Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) je pred minstrima inostranih poslova zemalja članica pokrenuo debatu o imenovanju specijalnog predstavnika koji će se baviti Zapadnim Balkanom, preciznije dijalogom o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
Ovo su potvrdili izvori sa ministarskog sastanka održanog u Briselu, najavivši da će na narednom susretu šefova diplomatije EU 23. marta, Borelj saopštiti ime ime specijalnog predstavnika EU.
Već je skoro izvesno da će to biti trenutni ministar inostranih poslova Slovačke Miroslav Lajčak.
Pročitajte i ovo: Borrell za RSE: Radimo na imenovanju specijalnog izaslanika za dijalog Srbije i KosovaLajčak će do narednog ministarskog susreta već završiti svoj mandat slovačkog šefa diplomatije pošto se u toj zemlji 29. februara održavaju parlamentarni izbori. Time će biti slobodan za preuzimanje novih obaveza.
Ako bude imenovan za specijalnog predstavnika EU ta pozicija postaje institucionalizovana u evropskim strukturama, a kao specijalni predstavnik ne odgovara samo Borelju, već Savetu ministara EU koji ga glasanjem i bira.
Neslaganje Francuske i Nemačke
Inače Lajčakovo ime se pominjalo od samog otvaranja mogućnosti da se neko drugi, sem Borelja, bavi pitanjem dijaloga Kosova i Srbije.
Kako RSE saznaje iz diplomatskih izvora, bilo je zemalja članica, među njima Nemačka i Francuska, koje su priznale Lajčakovo besprekorno znanje prilika na Zapadnom Balkanu. Međutim, kako se kaže, nisu bile do kraja ubeđene da je Lajčak idealan kandidat, pre svega imajući u vidu to što dolazi iz jedne od pet članica EU koja ne priznaju nezavisnost Kosova.
Podsetimo, Lajčak ima bogato iskustvo u regionu.
Bio je slovački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, potom je bio imenovan za evropskog izaslanika za referedum o Crnogorskoj nezavisnosi te je na kraju vršio funkciju vioskog međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Govori tečno Bosansko-Srpsko-Hrvatski jezik.
Francuska je prema saznanjima RSE, predstavljala poslednji kamen spoticanja za Lajačakovo imenovanje, i čini se da je Pariz, zajedno sa Berlinom ranije, popustio i prihvatile Boreljov predlog.
Miroslav Lajčak je pre nekoliko dana u intervju za RSE izjavio da ima “izuzenu komunikaciju sa Parizom”.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pozitivno o Skoplju i Tirani
Ministri inostranih poslova zemalja članica EU su na stastanku takođe raspravljali i o proširenju u svetlu nove metodologije koju je nedavno objavila Evropska komisija.
Izvori sa sastanka su naglasili da je uglavnom dominirao pozitivan ton “te da je očigledno da je i francuska strana popustila”, zbog čega se više ne veruje će se krajem marta pojaviti prepreke u pokušaju da se odobri zeleno svetlo za Severnu Makedoniju i Albaniju.
Pozitivno mišljenje za otpočinjanje priključenja za ove dve države zbog protivljenja dela članica, posebno Francuske, izostalo je oktobra 2019. godine.
Pročitajte i ovo: Ministri EU bez dogovora, Pariz protiv pregovora sa Skopljem i TiranomPrema planu, Savet opštih poslova EU bi trebao da usaglasi stavove na ministarskom sastanku koji će bit održan 24. marta, a potom šefovi država i vlada EU bi trebali da odobre otvaranje pregovora o članstvu sa Skopljem i Tiranom na samitu koji će biti održan između 27. i 28. marta.
Među optimističnijim scenarijima je i taj da se pre Zagrebčkog samita u maju, održi prva međuvladina konferencija sa Severnom Makedonijom, kojom prilikom se obeležava otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU.