Devetnaest godina je prošlo od NATO intervencije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, a u Srbiji još nisu potpuno očišćeni tereni na kojima se mogu pronaći ostaci neeksplodiranih projektila.
Zvanični podaci pokazuju da su Sjenica i Tutin, oko 250 kilometara jugozapadno od Beograda, među šest opština na čijim teritorijama se nalazi najviše neeksplodiranih bombi.
"Vire iz zemlje. Kosili smo i naša kosa je prešla preko njih", kaže za RSE Mladen Rakićević, meštanin sela Vapa u opštini Sjenica gde su prošle godine vršena ispitivanja tokom kojih su na pojedinim privatnim parcelama pronađene i uništene neeksplodirane bombe.
Rakićević navodi da se zajedno sa svojim bratom i sam upustio u čišćenje svoje imovine:
"Lično smo brat i ja našli šest bombi. Onda smo ih vezali sa onim kanapom što pravimo bale (sena), one imaju neke kukice, tako ih mi zakačimo pa se sakrijemo za bale, pa iščupamo. Tako smo ih sklanjali tamo gde niko ne prilazi. Mi ne znamo da li ima još neka. Mi kosimo", priča Mladen Rakićević.
"Parcelu do nas jedan deo se ne kosi od komšije, a i s druge strane cela livada hektar i po od drugog komšije ne kosi se takođe. Čovek zna da tu ima bombi pa ih od 1999. godine ne kosi. Ne smije da priđe", navodi Rakićević koji u spornu zonu redovno pušta i stoku na ispašu:
"Da smo čekali od 1999. godine da se očisti, pa od čega bi živeli mi sve ove godine", zaključuje on.
NATO je proleća 1999. godine stupio u akciju protiv tadašnje Jugoslavije, na čijem je čelu bio Slobodan Milošević, sa ciljem sprečavanja ratnih zločina i masovnog kršenja ljudskih prava koje su državne i paravojne srpske formacije preduzimale na teritoriji Kosova.
Priprema bombi za NATO operaciju u SR Jugoslaviji, Jadransko more, 1999
Jedna od meta akcije bio je i vojni aerodrom Dubinje u sjedničkoj opštini. Vojska Srbije je tokom septembra izvršila tehničko izviđanje dela tog aerodroma i iznela procene da ima još oko 300 komada neeksplodiranih bombi.
Slično je i izvan vojnih objekata. Na obližnjem Vapskom polju, pojedini meštani već deset godina ne mogu da obrađuju svoje parcele iz bojazni od neeksplodiranih bombi.
Nešto dalje od porodice Rakićević je i imanje Muzafera Gačanina. Ono je prošle godine očišćeno pa je posle deceniju duge pauze Muzafer uspeo da obrađuje svoju njivu ali, kako kaže, sve ove godine on i članovi njegove porodice živeli su u strahu.
Pročitajte i ovo: Srbija: Započinje istraživanje posledica NATO bombardovanja"Bilo ih je dosta. Po dvadeset na jednom mestu. Kada su čistili našli su jedan, mislim ceo onaj kontigent, pao nije eksplodirao, pun bombi. Kako straha nije bilo!? Mi smo strahovali, nismo mogli ljudski ni da radimo imanje", priča Gačanin, zadovoljan što je ove godine uspeo da prikupi svu letinu.
"I poorali i povlačili i požnjeli ovas. Nikakvih problema više nema", dodaje on.
Od ukupno četiri miliona metara kvadratnih Vapskog polja, koliko je bilo zahvaćeno NATO bombardovanjem, dva i po miliona pripada privatnom posedu podseća Behudun Zekić, referent za odbranu i vanredne situacije u opštinskoj upravi Sjenica.
"To su sela Donja i Gornja Vapa, Čedovo i Zarudine gde je i sjenički vodovod. Organizacija Norveška narodna pomoć MPA je od aprila do septembra pre tri godine očistila oko 1,4 miliona kvadratnih metara, a privatna firma `Stop minama` očistila je 130.000 kvadratnih metara. Sve se ovo odnosi na privatne posede i tad su pronađene i uništene 242 kasetne mine. I prošle godine je bilo čišćenja pa je privatna firma `Saturnija DDO` Beograd očistila blizu 180.000 metara kvadratnih", izjavio je Zekić za RSE.
Dodaje da mu nije mu nije poznato kada će se nastaviti čišćenje privatnih poseda u Vapskom polju.
Neeksplodirane bombe iz vremna NATO intervencije pronađene su do sada na mnogim mestima u Srbiji, na fotografiji Krajugevac 2011.
Prilikom čišćenja aerodroma Dubinje pronađeno je 26 kasetnih bombica BLU 97 i tri pojačnika od kasetne bombice što pokazuje da ima zaostalih NUS (Neeksplodiranih ubojnih sredstava) i da se aerodrom Dubinje smatra visokorizičnom površinom, navedeno je u odgovoru Ministarstva odbrane Srbije na upit RSE da li je vojni aerodrom kod Sjenice očišćen od bombi zaostalih iz godine NATO bombardovanja.
Potvrđeno je da je u periodu NATO intervencije, od 24. marta do 10. juna. 1999. godine, po aerodromu "Dubinje" dejstvovano je 22 puta sa 395 avionskih bombi serije MK80, "Matra" BGL-1000 i BLU-107 "Durandal" i 18 kasetnih bombi CBU-87 (koje sadrže oko 4.000 bombica BLU-97A/B ).
Deo neeksplodiranih kasetnih bombica zatrpan je materijalom izbačenim iz kratera od naknadnog dejstva avionskih bombi i preko jednog metra, a deo neeksplodiranih avionskih bombi, raketnih i drugih projektila velike mase nalazi se na dubinama i do 20 metara stoji u odgovoru Ministarstva odbrane.
Takođe je navedeno da je bombardovano je 170 vojnih kompleksa pri čemu je 1.365 objekata uništeno, a 1.852 objekta su oštećena.
Inače, pored Sjenice, prema do sada prikupljenim podacima najviše neeksplodiranih bombi nalazi se na severozapadu Srbije u kasarni "Aerodrom" u Somboru, zatim kasarni "Vojvoda Petar Bojović" u Leskovcu, na jugu Srbije, i na aerodromu "Batajnica" u Beogradu.