoma teško da se suoči sa nizom problema, ekonomskih, socijanih, šizofreničnom spoljnom politikom, neizgrađenom infrastrukturom, ogromnom korupcijom, ogromnom javnom i veoma malom privatnom potrošnjom. Ja ne znam na koji način će on da reši probleme u čijem je stvaranju on učestvovao sa svojim saradnicima”, konstatuje Samardžić.
Boris Tadić i ovog puta lakonski kaže da će biti vremena da se u stranci analizira i pitanje odgovornosti, kao i promene u sistemu DS-a. No, time očigledno nije mislio na sebe kao ključnog čoveka odlučivanja.