Skoro 27 miliona ljudi širom sveta živi u ropstvu, piše u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima.
"Ove žrtve modernog ropstva su žene, muškarci, devojčice i dečaci, i njihove priče nas podsećaju na to kako se ljudi mogu ponašati neljudski", rekla je američka državna sekretarka Hilari Klinton tokom predstavljanja izveštaja u Vašingtonu.
U izveštaju se istovremeno navodi da su svetske vlade postale svesnije ovog problema, te da donose strože zakone i predlažu nove programe kako bi se pomoglo žrtvama.
"Trebalo bi da sagledamo dokle smo došli, ovde u našoj zemlji (SAD) i širom sveta, ali i koliko moramo da idemo još dalje da pronađemo način da oslobodimo ovih 27 miliona žrtava i osiguramo da ne bude više zrtava u budućnosti”, naglasila je Klinton.
Moderni robovi danas mogu da budu imigranti koji traže posao u inostranstvu, ali i neko ko je u svojoj zemlji nateran na prisilan rad, a suština svega je ograničenje slobode - slobode da se izabere kako i gde živeti i šta raditi, zaključuje se u izveštaju.
"Neki su namamljeni u drugu zemlju lažnim obećanjem o boljem poslu ili mogućnostima za njihove porodice. Ostali se mogu eksploatisati upravo tamo gde su odrasli ili gde sada žive. Bez obzira na njihovu priču oni živi, dišući podsetnici da posao na iskorenjivanju ropstva nije dovršen”, kazala je američka državna sekretarka.
Tokom 2011. godine otkriveno je da je više od 42.000 odraslih i dece u svetu bilo primorano na prostituciju, rad, ropstvo ili oružani sukob.
Od 185 država pomenutih u izveštaju, samo 33 u potpunosti ispunjavaju zakone koji služe okončanju trgovine ljudima i te zemlje su najbolje rankirane. Pored Sirije koja je stavljena na crnu listu, na dnu liste se nalazi još 16 zemalja među kojima su Alžir, Demokratska republika Kongo, Libija, Severna Koreja, Saudijska Arabija i Sirija.
Regija
Od zemalja regiona u borbi protiv trgovine ljudima i merama vlasti protiv ove pošasti najbolje su rangirane Hrvatska i Makedonija, a među zemlje koje ulažu značajne napore u borbi protiv modernog ropstva uvrštene su između ostalog Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
Strane žrtve trgovine ljudima, koje su pronađene u Srbiji, uglavnom dolaze iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Ukrajine, Moldavije, Albanije, Turske, Slovenije, Rusije i Austrije.
U 2011. godini je tužilaštvo procesuiralo 36 slučajeva trgovine ljudima, u koje je bilo uključeno 68 ljudi. To je manje u odnosu na 2010. godinu, kada je zabeleženo 47 slučajeva i procesuriano 99 osoba, navodi Stejt department. Presude su se kretale od šest meseci do deset godina zatvora. Međutim, Stejt department ističe da je tokom 2011. godine, od 47 osuđenih, samo 15 počelo da izdržava kaznu.
BiH je izvor, destinacija i tranzitna zemlja za žrtve trgovine belim robljem. Žrtve seksualne eksploatacije su uglavnom žene i mlade devojke iz BiH, ali i iz Ukrajine, Albanije, Srbije, Kosova i Nemačke. Žrtve iz BiH izložene su seksualnom trafikingu i prisilnom radu u Azerbejdžanu, Sloveniji, Hrvatskoj, Španiji i drugim evropskim zemljama.
Devojke iz BiH, posebno Romkinje, kao i one iz drugih zemalja regiona većinom su žrtve prisilnog rada ili rada u domaćinstvima, a značajan broj romskih dečaka ili devojčica, od kojih neki imaju četiri godine, organizovane kriminalne grupe primoravaju da prose.
"Vlasti BiH tokom 2011. godine nisu uspele da iskažu zadovoljavajući napredak u naporima za krivično gonjenje i zaštitu, delom zbog nedostatka političke podrške za antitrafiking aktivnosti i NVO, a u tom periodu nije bilo ni budžeta na nivou zajedničkih institucija", istaknuto je u izveštaju.
Crna Gora je takođe označena kao zemlja porekla, tranzita i destinacije za žrtve seksualne eksploatacije koje su uglavnom žene iz istočne Evrope ili iz drugih balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju i Kosovo, a koje migriraju ili su krijumčarene ka Zapadnoj Evropi. U Crnoj Gori postoji i problem dece, uglavnom romske, koju roditelji prisiljavaju na prosjačenje, a postoje i izveštaji o romskim devojčicama koje su prinuđene da se udaju u Švajcarskoj ili Nemačkoj.
U izveštaju se navodi da je vlast u Crnoj Gori u 2011. godini istražila samo 3 slučaja trgovine ljudima, kao i da nije uspela da pokrene nove istrage, ali se ističe da je vlada osudila 14 ljudi za trgovinu belim robljem za slučajeve iz prethodnih godina.
Što se tiče Hrvatske, žene i devojke iz ove zemlje su žrtve trgovine kako u zemlji tako i širom Evrope, dok su u Hrvatskoj seksualnom trafikingu izložene žene iz SAD, Srbije, BiH i drugih delova istočne Evrope. Muškarci i žene, kako se navodi u izveštaju, izloženi su prinudnom radu u poljoprivredi, dok su romska deca prinuđena da prose, džepare i prisilno rade.
Većina žrtava seksualnog trafikinga na Kosovu su kosovski državljani, a iz stranih zemalja su to uglavnom žene iz Moldavije, Albanije, Poljske i Srbije. Žene i mladi su prinuđeni na prostituciju, prisilne brakove i prisilni rad, navodi se u izveštaju američke administracije.
Napori vlade da spreči trgovinu ljudima i dalje veoma jaka, ali su međunarodne organizacije primetile da je pravosuđe i tužilaštvo i dalje nedovoljno pripremljeno za procesuiranje ove vrste kriminala.
"Uprkos tome što postoji nekoliko izveštaja o umešanosti zaposlenih u institucijama vlade u trgovinu belim robljem, nijedan vladin službenik nije optužen za umešanost", navodi se u izveštaju i dodaje se da je kosovska vlada u prethodnoj godini poboljšala primenu svojih zakona protiv trgovine ljudima.
Tokom 2011. godine je u Hrvatskoj istraženo 37 slučajeva trgovine ljudima, procesuirano je 14 ljudi u 6 slučajeva, od kojih se 5 odnosilo na seksualnu eksploataciju.
U Makedoniji su žene i deca izloženi ropstvu kako u zemlji, tako i u Evropi. Strane žrtve u Makedoniji su uglavnom prinuđene na prostituciju i većinom dolaze iz Albanije, Bugarske, Srbije i Kosova. U Makedoniji je najveći broj žrtava prinudnog rada u 2011. bio u tekstilnoj industriji, ali i u turizmu i poljoprivredi. Glavna taktika za prisiljavanje na prostituciju u prethodnoj godini bila je sklapanje lažnih brakova.
"Ove žrtve modernog ropstva su žene, muškarci, devojčice i dečaci, i njihove priče nas podsećaju na to kako se ljudi mogu ponašati neljudski", rekla je američka državna sekretarka Hilari Klinton tokom predstavljanja izveštaja u Vašingtonu.
U izveštaju se istovremeno navodi da su svetske vlade postale svesnije ovog problema, te da donose strože zakone i predlažu nove programe kako bi se pomoglo žrtvama.
"Trebalo bi da sagledamo dokle smo došli, ovde u našoj zemlji (SAD) i širom sveta, ali i koliko moramo da idemo još dalje da pronađemo način da oslobodimo ovih 27 miliona žrtava i osiguramo da ne bude više zrtava u budućnosti”, naglasila je Klinton.
Moderni robovi danas mogu da budu imigranti koji traže posao u inostranstvu, ali i neko ko je u svojoj zemlji nateran na prisilan rad, a suština svega je ograničenje slobode - slobode da se izabere kako i gde živeti i šta raditi, zaključuje se u izveštaju.
"Neki su namamljeni u drugu zemlju lažnim obećanjem o boljem poslu ili mogućnostima za njihove porodice. Ostali se mogu eksploatisati upravo tamo gde su odrasli ili gde sada žive. Bez obzira na njihovu priču oni živi, dišući podsetnici da posao na iskorenjivanju ropstva nije dovršen”, kazala je američka državna sekretarka.
Tokom 2011. godine otkriveno je da je više od 42.000 odraslih i dece u svetu bilo primorano na prostituciju, rad, ropstvo ili oružani sukob.
Od 185 država pomenutih u izveštaju, samo 33 u potpunosti ispunjavaju zakone koji služe okončanju trgovine ljudima i te zemlje su najbolje rankirane. Pored Sirije koja je stavljena na crnu listu, na dnu liste se nalazi još 16 zemalja među kojima su Alžir, Demokratska republika Kongo, Libija, Severna Koreja, Saudijska Arabija i Sirija.
Regija
Od zemalja regiona u borbi protiv trgovine ljudima i merama vlasti protiv ove pošasti najbolje su rangirane Hrvatska i Makedonija, a među zemlje koje ulažu značajne napore u borbi protiv modernog ropstva uvrštene su između ostalog Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
Ilustracija
Strane žrtve trgovine ljudima, koje su pronađene u Srbiji, uglavnom dolaze iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Ukrajine, Moldavije, Albanije, Turske, Slovenije, Rusije i Austrije.
U 2011. godini je tužilaštvo procesuiralo 36 slučajeva trgovine ljudima, u koje je bilo uključeno 68 ljudi. To je manje u odnosu na 2010. godinu, kada je zabeleženo 47 slučajeva i procesuriano 99 osoba, navodi Stejt department. Presude su se kretale od šest meseci do deset godina zatvora. Međutim, Stejt department ističe da je tokom 2011. godine, od 47 osuđenih, samo 15 počelo da izdržava kaznu.
BiH je izvor, destinacija i tranzitna zemlja za žrtve trgovine belim robljem. Žrtve seksualne eksploatacije su uglavnom žene i mlade devojke iz BiH, ali i iz Ukrajine, Albanije, Srbije, Kosova i Nemačke. Žrtve iz BiH izložene su seksualnom trafikingu i prisilnom radu u Azerbejdžanu, Sloveniji, Hrvatskoj, Španiji i drugim evropskim zemljama.
Devojke iz BiH, posebno Romkinje, kao i one iz drugih zemalja regiona većinom su žrtve prisilnog rada ili rada u domaćinstvima, a značajan broj romskih dečaka ili devojčica, od kojih neki imaju četiri godine, organizovane kriminalne grupe primoravaju da prose.
"Vlasti BiH tokom 2011. godine nisu uspele da iskažu zadovoljavajući napredak u naporima za krivično gonjenje i zaštitu, delom zbog nedostatka političke podrške za antitrafiking aktivnosti i NVO, a u tom periodu nije bilo ni budžeta na nivou zajedničkih institucija", istaknuto je u izveštaju.
Crna Gora je takođe označena kao zemlja porekla, tranzita i destinacije za žrtve seksualne eksploatacije koje su uglavnom žene iz istočne Evrope ili iz drugih balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju i Kosovo, a koje migriraju ili su krijumčarene ka Zapadnoj Evropi. U Crnoj Gori postoji i problem dece, uglavnom romske, koju roditelji prisiljavaju na prosjačenje, a postoje i izveštaji o romskim devojčicama koje su prinuđene da se udaju u Švajcarskoj ili Nemačkoj.
U izveštaju se navodi da je vlast u Crnoj Gori u 2011. godini istražila samo 3 slučaja trgovine ljudima, kao i da nije uspela da pokrene nove istrage, ali se ističe da je vlada osudila 14 ljudi za trgovinu belim robljem za slučajeve iz prethodnih godina.
Što se tiče Hrvatske, žene i devojke iz ove zemlje su žrtve trgovine kako u zemlji tako i širom Evrope, dok su u Hrvatskoj seksualnom trafikingu izložene žene iz SAD, Srbije, BiH i drugih delova istočne Evrope. Muškarci i žene, kako se navodi u izveštaju, izloženi su prinudnom radu u poljoprivredi, dok su romska deca prinuđena da prose, džepare i prisilno rade.
Većina žrtava seksualnog trafikinga na Kosovu su kosovski državljani, a iz stranih zemalja su to uglavnom žene iz Moldavije, Albanije, Poljske i Srbije. Žene i mladi su prinuđeni na prostituciju, prisilne brakove i prisilni rad, navodi se u izveštaju američke administracije.
Napori vlade da spreči trgovinu ljudima i dalje veoma jaka, ali su međunarodne organizacije primetile da je pravosuđe i tužilaštvo i dalje nedovoljno pripremljeno za procesuiranje ove vrste kriminala.
"Uprkos tome što postoji nekoliko izveštaja o umešanosti zaposlenih u institucijama vlade u trgovinu belim robljem, nijedan vladin službenik nije optužen za umešanost", navodi se u izveštaju i dodaje se da je kosovska vlada u prethodnoj godini poboljšala primenu svojih zakona protiv trgovine ljudima.
Tokom 2011. godine je u Hrvatskoj istraženo 37 slučajeva trgovine ljudima, procesuirano je 14 ljudi u 6 slučajeva, od kojih se 5 odnosilo na seksualnu eksploataciju.
U Makedoniji su žene i deca izloženi ropstvu kako u zemlji, tako i u Evropi. Strane žrtve u Makedoniji su uglavnom prinuđene na prostituciju i većinom dolaze iz Albanije, Bugarske, Srbije i Kosova. U Makedoniji je najveći broj žrtava prinudnog rada u 2011. bio u tekstilnoj industriji, ali i u turizmu i poljoprivredi. Glavna taktika za prisiljavanje na prostituciju u prethodnoj godini bila je sklapanje lažnih brakova.
"Makedonska vlada u potpunosti ispunjava minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima", piše u izveštaju i dodaje se da je vlada nastavila sa energičnom istragom i procesuiranjem trafikinga.
U 2011. je vlada zaključila 4 istrage u koje je uključeno 29 osumnjičenih, uključujući i dva radnika u državnim službama, a tokom godine je osuđeno 9 ljudi.