Prema jednom izveštaju, skoro trideset ruskih tenkova i oklopnih vozila pretvoreno je u spaljene olupine. Po drugom, možda je ubijeno čak 500 ruskih vojnika. Rođaci vojnika iz jedne ruske jedinice besomučno razmenjuju SMS poruke i postove na društvenim mrežama pokušavajući da pronađu svoje najmilije.
Više od dve nedelje posle velike bitke ruskih i ukrajinskih snaga, polako se pojavljuju detalji o tome šta se tačno dogodilo u Vuhledaru početkom februara.
Prema ukrajinskim i zapadnim obaveštajnim zvaničnicima, ruskim i ukrajinskim vojnim blogerima, satelitskim fotografijama i drugim otvorenim izvorima, više ruskih pešadijskih i drugih jedinica pretrpelo je katastrofalne gubitke u pokušaju da zauzme grad u Donjeckoj oblasti, po drugi put od novembra.
"Ako ovo nije ratni zločin, šta je onda ratni zločin", pita jedan ruski Telegram kanal poznat po vezama s plaćeničkom grupom Vagner u oštrom postu u kojem se vide fotografije razaranja, koje je izgleda snimila Ukrajina.
Redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku donosi šta se zna o bici za Vuhledar i šta ona govori o borbenim sposobnostima Rusije godinu dana posle početka njene invazije na Ukrajinu.
Šta je grad Vuhlendar?
Rudarsko mesto Vuhledar, na manje od dva kilometra severno od grada Pavlivka, pre invazije je imao 14.000 stanovnika koji su uglavnom živeli u sivim stambenim blokovima u sovjetskom stilu smeštenim na ravnom i otvorenom terenu.
Ruske snage kontrolišu Pavlivku otprilike od novembra 2022, pošto su je jedinice, među kojima je 155. mornarička pešadijska brigada Pacifičke flote, u napad preuzele od ukrajinskih trupa koje su je zauzele nekoliko meseci ranije.
Jedinice mornaričke pešadije su pretrpele toliko velike gubitke da je grupa marinaca objavila otvoreno pismo guverneru Primorja na ruskom Dalekom istoku, gde je baza njihove jedinice. U pismu, objavljeno na poznatom ruskom vojnom Telegram kanalu, uz oštru kritiku komandanata, navodi se da je za četiri dana ubijeno, ranjeno ili nestalo 300 vojnika, dok je polovina opreme brigade uništena.
Pročitajte i ovo: Rusija pokreće nove napade u istočnoj Ukrajini dok traje borba za VuhledarRusko Ministarstvo odbrane objavilo je 14. novembra da je Pavlivka pod ruskom kontrolom.
Posle toga, linija fronta između Pavlivke i Vuhledara bila je manje-više stabilna sve negde do kraja prošlog meseca, kada su ruske snage ponovo krenule.
Zašto Rusija želi da kontroliše Vuhledar?
Razlog zašto Rusija izgleda želi Vuhledar jeste njegova visina.
Relativno visoka nadmorska visina tog grada čini ga optimalnim za postavljanje artiljerijskih i raketnih sistema, ne samo da se preti Pavlivki, već i autoputu T-0509 u pravcu istok-zapad, koji vodi do većeg autoputa što povezuje luku Mariupolj i regionalni glavni grad Donjeck.
Takođe odatle može da se ugrozi velika železnička linija koja može da se koristiti za snabdevanje trupa u Donjecku i Mariupolju, ali i za slanje zaliha na zapad do Zaporožja, koje je pod ruskom kontrolom.
Neki vojni analitičari spekulišu da bi Zaporožje moglo biti u fokusu planirane ukrajinske kontraofanzive.
Šta se tačno dogodilo u Vuhledaru?
Počevši od poslednje nedelje januara, nakon višenedeljnih glasina o gomilanju ruskih snaga u toj oblasti, ruske jedinice su ponovo napale Vuhledar – jedinice iz 155. brigade kao i 40. brigade mornaričke pešadije, bazirane na pacifičkom poluostrvu Kamčatka. U napadu je učestvovala i jedinica mobilisanih vojnika iz regiona Tatarstan.
Napad nije dobro prošao po ruske snage.
Do kraja prve nedelje februara ruska ofanziva je izgleda stala.
Prema Telegram kanalu Ribar za koji se veruje da je blisko povezan s ruskim Ministarstvom odbrane, ruski komandanti su potom pokušali bočni napad sa severa, ali ni to nije uspelo usled žestokih udara ukrajinske artiljerije i dronova s viših položaja, kao i miniranih prilaza gradu.
Procene ukrajinskog Generalštaba navode da je Rusija izgubila najmanje 130 oklopnih vozila, uključujući 36 tenkova, mada neki posmatrači kažu da su te brojke verovatno preuveličane.
Ukrajinski vojnik 11. februara puca iz minobacača na ruske trupe na frontu kod Vuhledara.
Ipak, anegdotski izveštaji koji kruže Telegramom, plus video snimci iz vazduha i fotografije s terena blizu Vuhledara, pokazuju da su ruske jedinice pretrpele velike gubitke u opremi, s procenama između 20 i 40 tenkova i drugih vozila.
U intervjuu za ruski sajt 7x7 objavljenom 13. februara, čovek identifikovan kao pripadnik 3. čete 155. brigade rekao je da je samo osam pripadnika jedinice preživelo napad, a da je možda poginulo i do 500 vojnika.
"Za one koji su preživeli priča se da su dezerteri", rekao je neimenovani vojnik. "Bilo bi bolje da sam zarobljen i da se nikada nisam vratio. Raspoloženja je maksimalno loše. Već su potrošili 500 ljudi, možda i više."
Dodatni pokazatelji potencijalno velikog gubitka došli su 8. februara, kada je objavljen post na društvenoj mreži VK na strani Alga posvećenoj tatarstanskom bataljonu. ("Alga" na tatarskom znači "Napred".)
"Izražavamo naše iskreno saučešće porodicama pripadnika bataljona Alga koji su poginuli u borbi 6. februara 2023. godine", navodi se u postu. "Podaci o poginulima se još utvrđuju".
Pročitajte i ovo: Putinu će biti teško da dobije rat u Ukrajini, a još teže da ga okonča, kaže britanski istoričar"Nešto loše se dogodilo tatarskom bataljonu Alga 6. februara na frontu ", naveo je ukrajinski bloger Denis Kazanski na svom Telegram kanalu, gde je podelio navedeni post s VK-a. "Oni pišu da je kao rezultat neuspešnog napada na ukrajinske položaje, nekoliko desetina ljudi poginulo odjednom. Tačan broj još nije poznat, pošto leševi leže na poljima i ne mogu da se odnesu."
Strahovi da je bataljon iz Tatarstana pretrpeo velike gubitke takođe su se brzo proširili na VK-u i drugim društvenim medijima. U razgovoru za regionalni ruski servis RSE-a, dvojica rođaka vojnika Alga bataljona optužila su komandire četa da su napustili vojnike; jedan je procenio da su gubici ekvivalentni broju vojnika u dve ruske čete, što bilo oko 250-300 ljudi.
Treći rođak bio je ogorčen što regionalni lideri Tatarstana javno nisu izrazili žalost niti priznali gubitke.
Sva trojica su govorila pod uslovom da ostanu anonimni, plašeći se odmazde organa za sprovođenje zakona.
"Generalno gledano, front Vuhledar je sada posebno krvav. Sve jedinice koje učestvuju u bitkama trpe velike gubitke, tako da su slični izveštaji o Algi u skladu sa 'širom slikom'", rekao je za RSE Ruslan Levijev, koji pri Konflikt intelidžens timu (Conflict Intelligence Team) istražuje javno dostupne podatke o sukobu.
Igor Girkin, bivši ruski vojni obaveštajac, koji je sada otvoreni kritičar postupanja ruskih komandanata u ratu, takođe je nagovestio velike gubitke. On je tvrdio da je uništeno više od 30 oklopnih vozila i da su ubijene "desetine" članova tenkovskih posada, uz "još veće" gubitke među specijalnim snagama pomorske pešadije, kao i pripadnika motorizovane pešadije.
"Neprijatelj je bez većih poteškoća ponovo držao svoje položaje u utvrđenom području, za koje je već više puta pokušano da se zauzmu u proleće i leto prošle godine (takođe direktno)", naveo je na svom Telegram kanalu Girkin, koji je optužen za obaranje aviona MH17 Malejža erlajnsa (Malaysia Airlines) u leto 2014.
Institut za proučavanje rata (The Institute for the Study of War), tink-tink sa sedištem u SAD, naveo je u svojoj proceni 10. februara da video snimci koji su cirkulisali uveliko ukazuju na "veoma nefunkcionalnu taktiku".
Taktika, kako se navodi, "daleko više ukazuje na činjenicu da se 155. mornarička pešadijska brigada verovatno sastoji od loše obučenog mobilisanog osoblja nego na lošu komandu“.
"Strah od komandanata, nespremnost za rad na greškama, nekorišćenje iskustva godinu dana rata i najobičnija birokratija: to su glavni razlozi onoga što se dogodilo", napisao je Ribar 11. februara. "Potrebne su sistemske promene u sprovođenju bojnih dejstava".
U suprotnom, naveo je Ribar, "Vuhledar će stalno ponavljati".
Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo bitku kod Vuhledara.