Lideri 44 evropske zemlje posleće u četvrtak, 6. oktobra, u Pragu jasan signal o izolaciji Rusije i pokušati da stvore novi poredak bez nje, izjavio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell).
"Na sastanku će se težiti stvaranju novog poretka bez Rusije. To ne znači da želimo da zauvek isključimo Rusiju, ali ova Rusija, Putinova Rusija, nema mesto", rekao je on novinarima u Pragu.
"Ovo je signal koji želimo da pošaljemo, da nažalost ne možemo da izgradimo bezbednosni poredak sa Rusijom. Rusija je izolovana... Nemate mesto, svi ostali su ovde," naglasio je Borelj.
Premijer Češke koja predsedava Evropskom unijom, Petr Fijala najavio je prvi samit 44 čelnika država Evrope, svih osim Rusije i Belorusije, kao priliku za neformalnije razgovore o pitanjima bezbednosti i mira, ekonomske i energetske krize i ciljeva zaštite životne sredine.
"Češko predsedavanje EU suočeno je sa ogromnim izazovima i krizama kroz koje prolazi Evropa i koje će biti tema prvih razgovora Evropske političke zajednice, bilo da su to mir i bezbednost, energetika, životna sredina, privreda. Nije cilj da dođemo do nekakvih pisanih zaključaka. Cilj je da diskutujemo i stvorimo nekakvu okvirnu slogu oko daljeg postupanja evropskih zemalja u tim oblastima", kazao je domaćin samita, Fijala.
Pročitajte i ovo: Samit u Pragu u kritičnom trenutku za Evropu, naredni u Kišinjevu
Češka kao domaćin samita prvo je bila skeptična prema novoj političkoj inicijativi francuskog predsednika a u Pragu su je čak otvoreno nazvali "Makronova klopka", kao savetnik češkog premijera Tomaš Pojar, u strahu da će zemlje EU koje nisu zainteresovane za nove članice, između ostalog Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, iskoristiti ovaj format da odugovlače sa proširenjem EU.
"Skeptične zemlje poput Francuske mogle bi zemljama kandidatima da ponude Evropsku političku zajednicu (EPZ) i naprave od nje večnu čekaonicu za EU", kazao je evroposlanik, bivši ministar odbrane u vladama Građanske demokratske stranke Aleksandar Vondra.
Da EPZ neće biti zamena za pristupni proces i proširenje EU pre svega na Zapadni Balkan naglašavaju uoči samita češki zvaničnici za koje je bez obzira na stranu političkog spektra proširenje na taj region stalni spoljnopolitički prioritet.
"EPZ nije ništa drugo nego da razmislimo o tome kako bi EU u ovim teškim vremenima kada imamo ratu u Ukrajini mogla da uspostavi tešnju saradnju sa celim nizom zemalja van EU, bilo da je to Velika Britanija, Norveška ili Švajcarska. Naravno i Ukrajina i Turska jer se u Evropskom parlamentu vodi niz debata šta novo može da ponudi EU Ukrajini i Turskoj", kazala je češka evroposlanica Dita Haranzova.