“Ja imam suprugu i sina, mi smo porodica. Jasno je meni da oni (desnica, prim. aut.) hoće tu priču o porodičnosti da zadrže samo za heteroseksualnu matricu, ali to realnost negira. To se već promenilo“.
Ovako je Jelisaveta Blagojević, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije „Singidunum“ u Beogradu, objasnila kako se njeno ime našlo na onlajn spisku inicijative za podršku Zakonu o istopolnim zajednicama, čiji je nacrt predložilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Povod za ovu inicijativu za podršku zakonu je nedavno objavljivanje „Apela 212 srpskih intelektualaca“, apela kojim 212 građana Srbije, između ostalog, poziva da se Zakon o istopolnim zajednicama ne usvoji jer za takvim zakonom nema potrebe.
Zakon kojim se prepoznaju zajednice osoba istog pola donele su Hrvatska i Crna Gora, a donošenje zakona i u ovim državama pratili su otpori desno orijentisanih organizacija koje su se predstavljale kao zaštitnice porodičnih vrednosti.
U odbranu čijih porodičnih vrednosti?
„Zakon treba da omogući da ove (LGBTI+) osobe imaju jednako pravo da vole i budu voljene, da grade zajednički život sa voljenom osobom, da nasleđuju imovinu svojih partnera i partnerki i da uživaju sva ona prava i odgovornosti koje heteroseksualne osobe uživaju bez dovođenja u pitanje“, navodi se u tekstu podrške zakonu.
Ovu onlajn podršku potpisalo je više od 1600 građana, a među njima je i više javnih ličnosti.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objavilo je Nacrt zakona o istopolnim zajednicama, a javna rasprava o ovom zakonu završena je 23. marta. Prema proceduri, nacrt zakona treba dalje da usvoji Vlada Srbije, a potom Skupština Srbije.
Pročitajte i ovo: Srbija poziva na diskusiju o istopolnim zajednicamaOvim nacrtom se predviđa da osobe istog pola mogu da registruju zajednicu porodičnog života i da na osnovu toga imaju pravo da, kao i supružnici u heteroseksualnom braku, između ostalog, posećuju partnera u bolnici ili zatvoru, nasleđuju imovinu partnera, a imaju obavezu izdržavanja partnera i deteta partnera.
Za profesorku Jelisavetu Blagojević donošenje zakona bi predstavljalo konačno priznanje elementarnih ljudskih prava.
„Kada se govori o istopolnim zajednicama, mi već postojimo. Mi smo tu, svuda oko vas, sa svojom decom, sa svojim partnerima ili partnerkama, svojim životima takvim kakvi jesu. Tražimo prava da nam se to prizna. Dakle, oni koji su protiv toga, zanima me – šta će sa nama?“, kaže Blagojević.
Ona navodi da spisak podrške zakonu jeste nastao kao svojevrsna reakcija na apel da se zakon ne donese.
„Ako ne odgovorite na takav apel, nastaje jedna tišina u kojoj se čuje samo taj jedan glas koji ne treba da se čuje jer su to argumenti diskriminacije i netrpeljivosti. Ja sam zagovornica toga da mi moramo da razgovaramo bez obzira što se čini da je otvaranje te teme besmislica“, ističe ona.
Blagojević kaže da protivnici zakona nastupaju iz ugla branilaca braka, porodice i posebno dece iako se ovim zakonom ne uređuje pitanje usvajanja dece. Takođe, protivnici zakona ističu i argument borbe za natalitet, odnosno veći prirodni priraštaj.
„Ja ne razumem taj argument. Koliko je mladih ljudi napustilo zemlju zato što nemamo zakone kakve treba da donesemo, zato što su bili maltretirani, izloženi nasilju i diskriminaciji? Sa druge strane, postoje i drugačije porodice od heteroseksualnih, samo njima (desnici, prim. aut) to nije niko javio“, navodi ona.
Pročitajte i ovo: LGBT na Zapadnom Balkanu od borbe za prava do borbe za primenu zakonaOna veruje da će država i pored otpora doneti ovaj zakon, ali da ostaje pitanje kako će društvo to prihvatiti.
„Ako se taj zakon donosi u tišini, (sa argumentom) da to moramo da uradimo zbog Evropske unije, društvo će i dalje ostati podeljeno i plašim se da je to podjednako veliki problem kao i da nema zakona“, zaključuje Blagojević.
Na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objavljen je poziv potpisnicima apela protiv zakona na društveni dijalog, odnosno debatu o ovom zakonu.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je 22. marta za TV N1 da se ovaj nacrt zakona tiče ljudskih prava, a da „ovim zakonom nije regulisan brak i nema regulisanja usvajanja dece“.
„Ako ima grupa ljudi koja želi da LGBT zajednica bude nesrećna, onda treba da pitamo zašto to želite. Zašto želite da budu cimeri, ako vam se ne sviđa istopolna zajednica, nemojte živeti u njoj“, navela je Čomić.
U Srbiji postoji Porodični zakon koji reguliše brak kao „zakonom uređenu zajednicu života žene i muškarca“, a navodi i da „roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno“.
Ko su potpisnici Apela protiv Zakona?
„Prava istopolnih osoba mogu se rešavati izmenom nekoliko postojećih zakona i nema nikakve potrebe za donošenjem posebnog zakona“, piše u „Apelu 212 srpskih intelektualaca“ koji je potpisalo 212 građana i javnih ličnosti, između ostalog, protiv usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama.
Pročitajte i ovo: NVO: Zakon o istopolnim zajednicama u Srbiji civilizacijsko pitanjePotpisnici apela suprotstavljaju se i izmenama Zakona o zabrani diskriminacije i donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Boško Obradović, lider desno orijentisanog opozicionog pokreta „Dveri“, jedan je od potpisnika ovog apela.
„Ovim (zakonom) se ulazi u redefinisanje braka i porodice kako je Ustav to definisao. Ovim nacrtom jasno se koriste razni elementi porodičnog zakonodavstva i na ovaj način, preko ovog zakona, legalizuju homoseksualni brakovi“, kaže Obradović za RSE.
Obradović smatra da je ovaj zakon „udar na porodicu“, „javni moral“ i suprotstavlja se učenjima verskih zajednica u Srbiji.
„Ja ne negiram postojanje ljudi takve seksualne orijentacije. Ako postoje određene stvari u njihovim privatnim životima koje treba da se reše i da vidimo u kojim zakonima mogu da se unesu neke izmene, primera radi, ako neko želi da njemu bliska osoba koja mu nije porodica da ga posećuje u bolnici ili zatvoru“, navodi on.
SPC protiv Zakona
O ovom zakonu oglasila se 25. marta i Srpska pravoslavna crkva (SPC) navodeći u saopštenju da je predloženi nacrt zakona neprihvatljiv.
„Nedopustivo je istopolne zajednice zakonski izjednačavati sa brakom i porodicom, kako je navedeno u tekstu Nacrta zakona, jer se tako diskriminiše bračna zajednica“, piše u saopštenju.
Pročitajte i ovo: Glasovi iz Crkve, ali i vlasti protiv Zakona o istopolnom partnerstvu u SrbijiIz SPC navode da „postoji potreba za ostvarenjem određenih ličnih, imovinskih i drugih prava onih koje tretira navedeni nacrt zakona“, ali da se to treba ostvariti „bez zadiranja u bračno i porodično zakonodavstvo“.
Obradović kaže da se zalaže za to da se ovakva zakonska rešenja „stave na referendum kao najpošteniji oblik demokratskog izjašnjavanja građana“.
Ustavom Srbije predviđeno je da predmet referenduma ne mogu da budu zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode.
Referendumom protiv zakona o istopolnim zajednicama u Hrvatskoj
Upravo je referendum bio jedan od instrumenata borbe desnice protiv donošenja zakona koji uređuje istopolne zajednice u Hrvatskoj, kaže LGBT aktivista Daniel Martinović iz Zagreba.
Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola u Hrvatskoj donet je 2014. godine, a priča o tom zakonu, prema njegovim rečima, počela je 2012. godine.
„Tada je osnovana prva Radna skupina, ali prvih godinu dana nikoga zapravo nije bilo ni briga. Tek je ta priča postala javnija kada se 2013. pojavila inicijativa za referendumom o braku (sa argumentom) da oni samo žele zaštiti brak iako nije bilo jasno kako se to štiti brak i od čega se štiti“, kaže Martinović.
Pročitajte i ovo: Definicija braka ulazi u Ustav HrvatskeReferendumsko pitanje odnosilo se na to da li treba u Ustav uneti definiciju iz Obiteljskog (porodičnog) zakona da je brak zajednica muškarca i žene. Njen inicijator bio je pokret „U ime obitelji“. Na tom referendumu većina hrvatskih građana koji su izišli na glasanje odlučila je da se hrvatski Ustav dopuni definicijom braka kao zajednice muškarca i žene.
Ipak, Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola u Hrvatskoj nije menjao pojam braka, već, kako Martinović objašnjava, samo izjednačava istopolne i bračne zajednice.
„Mi (LGBT zajednica) bili smo toj ekstremnoj desnici tada samo odskočna daska da bi oni zauzeli javni prostor. Oni su se nakon toga (donošenja zakona) fokusirali na migrante jer je bila posle migrantska kriza, sad su fokusirani oko pobačaja (abortusa)“, ističe on.
Martinović kaže da su se argumenti desnice tada odnosili na „zaštitu obitelji“ iako nije bilo jasno kako je obitelj (porodica) ugrožena. U tom kontekstu, on smatra da je referendum bila manipulacija kojom bi se heteroseksualna većina animirala da zaštiti pojam braka.
„Referendum je prošao, reč brak je zaštićen Ustavom, ali nije njen sadržaj. Istopolni parovi u Hrvatskoj mogu uživati jednaka prava (prema sadašnjem zakonu) kao i bračni drugovi samo se to ne smije tako zvati“, ističe on.
Martinović kaže da je godinu dana posle referenduma zakon donet, ali da su sa ove vremenske distance od sedam godina vidljivi problemi koji nastaju jer zakon nije najbolje definisao prava LGBT zajednice, najverovatnije zbog straha od otpora desnice.
„U zakonu se nije eksplicitno uvelo neke definicije poput toga da životni partneri imaju pravo biti posvojitelji, udomitelji. To se definiralo time da životni partneri moraju imati sva prava jednaka kao bračni drugovi, ali to smo videli na jednom slučaju, da je bilo selektivnih tumačenja tog članka zakona“, kaže on.
Borba protiv nasilja i nakon donošenja zakona u Crnoj Gori
„Proces (donošenja zakona) trajao je punih osam godina jer smo mi sve ove godine radili na podizanju svesti o položaju LGBT zajednice. Mi smo tek negde pri kraju tog procesa bili na udaru nekih političkih snaga“, kaže Danijel Kalezić, LGBT aktivista iz organizacije „Queer Montenegro“.
Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola donet je u Skupštini Crne Gore u julu 2020. Godinu dana ranije nije dobio potrebnu većinu u parlamentu, iako ga je predložila Vlada.
„To (protivljenje zakonu) je uvek ista matrica u svim zemljama. Kreiranje straha među opštom populacijom zbog toga što ćemo mi imati zakonski prepoznata ta prava i dovođenje naših ljudskih prava u vezu sa nemoralom, grijehom, krajem sveta“, kaže Kalezić navodeći da se u toku skupštine rasprave o ovom zakonu mogao čuti govor mržnje na račun LGBT zajednice.
Pročitajte i ovo: Osude napada na LGBT osobu u PodgoriciKalezić kaže da je strategija LGBT organizacija bila da ne ulaze u rasprave sa desno orijentisanim partijama na temama koje oni nameću.
„Mi smo ponavljali razloge zašto je važno da ovaj zakon bude usvojen. Oni (desnica) hoće da se vi pravdate i onda se njihove poruke ponavljaju. Mi nemamo za šta da se pravdamo, niti su oni neko kome se treba pravdati“, ističe Kalezić.
On kaže da borba sa konzervativnim delovima društva koji sprovode diskriminaciju i nasilje i dalje traje. U martu 2021. napadnut je pripadnik LGBT populacije u Podgorici i nanete su mu lakše telesne povrede. Predstavnici međunarodne zajednice u Crnoj Gori, premijer i političke partije oštro su osudili ovaj napad.