Osmočlana porodica Jevtić iz Kuršumlije ne da je veoma siromašna, već živi ispod granice siromaštva. Pre dvanaest godina zbog školovanja dece morali su da se iz planinskog sela Pavaštica presele u Kuršumliju.
Prethodnih godina stanovali su privatno u podrumu u kome nije bilo ni elementarnih uslova za život. Sada su se smestili u sazidanom objektu bez krova koji sa prvom kišom prokišnjava, a u ovom objektu nema ni struje ni kupatila. Jedini prihod je nadnica koju radeći kao drvoseča obezbeđuje glava porodice Radimir Jevtić. Međutim, kada nema posla onda on, njegova supruga i šestoro dece ostaju i bez hrane.
“Ja praktično sam zarađujem za hranu. Džakče brašna potraje ponekad pet dana. Desi se da ostanemo i bez hrane. Nema posao, nema ni hrane", kaže Radimir Jevtić.
“Nekad imamo hleb, nekad nemamo. Nekad nema ništa da se jede za ručak i večeru. Teško je”, kaže njegova supruga Dušanka.
“U školi nikada nismo nosili pare za užinu. Ono što kući pojedemo nam je sve dok se ne vratimo iz škole. I to kada ima šta da se pojede”, objašnjava njihov sin Jovan.
“Ja ne znam od koga mogu da očekujem neku pomoć kada nam se niko ne obraća. Svuda smo se obraćali, na sva vrata, ali nam niko ništa pomogao nije”, kaže Dušanka Jevtić. Njihova najstarija ćerka Radmila sleže ramenima: “Ne znam od koga da očekujem pomoć jer smo tražili i pokušavali na sve načine, ali teško”.
Sedamnestogodišnji sin Jovan završio je srednju školu, ali posla nema. Sa druge strane, najstarija ćerka Radmila kao odličan đak završila je gimnaziju i planirala je da upiše fakultet, ali novca za dalje školovanje njeni roditelji nisu imali. I jedno i drugo kažu da im je najveća želja i životni san da se izvuku se iz siromaštva.
“Volela bih da završim fakultet ili bilo koju drugu školu koja bi mogla da nam obezbedi dobar posao da bih mogla da pomognem roditeljima da se izvučemo iz ove situacije i da bude bolje”, kaže Radmila Jevtić.
“Maštao sam da jednog dana završim školu, da budem malo bogatiji čovek, da ne razmišljam da li imam za hranu i da ne razmišljam uveče šta ću da radim da bi sutra zaradio za hleb. Voleo bih i da mogu da pomognem mojim roditeljima da ne bude kao što je pre bilo i da sve bude drugačije”, kaže sedamnestogodišnji Jovan Jevtić.
*****
Zbog interesovanja čitalaca objavljujemo broj žiro računa na koji možete uplatiti sredstva za pomoć porodici Jevtić:
325931080001482868 - OTP banka
Radimir Jevtić (mob. 060/1512820).
Prethodnih godina stanovali su privatno u podrumu u kome nije bilo ni elementarnih uslova za život. Sada su se smestili u sazidanom objektu bez krova koji sa prvom kišom prokišnjava, a u ovom objektu nema ni struje ni kupatila. Jedini prihod je nadnica koju radeći kao drvoseča obezbeđuje glava porodice Radimir Jevtić. Međutim, kada nema posla onda on, njegova supruga i šestoro dece ostaju i bez hrane.
“Ja praktično sam zarađujem za hranu. Džakče brašna potraje ponekad pet dana. Desi se da ostanemo i bez hrane. Nema posao, nema ni hrane", kaže Radimir Jevtić.
“Nekad imamo hleb, nekad nemamo. Nekad nema ništa da se jede za ručak i večeru. Teško je”, kaže njegova supruga Dušanka.
“U školi nikada nismo nosili pare za užinu. Ono što kući pojedemo nam je sve dok se ne vratimo iz škole. I to kada ima šta da se pojede”, objašnjava njihov sin Jovan.
Nedovršena kuća koja prokišnjava
Radeći u šumi kao drvoseča, Radimir može da zaradi između 1.500 i 2.000 dinara dnevno. I to kada posla ima. Prošle godine, radeći sa njim u šumi teško se povredila njegova supruga Dušanka koja jedva da sada može i kućne poslove da obavlja. Uzalud su se, kaže, ona i njena najstarija ćerka Radmila obraćali za pomoć nadležnim državnim institucijama.“Ja ne znam od koga mogu da očekujem neku pomoć kada nam se niko ne obraća. Svuda smo se obraćali, na sva vrata, ali nam niko ništa pomogao nije”, kaže Dušanka Jevtić. Njihova najstarija ćerka Radmila sleže ramenima: “Ne znam od koga da očekujem pomoć jer smo tražili i pokušavali na sve načine, ali teško”.
Sedamnestogodišnji sin Jovan završio je srednju školu, ali posla nema. Sa druge strane, najstarija ćerka Radmila kao odličan đak završila je gimnaziju i planirala je da upiše fakultet, ali novca za dalje školovanje njeni roditelji nisu imali. I jedno i drugo kažu da im je najveća želja i životni san da se izvuku se iz siromaštva.
“Volela bih da završim fakultet ili bilo koju drugu školu koja bi mogla da nam obezbedi dobar posao da bih mogla da pomognem roditeljima da se izvučemo iz ove situacije i da bude bolje”, kaže Radmila Jevtić.
“Maštao sam da jednog dana završim školu, da budem malo bogatiji čovek, da ne razmišljam da li imam za hranu i da ne razmišljam uveče šta ću da radim da bi sutra zaradio za hleb. Voleo bih i da mogu da pomognem mojim roditeljima da ne bude kao što je pre bilo i da sve bude drugačije”, kaže sedamnestogodišnji Jovan Jevtić.
*****
Zbog interesovanja čitalaca objavljujemo broj žiro računa na koji možete uplatiti sredstva za pomoć porodici Jevtić:
325931080001482868 - OTP banka
Radimir Jevtić (mob. 060/1512820).