“Čovek ili miš” – to je izreka koju novi lider britanskih konzervativaca i premijer Boris Džonson često izgovara u prisustvu prijatelja ili kolega kada se suoči sa nekim dečačkim izazovom, kao što su igranje stonog tenisa u njegovoj kancelariji ili nadmetanje u sprintu, prenosi BBC.
Nedavno je kazao da mu je omiljena i misao da nije bitna “veličina psa u bici, već spremnost psa da se bori”.
Tu odlučnost je iskazao i u pobedničkom govoru naglašavajući bez dvoumljenja da će ostvariti glavne ciljeve: sprovođenje Bregzita, ujedinjenje zemlje i pobeda nad liderom laburista Džeremijem Korbinom (Jeremy Corbyn).
“Opet ćemo verovati u sebe i, nalik uspavanom džinu, staćemo na noge odbacujući utege negativnosti i sumnje u sebe”.
Nepokolebljiv je kao i njegov uzor Vinston Čerčil, o kome je napisao knjigu "Faktor Čerčil: Kako je jedan čovek stvorio istoriju" (The Churchill Factor: How One Man Made History).
No, za razliku od jednog od najvećih britanskih premijera u istoriji koji je na početku rata sa Hitlerom rekao svojim sunarodnicima da im može ponuditi samo “krv, znoj i suze”, Džonson je bezrezervni optimista.
“Da li izgledate zastrašeno? Da li se osećate zastrašeno? Meni odavde ne izgledate zastrašeno. Znamo da možemo da ostvarimo naše ciljeve, građani ove zemlje veruju u nas i mi ćemo to učiniti”, kazao je Džonson partijskim kolegama nakon objavljivanja rezultata izbora u utorak.
Konzervativci su očito izabrali za lidera čoveka neviđene energije, sugestivnog govornika i veštog polemičara, koji svojim postupcima, kako ističe BBC, prkosi gotovo svim normama.
“Ipak, njegova sposobnost da se približi ljudima (mada ne svima i ne uvek), da se dobro osećaju u njegovom prisustvu i imaju pozitivan stav o njemu, jednostavno je unikatna u javnom životu. Bilo da se radi o dobrim vremenima kada vlada nacionalni optimizam, ili sada u trenucima ogorčenih podela i velikog pesimizma, ispostavilo se da je to dar koji mu je pomogao da uđe u Dauning strit (sedište vlade),” ocenjuje Džon Pajner (John Pienaar) na BBC.
Pročitajte i ovo: Boris Džonson novi lider konzervativaca i britanski premijerBiografija nalik avanturističkom romanu
Mnogo toga iz biografije Borisa Džonsona podseća na avanturistički roman ili blokbaster. Rođen je u Njujorku kao Alexander Boris de Pfeffel Johnson 19. juna 1964, gde je proveo prvih nekoliko godina života, ali je skratio ime na Boris.
Njegovo poreklo je prilično egzotično za stereotipnog Engleza. Naime, njegov pradeda sa očeve strane je bio turski politički aktivista Ali Kemal, koji se kasnije pokrstio. Pradeda po majčinoj liniji je, pak, bio jevrejski rabin iz Litvanije. Tabloidi pominju i razne druge pikanterije o njegovom poreklu.
U svakom slučaju, mladi Boris se školuje na prestižnom Itonu (Etonu), a kasnije na Oksfordu gde studira klasične nauke. Svojevremeno se hvalio da zna napamet prvih sto redova iz Homerove Ilijade na starogrčkom.
Jedan od njegovih profesora je rekao da je bio veoma obdaren, te da je bio sklon stvaranju svojih pravila po kojima se ponašao.
Započinje karijeru kao novinar da bi kasnije postao političar. Istovremeno, njegov privatni život sa nekoliko brakova i vanbračnih veza prepun je skandala, pa ga nazivaju i “Kazanovom” uprkos nemarnom izgledu, te modernism Ričardom Trećim.
Pročitajte i ovo: Beskrajna saga o BregzituDžonson najpre bio protiv Bregzita
Skandali i protivrečnosti prate i njegove javne nastupe od samog početka karijere. Tako je kao novinar “Tajmsa” izmislio izjavu o arheološkom otkriću palate Edvarda II, zbog čega je dobio otkaz.
Jedan od njegovih urednika Maks (Max) Hastings je izjavio kasnije da je “Borisov odnos prema integritetu, istini i ispravnim moralnim standardima - uvek bio neodređen, da kažem to učtivo”.
Hastings je nedavno napisao da je Džonson nepodesan za posao premijera zbog “moralnog bankrota ukorenjenog u preziru prema istini”.
U svakom slučaju, iako je dobio otkaz, Džonson nastavlja novinarsku karijeru kao dopisnik “Dejli Telegrafa” iz Brisela.
Mnogi, uključujući i njegovog biografa Sonju Parnel (Sonia Purnell), pripisuju mu u zaslugu da je svojim veštim, zajedljivim i zabavnim stilom, doprineo stvaranju klime koja je podsticala evroskepticizam među konzervativcima, što je dovelo do kraha administracije Džona Mejdžora (John Mayor), koji je nasledio Margaret Tačer 1990-ih.
U politiku ulazi kao poslanik 2001. Izabran je za gradonačelnika Londona 2008. i na toj funkciji ostaje do 2016. godine, kada postaje jedan od lidera kampanje za izlazak Britanije iz EU.
Pročitajte i ovo: Brexit glavna tema debate kandidata za britanskog premijeraMeđutim, u arhivama postoje dve kolumne koje je napisao Džonson: u jednoj podržava Bregzit a u drugoj je za ostanak Britanije u EU. Njegov bivši prijatelj Roland Rad (Rudd), koji sada predsedava grupacijom “Glas naroda” (People’s Vote), izjavio je nedavno sa gorčinom za BBC kako je Džonson govorio o privrženosti kampu za ostanak Britanije u evropskom bloku, da bi ubrzo promenio stranu.
Krejg (Craig) Oliver, direktor odeljenja britanske vlade za komunikacije u vreme premijera Dejvida Kamerona (David Cameron), kazao je da je Džonson uputio “poetičnu” poruku u kojoj je predvideo da će Bregzit biti slomljen “kao žaba ispod drljače”, a onda je potpuno promenio stav.
Kako piše BBC, to je očigledan dokaz da Džonson nikada nije bio istinski pristalica Bregzita, te da je, u zavisnosti od izvora, menjao stav da bi ispunio svoje liderske ambicije ili je zaista do poslednjeg časa bio u dilemi koja je opcija ispravna.
Britanski Tramp
Ulazi u vladu Tereze Mej kao šef diplomatije i tu dolazi do izražaja njegova sklonost skandalima, poput satirične poeme o seksu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana sa kozama, kanibalizmu stanovnika Nove Gvineje i mnogi drugi, zbog čega ga nazivaju “britanskim Trampom”.
Istovremeno, Ken Klark (Clarke), konzervativni političar sa najdužim stažom na raznim visokim položajima je rekao da je “(Boris Džonson) bio katastrofa…Nije čitao diplomatske poruke. Jedino je brinuo o poziranju fotoreporterima na sastancima sa stranim delegacijama…Beznadežno najneodgovorniji šef diplomatije kojeg sam znao iz bilo koje stranke”.
Mural - poljubac Donalda Trampa i Borisa Džonsona, Bristol
Kako očuvati jedinstvo konzervativaca?
Uprkos ubedljivoj pobedi u nadmetanju za lidera konzervativaca, Džonsonu će biti teško da osigura njihovo jedinstvo u parlamentu.
Neki članovi vlade su već podneli ostavke, poput ministarke obrazovanja En Milton, ministra za Evropu i Ameriku Alana Dankana (Duncan), te ministar pravde Dejvid Gok (David Gauke). Povlačenje su najavili i ministar finansija Filip Hamond (Philip Hammond) i ministar za međunarodni razvoj Rori Stjuart (Rory Stewart).
Oni se ne slažu sa Džonsonovom politikom, pre svega sa najavom izlaska Britanije iz EU 31. oktobra čak i ako ne bude dogovora sa Briselom. Naime, iako se konzervativci slažu da Britanija treba da ispoštuje rezultate referenduma i napusti evropski blok, velike su razlike među njima na koji način to sprovesti.
Stoga Džonsonu predstoji nimalo lak zadatak da očuva jedinstvo konzervativnih poslanika u parlamentu. Da bi uspeo u tom naumu, kao novi premijer moraće da pokaže mnogo veću spremnost na kompromis nego kao jedan od lidera kampanje za Bregzit.
Neizvesna većina u parlamentu
Džonsonu će biti još teže da dobije podršku većine u parlamentu za bilo koji dogovor o Bregzitu. Sporazum o izlasku Britanije iz EU, koji je odlazeća premijerka Tereza Mej potpisala sa Briselom, tri puta je odbijen u parlamentu u Londonu.
Protivio mu se Džonson i konzervativci koji smatraju da ovim dokumentom Britanija ostaje previše vezana za EU, ali i pristalice ostanka zemlje u evropskom bloku koje se zalažu za tešnje odnose i nakon realizacije odluke o Bregzitu.
Tereza Mej je pokušala da pregovara sa liderom opozicionih laburista Korbinom u cilju obezbeđivanja podrške. Međutim, Džonson je u utorak proklamovanjem pobede nad Korbinom, kao jednom od tri ključna cilja, isključio mogućnonst bilo kakvog dogovora sa glavnim političkim oponentom.
Pročitajte i ovo: Torijevska igra prijestoljaIstovremeno, novom premijeru je otežana pozicija i zbog klimave većine u parlamentu koja se održava zahvaljujući podršci Demokratske unionističke partije (DUP) iz Severne Irske, ali ona je uslovljena takozvanim “bekstopom” (backstop), odnosno prelaznim rešenjem za granični režim u ovoj regiji sa Republikom Irskom, što je glavna tačka sporenja sa EU oko sprovođenja Bregzita.
U svakom slučaju, sa najavom nekolicine konzervativnih poslanika da bi mogli pristupiti Liberalnim demokratama, Džonson će imati još tanju parlamentarnu većinu nego Tereza Mej.
Nepopustljiva EU
Iako su evropski zvaničnici čestitali Džonsonu na izboru, ponovili su stav koji je nebrojeno puta predočen Terezi Mej da nema novih pregovora o sporazumu o povlačenju, te da je Brisel već pokazao dobru volju pristajanjem na odlaganje Bregzita sa kraja marta na 31. oktobar.
Džonson je u više navrata rekao da će Britanija izaći iz EU 31. oktobra po svaku cenu (do or die). Takođe, da će odbiti da plati dogovoreni “račun za razvod” u iznosu od 45 milijardi evra, ako EU ne ponudi bolje uslove.
Odlazak Britanije bez dogovora pogodio bi svakako i evropski blok, ali bi pre svega bio poguban po nju. Na to upozoravaju i domaći privrednici, ukazujući da ovoj ostrvskoj državi preti recesija te da deo velikih korporacija planira ili već prebacuje svoje operacije na stari kontinent, što će ugroziti standard običnih građana i poziciju Londona kao neformalnog svetskog finansijskog centra.
- Infografika: Svi izazovi Bregzita
Pristalice Bregzita smatraju da će Britanija to nadomestiti sklapanjem bilateralnih trgovinskih ugovora sa ključnim svetskim ekonomijama, što bi osnažilo njenu ekonomiju. Međutim, dosadašnja praksa ne potvrđuje te optimistične prognoze jer Britanija nema tako snažnu pregovaračku poziciju u pregovorima sa zemljama kao što su SAD, Kina ili Japan, kao dok je bila deo EU.
Može li pomoći Džonsonova politička alhemija?
Džonson će, dakle, biti prinuđen da pronađe rešenje za ovu “kvadraturu kruga”.
Kao dete je maštao da postane “svetski kralj”. Sada je, kako piše novinarka BBC Lora Kuensberg (Laura Kuenssberg), postao “kralj torijevaca”, a pristalice Bregzita “dvor”. Međutim, u današnjem svetu moraće da vodi računa i o poziciji ostalih izvan “dvorskih zidina”.
Ovaj harizmatični negativac je uspevao da svojevrsnom političkom alhemijom pomiri nepomirljivo, odnosno učini logičnim protivrečne stavove i tako dobije podršku većine konzervativaca. No, da bi ostvario obećano, moraće da nastupi kao odgovorni političar, sklon kompromisu i sa vizijom. U suprotnom, jedina osoba koja će poraziti Borisa Džonsona biće – Boris Džonson.