U Hrvatskoj je obilježena 14. obljetnica vojne akcije "Bljesak", u kojoj je Zapadna Slavonija vraćena pod ustavno-pravni poredak Hrvatske. Istovremeno, Srbi su parastosima obilježili stradanje u toj hrvatskoj akciji. Sa porodicama žrtava i prognanima ni ove godine nije bio niko od predstavnika vlasti, a odgovornost Beograda ni danas se ne postavlja.
U Okučanima je jutros obilježena 14. obljetnica vojno-redarstvene akcije "Bljesak" kada su u 36-satnoj akciji hrvatski vojnici i policajci vratili Zapadnu Slavoniju pod hrvatski ustavno-pravni poredak, te su uspostavili potpuni nadzor na dionici auto ceste Zagreb-Beograd do Lipovca. Na svečanosti u Okučanima su govorili predsjednik RH Stjepan Mesić, predsjednik hrvatske Vlade Ivo Sanader i potpredsjednik Hrvatskoga sabora Vladimir Šeks.
Svi govornici su istakli da je Bljesak jedan od kamena temeljaca moderne hrvatske povijesti. Sanader i Šeks su za Bljesak posebnu počast i zahvalu odali Franji Tuđmanu, dok ga Mesić nije spomenuo - on je najveću zavalnost iskazao hrvatskim braniteljima.
Njima je posebno iskazana zahvalnost i zato što je Hrvatska danas članica NATO-saveza, a a Sanader je pri tom istakao i da nikad do danas međunarodni poožaj Hrvatske nije bio jači. On je naglasio i da će Hrvatska nastaviti svoju put prema EU, ali bez teritorijalnih ustupaka.
Uz slovensku deblokadu pregovora za nastavak puta u Europsku uniju, Mesić je naglasio potrebu završetka započetih reformi. On je posebno istakao nužnost dobrosusjedskih odnosa. U skladu s tim, rekao je Mesić, hrvatska želi štiti visokostandardizirana prava nacionalnih manjina.
Odgovornost režima se ni danas ne postavlja
Parastosima u Beogradu i Gradiški obeležena je četrnaesta godišnjica stradanja Srba u zapadnoj Slavoniji u hrvatskoj akciji "Bljesak". Sa porodicama žrtava i prognanima ni ove godine nije bio niko od predstavnika vlasti, a odgovornost Beograda i tadašnjeg Miloševićevog režima za ono što se dogodilo u Zapadnoj Slavoniji 1995. ni danas se ne postavlja.
Na godišnjicu operacije "Bljesak", Miloševićev naslednik na čelu socijalista, Ivica Dačić, danas je potpredsednik Vlade Srbije, i sa tog mesta ovako odgovara na naše pitanje o odgovornosti režima, čiji je bio deo, za sudbinu ljudi koji su stradali u Zapadnoj Slavoniji 1995:
"Mnogo je toga bilo u prošlosti što je govorilo o srpskom nejedinstvu. Mislim da se sve to moglo izbeći jednom jedinstvenijom i zajedničkom politikom predstavnika srpskog naroda u Republici Srpskoj krajini, Republici Srpskoj i ovde, u tadašnjoj, Saveznoj Republici Jugoslaviji."
Reagujući na ovakvu izjavu, uz podsećanje na ratnu politiku Miloševićevih socijalista, lider opozicione Socijaldemokratske unije Žarko Korać Dačiću poručuje:
"Bilo bi lepo da je, ipak, kao tadašnji funkcioner Socijalističke partije Srbije i, čini mi se, njen portparol u jednom trenutku, sugerisao Srbima u Hrvatskoj da prihvate plan D4. Ili u nekoj drugoj prilici pokazao da ne podržava oružanu borbu – naravno, on to nikada nije uradio. On vrlo dobro zna da je predsednik njegove partije Slobodan Milošević vodio politiku koja je podrazumevala oružanu borbu, žrtve... Nemojte da otvaramo tu temu, zna se manje-više šta se dogodilo, Beograd je itekako kontrolisao Srbe u Krajini. Odavde je išlo ljudstvo, išla su materijalna sredstva, išlo je oružje, išla je municija, prema tome... odgovoriću odmah: oni su vlast, oni su opšte reformisani, i nisam ni najmanje iznenađen da on govori ovakve stvari."
I dok se pitanje odgovornosti tadašnjeg političkog vrha u Beogradu ne postavlja, porodice žrtava i izbegli sami su parastosom u crkvi Svetog Marka u Beogradu obeležili godišnjicu stradanja:
"Jaoj, ne pitajte! Nemam svoje kuće, izašla sam iz kuće još 1991., stanujem u tuđoj kući. Eto kako mi je. Svoju decu izgubiti i nikad ne saznati za njihov grob, to je teško!"
"Kako godine prolaze sve je teže i teže. Ljudi misle da vreme leči sve, a nije tako."
U hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Bljesak" proterano je 15.000 Srba. Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, ubijeno je ukupno 83 srpska civila, dok u dokumentaciono-informativnom centru Veritas tvrde da je reč o 283 ubijenih ili nestalih. Predsednik Veritasa Savo Štrbac:
"Ni pred nacionalnim ni pred domaćim sudovima nije do sada niko procesuiran, osim jedne krivične prijave koja je odbačena, a i tužilaštvo i sud za ratne zločine u Srbiji po zakonu, po kojem su osnovani, imaju nadležnost na području cele bivše Jugoslavije. Volio bih da je neko iz pozicije i opozicije ovde, možda je nezgodno vreme, prvomajski praznici, pa političari idu na prvomajski uranak. Ne želim da budem sarkastičan, ali ovo mi liči na to."
Ljudi koji su danas potpuno sami okupljeni ispred crkve u Beogradu žrtve su intrumentalizacije zarad tzv. nacionalnih interesa. Taj narod, višestruko manipulisan, još uvek se na težak način oporavlja, ocenjuje Vera Marković iz nevladine organizacije Žene u crnom:
"Bio je manipulisan tamo na terenu gde živi, bio je manipulisan kad je došao ovde. Oni su prvo bili miljenici vlasti, i njihovi problemi su rešavani pred očima onih ljudi koji su ovde bili uskraćeni na različite načine. Oni su bili apsolutni favoriti režima, u rešavanju apsolutno svega. Međutim, posle izvesnog vremena, oni ne samo da više nisu bili favoriti Miloševićevog režima, nego su bili potpuno skrajnuti iz svih tokova. Oni su još uvek žrtve svega što se dogodilo. Ne videći onu najtežu i najbolniju manipulaciju Miloševićevu, zapravo, kada ih je prepustio same sebi.
Svi govornici su istakli da je Bljesak jedan od kamena temeljaca moderne hrvatske povijesti. Sanader i Šeks su za Bljesak posebnu počast i zahvalu odali Franji Tuđmanu, dok ga Mesić nije spomenuo - on je najveću zavalnost iskazao hrvatskim braniteljima.
Njima je posebno iskazana zahvalnost i zato što je Hrvatska danas članica NATO-saveza, a a Sanader je pri tom istakao i da nikad do danas međunarodni poožaj Hrvatske nije bio jači. On je naglasio i da će Hrvatska nastaviti svoju put prema EU, ali bez teritorijalnih ustupaka.
Uz slovensku deblokadu pregovora za nastavak puta u Europsku uniju, Mesić je naglasio potrebu završetka započetih reformi. On je posebno istakao nužnost dobrosusjedskih odnosa. U skladu s tim, rekao je Mesić, hrvatska želi štiti visokostandardizirana prava nacionalnih manjina.
Odgovornost režima se ni danas ne postavlja
Parastosima u Beogradu i Gradiški obeležena je četrnaesta godišnjica stradanja Srba u zapadnoj Slavoniji u hrvatskoj akciji "Bljesak". Sa porodicama žrtava i prognanima ni ove godine nije bio niko od predstavnika vlasti, a odgovornost Beograda i tadašnjeg Miloševićevog režima za ono što se dogodilo u Zapadnoj Slavoniji 1995. ni danas se ne postavlja.
Na godišnjicu operacije "Bljesak", Miloševićev naslednik na čelu socijalista, Ivica Dačić, danas je potpredsednik Vlade Srbije, i sa tog mesta ovako odgovara na naše pitanje o odgovornosti režima, čiji je bio deo, za sudbinu ljudi koji su stradali u Zapadnoj Slavoniji 1995:
"Mnogo je toga bilo u prošlosti što je govorilo o srpskom nejedinstvu. Mislim da se sve to moglo izbeći jednom jedinstvenijom i zajedničkom politikom predstavnika srpskog naroda u Republici Srpskoj krajini, Republici Srpskoj i ovde, u tadašnjoj, Saveznoj Republici Jugoslaviji."
Reagujući na ovakvu izjavu, uz podsećanje na ratnu politiku Miloševićevih socijalista, lider opozicione Socijaldemokratske unije Žarko Korać Dačiću poručuje:
"Bilo bi lepo da je, ipak, kao tadašnji funkcioner Socijalističke partije Srbije i, čini mi se, njen portparol u jednom trenutku, sugerisao Srbima u Hrvatskoj da prihvate plan D4. Ili u nekoj drugoj prilici pokazao da ne podržava oružanu borbu – naravno, on to nikada nije uradio. On vrlo dobro zna da je predsednik njegove partije Slobodan Milošević vodio politiku koja je podrazumevala oružanu borbu, žrtve... Nemojte da otvaramo tu temu, zna se manje-više šta se dogodilo, Beograd je itekako kontrolisao Srbe u Krajini. Odavde je išlo ljudstvo, išla su materijalna sredstva, išlo je oružje, išla je municija, prema tome... odgovoriću odmah: oni su vlast, oni su opšte reformisani, i nisam ni najmanje iznenađen da on govori ovakve stvari."
I dok se pitanje odgovornosti tadašnjeg političkog vrha u Beogradu ne postavlja, porodice žrtava i izbegli sami su parastosom u crkvi Svetog Marka u Beogradu obeležili godišnjicu stradanja:
"Jaoj, ne pitajte! Nemam svoje kuće, izašla sam iz kuće još 1991., stanujem u tuđoj kući. Eto kako mi je. Svoju decu izgubiti i nikad ne saznati za njihov grob, to je teško!"
"Kako godine prolaze sve je teže i teže. Ljudi misle da vreme leči sve, a nije tako."
Ni pred nacionalnim ni pred domaćim sudovima nije do sada niko procesuiran, osim jedne krivične prijave koja je odbačena, a i tužilaštvo i sud za ratne zločine u Srbiji po zakonu, po kojem su osnovani, imaju nadležnost na području cele bivše Jugoslavije.
"Ni pred nacionalnim ni pred domaćim sudovima nije do sada niko procesuiran, osim jedne krivične prijave koja je odbačena, a i tužilaštvo i sud za ratne zločine u Srbiji po zakonu, po kojem su osnovani, imaju nadležnost na području cele bivše Jugoslavije. Volio bih da je neko iz pozicije i opozicije ovde, možda je nezgodno vreme, prvomajski praznici, pa političari idu na prvomajski uranak. Ne želim da budem sarkastičan, ali ovo mi liči na to."
Ljudi koji su danas potpuno sami okupljeni ispred crkve u Beogradu žrtve su intrumentalizacije zarad tzv. nacionalnih interesa. Taj narod, višestruko manipulisan, još uvek se na težak način oporavlja, ocenjuje Vera Marković iz nevladine organizacije Žene u crnom:
"Bio je manipulisan tamo na terenu gde živi, bio je manipulisan kad je došao ovde. Oni su prvo bili miljenici vlasti, i njihovi problemi su rešavani pred očima onih ljudi koji su ovde bili uskraćeni na različite načine. Oni su bili apsolutni favoriti režima, u rešavanju apsolutno svega. Međutim, posle izvesnog vremena, oni ne samo da više nisu bili favoriti Miloševićevog režima, nego su bili potpuno skrajnuti iz svih tokova. Oni su još uvek žrtve svega što se dogodilo. Ne videći onu najtežu i najbolniju manipulaciju Miloševićevu, zapravo, kada ih je prepustio same sebi.