Pred Srbijom je mesec dana odlučnih udaraca korupciji. Takvu akciju najavio je specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, precizirajući da će u narednim sedmicama biti pokrenuti postupci protiv pojedinih visokih funkcionera iz nekih javnih preduzeća i pravosuđa.
Da korupcija duboko nagriza državni sistem, ni za koga u Srbiji nije tajna, baš kao što ni najave o obračunu sa njom nisu nove. Ipak, ova najava se poklapa sa drugim širokim policijskim akcijama protiv organizovanog kriminala, što nekima budi nadu da vlast ima ozbiljne namere, dok drugi i dalje sumnjiče da se radi o čistom političkom marketingu.
Specijalnom tužiocu Miljku Radisaljeviću tek od januara je u nadležnosti i visoka korupcija, a u aprilu bez iznošenja konkretnih imena (pojedinaca i preduzeća) kao i bilo kojih drugih detalja, dao izjavu za koju je teško proceniti koliko je uticala da se oni na visokim pozicijama u njoj prepoznaju.
Po rečima ministarke za Nacionalni investicioni plan Verice Kalanović, Radisavljevićeve namere imaju punu podršku Vlade Srbije:
“Na sednicama Vlade nije bilo zauzimanja stava sem onoga što jeste opredeljenje Vlade, a to je da državni službenici (tu podrazumevam i ministre i državne službenike, ali i direktore javnih preduća) moraju da odgovaraju za ono što rade. Ja ne znam koji su ti pojedinci o kojima tužilac govori, ali smatram da svi pojedinci bi trebalo da budu u žiži tužioca, organa istrage i pravosudnih organa, a čija će imena da se pojave – videćemo. Lično se ne bojim svakodnevnog polaganja računa javnosti Srbije. Mislim da i drugi na isti način prema svom poslu treba da se odnose.”
Srbija je 2009. godinu završila sa indeksom perecepcije korupcije od 3,5 odsto, što je minimalan napredak u odnosu na prethodnu godinu, i što zemlju svrstava u red onih u kojima je korupcija ozbiljan problem. Ali ne samo cifre, nego lična iskustava mnogih građana pokazuju da se radi o problemu sa kojim se svakodnevno nose.
Čitavo društvo zaraženo
Prepoznajući takvo stanje stvari vlast odavno najavljuje ključne mere, zbog čega ni Radisavljevićeva najava nikoga nije iznenadila. Maja prošle godine, na sednici Glavnog odbora svoje stranke, predsednik Boris Tadić bio je daleko direktniji:
“Pošto je čitavo društvo zaraženo tom bolešću od nje nije bila imuna ni Demokratska stranka u prošlosti. Ali pouzdano znam niti jedna druga stranka.”
Pre nešto više od mesec dana, na obeležavanju 20 godine od osnivanja partije, Tadić je krupnom kriminalu direktno objavio rat:
“Njima objavljujemo rat. Svima ostalima mir. Kriminalcima objavljujemo rat koji nećemo okončati dok ih ne počistimo iz Srbije.”
Uprkos ovim jasnim porukama za žestoku kritičarku sistema, iako na čelu Vladinog Saveta za borbu protiv korucije, Vericu Barać nema sigurnih pokazatelja da je vladajuća struktura zaista udarila po glavi najkrupnije nosioce korpucije u društvu:
“Videli smo kako su do sada najavljivanji i sprovođeni postpuci protiv drumske mafije, stečajne mafije, prosvetne mafije i svih drugih mafija koje smo imali … Sad je ovo valjda mafija javnih preduzeća. Videli smo da se to razvlačilo godinama, da su na kraju neki koji su bili poslednji u lancu te organizovane sistemske korupcije eventualno odgovarali, da je to takođe bilo jako selektivno i da se na kraju na to zaboravi. Na kraju smo kod drumske mafije videli da je svima bilo potpuno jasno da su oni imali ugrađen lopovski softver, da je to išlo direktno do ministarstva ili ministra, a na kraju su odgovarali neki ljudi na naplatnoj rampi.”
U slučaju "drumska mafije" uhapšeno je 25 radnika na naplatnim rampama autoputa Beograd – Niš. Optuženi su da su oštetili državu za 6,5 miliona eura, a osuđeni na ukupno 131 godinu i 10 meseci zatvora. Verica Barać dodaje:
“Takvi obračuni protiv korupcije, vođeni na takav način, u stvari pospešuju korpuciju.”
RSE: Govori li to možda da je mafija nadrasla sistem?
“Ne, to govori o činjenici da živimo u državi koja je zarobljena korupcijom. Moćni ljudi koji stoje iza političkih stranaka su oni koji najviše krše zakone svih ovih godina, na štetu miliona građana. A to su oni sa kojima se vlast na Kopaoniku savetuje kako će nam biti bolje”.
Dva aspekta
Međutim, nezavisno od s namerom ili igrom slučaja propuštenih prilika za obračun sa (kako mnogi eksperti vide) izvorima korupcije, zemlja je jako dugo sočena sa njenim krajnjim posledicama:
Ovaj primer buke i besa iz Užica samo je jedan u nizu od više desetina štrajkova koji su usledili zbog neispunjavanja obaveza poslodavaca prema radnicima, a što je po sada ustaljenoj praksi uglavnom prolazilo bez bilo kakve intervencije nadležnih.
Kako se došlo do te tačke možda će pokazati najavljene istrage, ali njihovo preduzimanje za ubuduće mogle bi imati pozitivnog efekta na međusobne dužničke odnose, procenjuje urednik na portalu “Ekonomija org” Goran Nikolić:
“Tu postoje dva aspekta. Jedan je simbolički i mislim da je sada cilj da se zaista na tom planu nešto konačno uradi. A ono što je suština je da zaista profunkcioniše pravna država pre svega u dužničko poverilačkim odnosima i da naplata teče normalno. Uz to i zaštita investitora da bude na mnogo višem nivou, a konkretne tužbe protiv određenih lica koja su u javnim preduzećima svakako će uticati na finansijsku disciplinu."
Inače, od 180 rangiranih država po uspešnosti borbe protiv korupcije Srbija se našla na 83 mestu, pokazalo je poslednje istraživanje organizacije Transparensi internešnal. Od zemalja u regionu, veći stepen korupcije beleže samo Albanija i Bosna i Hercegovina.
Da korupcija duboko nagriza državni sistem, ni za koga u Srbiji nije tajna, baš kao što ni najave o obračunu sa njom nisu nove. Ipak, ova najava se poklapa sa drugim širokim policijskim akcijama protiv organizovanog kriminala, što nekima budi nadu da vlast ima ozbiljne namere, dok drugi i dalje sumnjiče da se radi o čistom političkom marketingu.
Specijalnom tužiocu Miljku Radisaljeviću tek od januara je u nadležnosti i visoka korupcija, a u aprilu bez iznošenja konkretnih imena (pojedinaca i preduzeća) kao i bilo kojih drugih detalja, dao izjavu za koju je teško proceniti koliko je uticala da se oni na visokim pozicijama u njoj prepoznaju.
Po rečima ministarke za Nacionalni investicioni plan Verice Kalanović, Radisavljevićeve namere imaju punu podršku Vlade Srbije:
“Na sednicama Vlade nije bilo zauzimanja stava sem onoga što jeste opredeljenje Vlade, a to je da državni službenici (tu podrazumevam i ministre i državne službenike, ali i direktore javnih preduća) moraju da odgovaraju za ono što rade. Ja ne znam koji su ti pojedinci o kojima tužilac govori, ali smatram da svi pojedinci bi trebalo da budu u žiži tužioca, organa istrage i pravosudnih organa, a čija će imena da se pojave – videćemo. Lično se ne bojim svakodnevnog polaganja računa javnosti Srbije. Mislim da i drugi na isti način prema svom poslu treba da se odnose.”
Srbija je 2009. godinu završila sa indeksom perecepcije korupcije od 3,5 odsto, što je minimalan napredak u odnosu na prethodnu godinu, i što zemlju svrstava u red onih u kojima je korupcija ozbiljan problem. Ali ne samo cifre, nego lična iskustava mnogih građana pokazuju da se radi o problemu sa kojim se svakodnevno nose.
Čitavo društvo zaraženo
Prepoznajući takvo stanje stvari vlast odavno najavljuje ključne mere, zbog čega ni Radisavljevićeva najava nikoga nije iznenadila. Maja prošle godine, na sednici Glavnog odbora svoje stranke, predsednik Boris Tadić bio je daleko direktniji:
“Pošto je čitavo društvo zaraženo tom bolešću od nje nije bila imuna ni Demokratska stranka u prošlosti. Ali pouzdano znam niti jedna druga stranka.”
Pre nešto više od mesec dana, na obeležavanju 20 godine od osnivanja partije, Tadić je krupnom kriminalu direktno objavio rat:
“Njima objavljujemo rat. Svima ostalima mir. Kriminalcima objavljujemo rat koji nećemo okončati dok ih ne počistimo iz Srbije.”
Uprkos ovim jasnim porukama za žestoku kritičarku sistema, iako na čelu Vladinog Saveta za borbu protiv korucije, Vericu Barać nema sigurnih pokazatelja da je vladajuća struktura zaista udarila po glavi najkrupnije nosioce korpucije u društvu:
“Videli smo kako su do sada najavljivanji i sprovođeni postpuci protiv drumske mafije, stečajne mafije, prosvetne mafije i svih drugih mafija koje smo imali … Sad je ovo valjda mafija javnih preduzeća. Videli smo da se to razvlačilo godinama, da su na kraju neki koji su bili poslednji u lancu te organizovane sistemske korupcije eventualno odgovarali, da je to takođe bilo jako selektivno i da se na kraju na to zaboravi. Na kraju smo kod drumske mafije videli da je svima bilo potpuno jasno da su oni imali ugrađen lopovski softver, da je to išlo direktno do ministarstva ili ministra, a na kraju su odgovarali neki ljudi na naplatnoj rampi.”
U slučaju "drumska mafije" uhapšeno je 25 radnika na naplatnim rampama autoputa Beograd – Niš. Optuženi su da su oštetili državu za 6,5 miliona eura, a osuđeni na ukupno 131 godinu i 10 meseci zatvora. Verica Barać dodaje:
“Takvi obračuni protiv korupcije, vođeni na takav način, u stvari pospešuju korpuciju.”
RSE: Govori li to možda da je mafija nadrasla sistem?
“Ne, to govori o činjenici da živimo u državi koja je zarobljena korupcijom. Moćni ljudi koji stoje iza političkih stranaka su oni koji najviše krše zakone svih ovih godina, na štetu miliona građana. A to su oni sa kojima se vlast na Kopaoniku savetuje kako će nam biti bolje”.
Dva aspekta
Međutim, nezavisno od s namerom ili igrom slučaja propuštenih prilika za obračun sa (kako mnogi eksperti vide) izvorima korupcije, zemlja je jako dugo sočena sa njenim krajnjim posledicama:
Ovaj primer buke i besa iz Užica samo je jedan u nizu od više desetina štrajkova koji su usledili zbog neispunjavanja obaveza poslodavaca prema radnicima, a što je po sada ustaljenoj praksi uglavnom prolazilo bez bilo kakve intervencije nadležnih.
Ono što je suština je da zaista profunkcioniše pravna država pre svega u dužničko poverilačkim odnosima i da naplata teče normalno.
“Tu postoje dva aspekta. Jedan je simbolički i mislim da je sada cilj da se zaista na tom planu nešto konačno uradi. A ono što je suština je da zaista profunkcioniše pravna država pre svega u dužničko poverilačkim odnosima i da naplata teče normalno. Uz to i zaštita investitora da bude na mnogo višem nivou, a konkretne tužbe protiv određenih lica koja su u javnim preduzećima svakako će uticati na finansijsku disciplinu."
Inače, od 180 rangiranih država po uspešnosti borbe protiv korupcije Srbija se našla na 83 mestu, pokazalo je poslednje istraživanje organizacije Transparensi internešnal. Od zemalja u regionu, veći stepen korupcije beleže samo Albanija i Bosna i Hercegovina.