Više od 200.000 građana Srbije preko društvenih mreža pružilo je podršku inicijativi Nacionalne organizacije potrošača Srbije da u četvrtak, na Svetski dan prava potrošača, bojkotuju kupovinu benzina u znak protesta zbog čestih poskupljenja.
Gorivo je, u poslednja dva meseca u Srbiji poskupelo čak pet puta, što se odražava i na cene drugih proizvoda. Da li će se građani odazvati na poziv Nacionalne organizacije potrošača koja ih je pozvala da u četvrtak, na Svetski dan potošača, bojkotuju benzinske pumpe:
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, kaže za Radio Slobodna Evropa da je bojkot pokušaj da se opomenu najnesavesniji trgovci i proizvođači, na prvom mestu trgovci naftom i naftnim derivatima.
"Jednostavno, naftaši i drugi trgovci pokazuju da su spremni na ostvarenje ekstra profita. Mi kao potrošači napokon moramo da pokažemo odgovornost i malo svesti da se izbori za svoja prava ili da čekamo da to neko drugi učini za nas. Na putu iz Novog Sada za Beograd od jutros primećujem dosta manje automobila na pumpama“, kaže Papović.
Od početka godine gorivo je poskupelo za 11 odsto, oko pet odsto mesečno što povećava inflaciju za oko 0,5 odsto. Trgovci naftnim derivatima povećanje cena pravdaju rastom cene sirove nafte na svetskim berzama, ali i slabljenjem dinara u odnosu na dolar.
„I jedan i drugi taj činilac, cene na svetskom tržištu i skok dolara, neumitno utiču da dođe do promene cene goriva. Ono što je u ovom trenutku jako važno to je činjenica da postoji jedna signifikantna količina nafte domaćeg porekla i mi vodimo jedan vrlo ozbiljan razgovor sa Naftnom industrijom Srbije i mi ćemo vrlo brzo izaći sa jednom potpuno jasnom i nedvosmislenom pozicijom oko svega ovoga“, kaže ministar Petrović.
Niko ne želi da se odrekne ogromnog dela dobiti, bilo kroz akcize i poreze, bilo kroz marže, iako je Vlada donela uredbu kojom je ograničila visinu marže.
Čekaju nas godine skupog goriva
Petar Bogoslavljević iz Centra za zaštitu potrošača kaže da bi svaki bojkot potrošača morao da bude jasna poruka za one koji kreiraju tržišnu ekonomiju Srbije.
„Ne može se parcijalno analizirati imali li monopola ili nema, nego ko se koliko ugradio u maloprodajnu cenu i zloupotrebljava ustvari u mnogo složenijim uslovima tu poziciju koju ima. Ne treba da idemo dalje, uporedite danas maloprodajne cene u Srbiji i cene u Grčkoj, koja je jedna od najskupljih zemalja. Iz toga će se videti ustvari ko je koliko upotrebio svoj monopolski, dominantan položaj od proizvođača preko preređivača, trgovaca do potrošača“, pita se Bogoslavljević.
Iz dosadašnje prakse građani Srbije znaju da je svako poskupljenje izgubljena bitka. Uglavnom trgovci ili posrednici naprave vestačke nestašice i prođu bez posledica zbog monopolskog položaja.
Država je pokušala da uredbom ograniči cene, međutim i tu su, kako kaže Jovan Jovanović iz centra za potrošače, trgovci pokazali zavidnu kreativnost.
"Marža je, ako je bila 20 odsto, sada je 10. U međuvremenu su porasle proizvođačke cene, pa su proizvodi koji su obuhvaćeni uredbom danas skuplji nego u decembru. Eto to je efekat te uredbe“, kaže Jovanović.
Ekonomisti procenjuju da se "naftaši" neće jako potresti što će im možda u četvrtak opasti promet, jer je gorivo nezamenljiva potreba ljudi. Aleksandar Stevanović procenjuje da protest neće imati efekat pritiska na državu jer su porezi i akcize iz naftnih derivata najveći priliv para u budžet.
„Generalno ne može imati nikakve efekte zato što pokret potrošača kod nas nije nikakav faktor na tržištu. Druga stvar, buniti se potiv cene goriva je isto kao buniti se protiv gravitacije elektromagnetne sile ili drugih stvari koje su objektivne. Buniti se protiv naftaša nema nikakvog smisla jer oni najmanje zarađuje od cene nafte. Ako žele da se bune mogu zahtevati od Vlade na smanji akcize, ali onda i konsekvence, da oni koji se bune, prihvate manje penzije i da se putevi loše održavaju. Ceo taj proces je apsurdan. Jednostavno, to nam je što nam je. Vreme nafte će se završiti za nekih 20-30 godina i čekaju nas godine skupog goriva“, zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović.
Gorivo je, u poslednja dva meseca u Srbiji poskupelo čak pet puta, što se odražava i na cene drugih proizvoda. Da li će se građani odazvati na poziv Nacionalne organizacije potrošača koja ih je pozvala da u četvrtak, na Svetski dan potošača, bojkotuju benzinske pumpe:
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, kaže za Radio Slobodna Evropa da je bojkot pokušaj da se opomenu najnesavesniji trgovci i proizvođači, na prvom mestu trgovci naftom i naftnim derivatima.
"Jednostavno, naftaši i drugi trgovci pokazuju da su spremni na ostvarenje ekstra profita. Mi kao potrošači napokon moramo da pokažemo odgovornost i malo svesti da se izbori za svoja prava ili da čekamo da to neko drugi učini za nas. Na putu iz Novog Sada za Beograd od jutros primećujem dosta manje automobila na pumpama“, kaže Papović.
Od početka godine gorivo je poskupelo za 11 odsto, oko pet odsto mesečno što povećava inflaciju za oko 0,5 odsto. Trgovci naftnim derivatima povećanje cena pravdaju rastom cene sirove nafte na svetskim berzama, ali i slabljenjem dinara u odnosu na dolar.
Rafinerija Naftne industrije Srbije u Pančevu
Ministar poljoprivrede Dušan Petrović kaže da Vlada prati stanje na tržištu i pokušava kod najvećeg proizvođača i prerađivača nafte, ruskog NIS-Gazproma, da pronađe način da smanji posledice naftnog udara.„I jedan i drugi taj činilac, cene na svetskom tržištu i skok dolara, neumitno utiču da dođe do promene cene goriva. Ono što je u ovom trenutku jako važno to je činjenica da postoji jedna signifikantna količina nafte domaćeg porekla i mi vodimo jedan vrlo ozbiljan razgovor sa Naftnom industrijom Srbije i mi ćemo vrlo brzo izaći sa jednom potpuno jasnom i nedvosmislenom pozicijom oko svega ovoga“, kaže ministar Petrović.
Niko ne želi da se odrekne ogromnog dela dobiti, bilo kroz akcize i poreze, bilo kroz marže, iako je Vlada donela uredbu kojom je ograničila visinu marže.
Čekaju nas godine skupog goriva
Petar Bogoslavljević iz Centra za zaštitu potrošača kaže da bi svaki bojkot potrošača morao da bude jasna poruka za one koji kreiraju tržišnu ekonomiju Srbije.
„Ne može se parcijalno analizirati imali li monopola ili nema, nego ko se koliko ugradio u maloprodajnu cenu i zloupotrebljava ustvari u mnogo složenijim uslovima tu poziciju koju ima. Ne treba da idemo dalje, uporedite danas maloprodajne cene u Srbiji i cene u Grčkoj, koja je jedna od najskupljih zemalja. Iz toga će se videti ustvari ko je koliko upotrebio svoj monopolski, dominantan položaj od proizvođača preko preređivača, trgovaca do potrošača“, pita se Bogoslavljević.
Ilustracija
Iz dosadašnje prakse građani Srbije znaju da je svako poskupljenje izgubljena bitka. Uglavnom trgovci ili posrednici naprave vestačke nestašice i prođu bez posledica zbog monopolskog položaja.
Država je pokušala da uredbom ograniči cene, međutim i tu su, kako kaže Jovan Jovanović iz centra za potrošače, trgovci pokazali zavidnu kreativnost.
"Marža je, ako je bila 20 odsto, sada je 10. U međuvremenu su porasle proizvođačke cene, pa su proizvodi koji su obuhvaćeni uredbom danas skuplji nego u decembru. Eto to je efekat te uredbe“, kaže Jovanović.
Ekonomisti procenjuju da se "naftaši" neće jako potresti što će im možda u četvrtak opasti promet, jer je gorivo nezamenljiva potreba ljudi. Aleksandar Stevanović procenjuje da protest neće imati efekat pritiska na državu jer su porezi i akcize iz naftnih derivata najveći priliv para u budžet.
„Generalno ne može imati nikakve efekte zato što pokret potrošača kod nas nije nikakav faktor na tržištu. Druga stvar, buniti se potiv cene goriva je isto kao buniti se protiv gravitacije elektromagnetne sile ili drugih stvari koje su objektivne. Buniti se protiv naftaša nema nikakvog smisla jer oni najmanje zarađuje od cene nafte. Ako žele da se bune mogu zahtevati od Vlade na smanji akcize, ali onda i konsekvence, da oni koji se bune, prihvate manje penzije i da se putevi loše održavaju. Ceo taj proces je apsurdan. Jednostavno, to nam je što nam je. Vreme nafte će se završiti za nekih 20-30 godina i čekaju nas godine skupog goriva“, zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović.