Bosna i Hercegovina zaslužuje kandidatski status za Evropsku uniju. Sa tom porukom Bisera Turković, šefica diplomatije BiH, doputovala je Prag, glavni grad Češke Republike, koja od 1. jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom.

Kako se očekuje, EU bi do kraja godine još jednom trebala da proceni u kojoj meri je BiH ispunila četrnaest kriterijuma, koje je pred nju 2019. postavila Evropska komisija kao uslov za napredak u evrointegracijama.

Pod pritiskom rata u Ukrajini, te uz podstrek toga što su evropski lideri dali toj državi i Moldaviji kandidatski status, u Sarajevu se nadaju da će i BiH dobiti sličan tretman.

Turković ima i konkretan predlog:

"BiH mođe da dobije kandidatski status i da joj se da odgoda ispunjenja četrnaest prioriteta na šest mjeseci iza održavanja izbora. Da je to uslovno kandidatski status. Zašto da ne? To je politička odluka", kaže ona u razgovoru u praškom studiju Radija Slobodna Evropa (RSE).

Pročitajte i ovo: EU o kandidatskom statusu BiH u oktobru ili decembru 2022.

U prilog BiH ide to što je od strane zapadnih partnera označena kao država pod visokim rizikom od negativnog ruskog uticaja. Na drugoj strani, označena kao duboko podeljena država, BiH nosi breme visoke korumpiranosti zbog čega ju je sama EU, zajedno za drugim državama Zapadnog Balkana, svrstala u red takozvanih "zarobljenih država".

Osvrćući se na oba kriterijuma, Turković govori i o konkretnim aferama poput najpoznatije poznate pod imenom "Respiratori", ali nedvosmisleno podvlači:

"BiH smatra da zaslužuje kandidatski status, da je on više nego potreban, da će to biti dobar signal za državljane BiH u kome pravcu trebaju da idu. Da je EU pravac koji ne samo da je normativno ugrađen u njihove dokumente, u strateške dokumente, u zakone, nego je to nešto gdje vide svoju budućnost, na kraju krajeva, gdje odlaze njihova djeca.

RSE: Odakle crpite to uverenje da je Bosna i Hercegovina zaslužila status?

Turković: Ako je mjera za Ukrajinu žrtva koju su ukrajinski ljudi podnijeli u borbi za njihova opredjeljenja, onda sigurno su i bosanskohercegovački ljudi podnijeli veliku žrtvu.

O 14 EU kriterijuma

RSE: Ali, ipak govorimo o nečemu što je neopisivo tragično, a dogodilo se pre 30 godina. Mera za Bosnu i Hercegovinu su četrnaest kriterijuma koje je postavila Evropska komisija. Do sada je realizovano tri.

Turković: Da, ali situacija u BiH je posve jasna svima. To je da imate snage koje se bore za ispunjenje prioriteta i za postizanje funkcionalnosti zemlje. I imate snage koje se bore da pokažu kako zemlja nije funkcionalna i da ne treba da opstane kao takva. Dakle, treba da bude podijeljena.

Pročitajte i ovo: Sve o 14 za BiH teško ostvarivih EU kriterija

RSE: Ako bismo se izrazili u procentima o tome, koja je vaša procena: pola-pola?

Turković: Mislim da je mnogo manji procenat tih koji govore i vuku u pravcu kako odgovara Ruskoj Federaciji, koji su finansirani od Ruske Federacije, posve jasan. To je jedna politička partija potpomognuta sa onima koji vide svoju perspektivu u retorici koja je u ovom času popularna.

U EU uz uslove ili bez uslova?

RSE: Upravo zbog toga teško je razumeti, da tako kažem, perspektivu Evropske unije i njenu spremnost, eventualnu spremnost da do kraja godine nešto učini po pitanju Bosne i Hercegovine jer bi to značilo uvesti još jedan problem. Imamo entitet, Republiku Srpsku čija je politička elita nepomirljiva u odnosu na mogućnost da se distancira od Rusije.

Turković: Sve je pitanje namjera. Sve je pitanje balansa i spremnosti na rizik. EU mora da se opredijeli da li je spremnija da uzme BiH pod određenim uslovima, pod određenim uslovima vezanim za ispunjavanje.

RSE: Jesam li brutalan ako kažem - primi BiH bez uslova?

Turković: Znate šta, možemo da govorimo i u drugom pravcu. Ona može da ostavi BiH bez uslova sa strane EU, van EU i mimo kandidatskog statusa. Ali mora računati da u međunarodnim odnosima ne postoji nešto što je vakuum. Ako taj prostor ne ispuni Evropska unija, ispuniće neko drugi.

I bojim se da će posljedice biti katastrofalne. Ne samo za Bosnu i Hercegovinu, nego generalno za Zapadni Balkan. Vi znate, sve ono što se desi u Bosni i Hercegovini preljeva se na Zapadni Balkan. Sadašnja situacija i Kosova i Sjeverne Makedonije i tako dalje, pa i Crne Gore nije nimalo briljantna. Mi ne trebamo još jedan sukob i još jednu turbulenciju na Zapadnom Balkanu.

TV Liberty: Trideseta godišnjica početka rata u BiH

Mislim da se ne smije dozvoliti da se Zapadni Balkan izgubi. Mislim da Evropska unija griješi računajući geografski da taj dio, što je istina, pripada Evropi. Ali ako on politički ne pripadne i ako nema jasnih signala, onda će to biti izgubljeni prostor.

RSE: Koji su motori tog, daleko bilo, sukoba u budućnosti? Imate integrisanu vojsku u Bosni i Hercegovini, društvo koje ipak funkcioniše u mirnom ambijentu.

Turković: Sve ste to imali i u Ukrajini 2014. imate početak jasnih sukoba. Imate obećanje da do rata neće doći. I onda se dešava jedan Donbas i idemo dalje, tako dalje. Imamo napade na Krim. Dakle, nema garancije. Nema garancije za Bosnu i Hercegovinu. Mi moramo da imamo aktivnost, usmjerenu od Evropske unije, od NATO saveza. Ili moramo da budemo spremni da gubimo taj teritorij.

• Rat u Ukrajini

Ima li garancija od NATO-a?

RSE: Mislite da imate dovoljno garancije od NATO-a?

Turković: Mislim da za sada imamo garancije. Naravno nikad ne možete garantovati dok ne dođete u situaciju da ste zaista suočeni sa opasnostima. Kako sada stvari izgledaju garancija ima.

RSE: Kako ste doživeli ocenu Jensa Stoltenberga generalnog sekretara NATO-a koji je rekao da su Moldavija, Gruzija i Bosna i Hercegovina najrizičnije u pogledu negativnog ruskog uticaja kada govorimo o Evropi danas?

Turković: Mislim da je to vrlo realna procjena, znate. Mi smo vrlo svjesni opasnosti koja dolazi. Mi ukazujemo na nju, mi ukazujemo da se nešto napravi. Žao mi je što nema dovoljno sluha, što ministri nisu pokazali da razmiju posve situaciju. Sigurna sam da je gospodin Josep Borrell (EU komesar za spoljnu politiku i bezbjednost) shvatio o čemu se radi. I sigurna sam da mnogi misle da je to najjeftiniji, najbezbolniji način da se sačuva region.

Pročitajte i ovo: Šta povezuje BiH, Moldaviju i Gruziju?

Šta je tražio Lavrov?

RSE: Kad ste prepoznali koliko je problematičan, rizičan, opasan, ruski uticaj? Podsetiću vas u decembru 2021, potpisali ste sporazum sa ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom koji je podrazumevao određena kulturno i slična širenja uticaja Rusije u Bosni i Hercegovini.

Turković: Dakle, naravno treba poći od činjenice da je po zadnjem popisu iz 1991. godine 31 posto stanovništva čine Srbi u Bosni i Hercegovini. Da oni imaju jako snažne kulturološke veze sa Rusijom. Da osjećaju vezanosti i jezičku i kulturološku i vjersku za tu zemlju. I mislim da njihova osjećanja treba uzeti u obzir.

Jedna stvar je vezanje na kulturnom planu. Druga stvar je dominacija na političkom planu i to dvoje treba razdvojiti. Dakle, kada je u pitanju kulturna saradnja, mislim da nemamo pravo da uskraćujemo tu kulturnu saradnju. Kada je pitanje političke dominacije sigurnosne dominacije, onda u svakom slučaju treba da se odupremo tome i da se borimo protiv toga.

Da odgovorim na vaše pitanje, pitali ste kada je to postalo jasno. Postalo je jasno prilikom prve posjete Lavrova kada je on vrlo jasno rekao "mi smo protiv vašeg članstva u NATO-u i smatramo da gubite vrijeme sa pokušajima da dobijete kandidatski status. Vi to nikada nećete dobiti."

RSE: I šta je bio vaš odgovor njemu?

Turković: Da mi nastavljamo putem kojim smo se opredijelili da idemo. Da je to dio koji je ugrađen u naše strateške dokumente u naš zakon o odbrani i da jednostavno tu nema pomjeranja.

Bisera Turković, šefica diplomatije BiH, i Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, prilikom susreta u ruskom gradu Sočiju 21. decembar 2021.

• Šefica diplomatije BiH: Mislim da smo se Lavrov i ja jako dobro razumjeli

Srbija i konstruktivnost

RSE: Američki časopis Foreign Policy u maju konstantuje da proruski elementi u Bosni i Hercegovini imaju snažnu podršku Rusije, Srbije i Kine. Kinu ćemo ostaviti po strani, o Rusiji smo rekli dovoljno. Kako biste definisali uticaj Srbije na dešavanja u Bosni i Hercegovini? Konstruktivna u ovom trenutku?

Turković: Ne znam koliko mogu da dajemo ocjene i koliko je fer da ja dajem ocjene o susjedskoj zemlji. Međutim, činjenica je jedno, da Srbija s jedne strane ima jednu priču, s druge strane mi svjedočimo murale koji se pojavljuju i koji slave zločince iz Bosne i Hercegovine i ništa se ne čini po tom pitanju.

Da imamo ljude koji su u zatvorima u Srbiji, da ne možemo bez obzira na protokole koji su potpisani dobiti te ljude da služe kaznu u Bosni i Hercegovini, da su mnoga pitanja još uvijek otvorena i čini mi se da u cilju dobrosusjedskih odnosa sve bi to trebalo da se mnogo brže i mnogo lakše rješava.

Nikola Selaković i Bisera Turković, šefovi diplomatije Srbije i BiH, na konferenciji za novinare u Sarajevu 17. marta 2021.

RSE: Kakvo je vaše iskustvo sa zvaničnicima u Srbiji. Na primer imate li kontakt sa Nikolom Selakovićem, šefom diplomatije Srbije?

Turković: Da, imam kontakt. On je dolazio u Bosnu i Hercegovinu, ja sam odlazila u Republiku Srbiju.

RSE: Razume li on ovo što ste upravo sada objasnili?

Turković: Znate, u politici uvijek postoji ono što je retorika, ono što je priča i postoje djela. Ponekad dolazi do mimoilaženja između onoga što se kaže i djela koja slijede.

RSE: Šta vam je rekao za taj čuveni mural u Beogradu oko kojeg je podignuta i međunarodna pažnja?

Turković: Generalno on je vrlo ljubazan čovjek sa finim nastupima i čovjek kada ga sluša zaista bi se složio sa svim. On što god je negativno osuđuje, smatra da treba otkloniti, itd. Međutim, to su priče a gdje su djela. Djela su ta koja ostaju i koja pokazju činjenje ili nečinjenje.

Pročitajte i ovo: Kako se štiti Mladićev mural u Beogradu: 'Danonoćne straže i bezbojni lak'

RSE: Da se vratim ponovo na kriterujume koje BiH treba da ispuni na svom putu ka EU. Ovde sam izdvojio detalj iz mišljenja o proširenju, oktobar 2021. Citat: "negativni efekti rasprostranjene korupcije i političkog zarobljavanja nastavili su da se snažno manifestuju tokom pandemije direktno utičući na dobrobit građana". Ovo je toliko teška ocena, ozbiljna, da ako se postavite na trenutak u kožu zvaničnika koji razmatra stanje u Briselu, on bi otprilike rekao, "ma nema šta da razgovaramo".

Turković: Ili bi rekao: "hajde da pomognemo da se to riješi". 2000-te godine ja sam bila ministar za evropske integracije. Tada smo imali signale da će naši procesi pridruživanja ići mnogo brže. Mi smo očekivali, u najtežem slučaju, da ćemo za 10 godina imati članstvo.

Dakle, ja govorim o 2000-toj. Danas je 2022. godina. Situacija u BiH je mnogo teža nego što je bila prije deset godina. Situacija u BiH je mnogo opasnija, ne samo za BiH nego i za Zapadni Balkan.

RSE: O kom segmentu govorite?

Turković: Govorim o sigurnosnom sada.

Slučaj Novalić

RSE: Vratite se molim vas na one unutrašnjopolitičke prilike koje se mere u Briselu, i koje su određene kriterijumima. Time postaju i spoljnopolitičko pitanje. Dakle, iskoraci u polju suzbijanja korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, iz godine u godinu dobijaju loše ocene. Ukoliko tražite primer, dovoljno je pomenuti Fadila Novalića. Imamo dakle premijera jednog od entiteta (Federacija BiH) koji je u postupku pod tužbom zloupotrebe dužnosti i druga dela vezano za aferu "Respiratori". I on je dakle premijer.

Turković: Dok god neko nije osuđen on se smatra nevinim, dakle, on je u procesu istraživanja, u procesu suđenja. Vidjećemo kakva će biti konačna kazna. Da li će on biti proglašen krivim ili neće. Ne možemo prejudicirati.

RSE: Apsolutno se slažem sa vama u delu o presumpciji nevinosti. Ali da li je trebao da podnese ostavku?

Turković: Ovisi. Znate, jer ako bude svako podnosio ostavku za koga se digne glas da je kriv, a digne se sa intencijom da se oslabi država i da se pokaže država kao nefunkcionalna…

Pročitajte i ovo: Sud BiH potvrdio optužnicu protiv Novalića i drugih u slučaju 'Respiratori'

RSE: Čekajte, čekajte… Mislite da su optužbe protiv Fadila Novalića imale taj predznak? Da se destabilizuje država?

Turković: Ja zaista ne znam koji su imali predznak. Znam da je tendencija destabilizacija države generalno.

RSE: A kakve to veze ima sa slučajem Fadila Novalića?

Turković: Ja mislim da ima sa svakim slučajem gdje se može destabilizirati država. Dozvolite da vam dam primjer.

RSE: Molim vas.

Turković: U Vijeću ministara vi možete učiniti sve da se neki od uslova koji su postavljeni od strane Komisije ispuni, međutim, dovoljno je da imate jedan glas, bilo zamjenika predsjedavajućeg, bilo predsjedavajućeg, vi niste u stanju da donesete pozitivnu odluku. Dakle, sve ocjene i svi procesi bivaju blokirani. Dakle, BiH se nalazi u situaciji…

RSE: Dakle, vaš savet, izvinite što vas prekidam, ili vaš zaključak u ovom slučaju – zanemarimo ono što se stavlja na dušu Fadilu Novaliću, pustimo pravosuđe da oceni a do tada zarad političke stabilnosti, uz sumnje koje ga prate, neka ostane na dužnosti.

Turković: Moj stav je da sudstvo treba da radi i obavlja svoj posao. Da oni koji su izabrani u Vijeće ministara i koji su direktno odgovorni za ispunjavanje četrnaest prioriteta treba da rade svoj posao a ne da blokiraju odluke koje su suštinski bitne za budućnost BiH.

Dakle, ja se ne bih spuštala na federalni nivo, prepustila bih to pravosudnim institucijama da zauzmu pozicije, da zauzmu stavove po pitanju ne samo tog slučaja nego i svih ostalih slučajeva.

Naravno da trebamo svi da budemo iskoordinirani kada je u pitanju ispunjavanje prioriteta za kandidatski status i mislim da u tome pravcu se apsolutno ništa nije učinilo i mislim da i tu postoje zaista ozbiljni elementi za krivične odgovornosti za mnoge koji su blokirali odluke.

TV Liberty: Ubijanje preostalog povjerenja u bh. sudstvo

Na šta upozorava slučaj 'Sejdić-Finci'?

RSE: I oni su već na neki način, mnogi koji blokiraju, generalno u Bosni i Hercegovini na listama sankcija, pod određenim ograničenjima. Nije da se tu nešto ne radi. Ja vas ponovo vraćam na pitanje funkcionisanja pravosuđa i institucionalnog sistema u tom kontekstu.

Kako vašim kolegama, ministrima inostranih poslova EU objašnjavate činjenicu da, koliko od 2009. presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci, a evo približavamo se novim izborima, ne uspeva da se sprovede?

Turković: Pa, mislim da je to upravo ključno pitanje, znate. Pošlo se od poštivanja uzusa i standarda EU koji se primjenjuju u drugim zemljama, a završilo se sa jednom sasvim suprotnom pričom.

Pričom koja ide u pravcu jačanja etničkih zajednica u BiH, ekskluzivnog prava da biraju svoje predstavnike, takozvane legitimnosti predstavljanja itd. što nas još više udaljuju od standarda EU, što nas udaljuju od Venecijanske komisije (savjetodavno tijelo Vijeća Evrope) i njihovih stavova, što nas udaljuje od stavova ODIHR-a (Ured Oesce-a za demokratske intitucije i ljudska prava).

I da ne spominjem sve ostale organizacije koje su vezane kako za provedbu presuda, tako i za izborno pravo. Nažalost u BiH postoji mnogo opstruktivnih elemenata i njih treba prevazići. Što više puštamo vremena od vremena kad smo pokazali interes za kandidatski status, dolazimo u sve težu situaciju.

Pročitajte i ovo: Sejdić i Finci: Deset godina bez prava na izbor

RSE: Može li Bosna dobiti satus EU kandidata, šta mislite, bez da sprovede tu odluku?

Turković: BiH mođe da dobije kandidatski status i da joj se da odgoda ispunjenja četrnaest prioriteta na šest mjeseci iza održavanja izbora. Da je to uslovno kandidatski status. Zašto da ne? To je politička odluka.

Pouke iz Ukrajine

RSE: I tako ponovo dolazimo u taj krug, ispunimo formu, približimo se što više EU, a unutra ćemo lagano. Mislite li da proces evropeizacije može povratno delovati? Da je to taj uslov zbog kojeg EU treba da pokaže dobru volju prema BiH, da bi se onda dalje iznutra popravljala?

Turković: A recite mi šta smo to pokazali po pitanju članstva, ustvari kanidatskog statusa za Ukrajinu?

RSE: Kako mislite?

Turković: Kako to objašnjavate? Imamo li tamo bolje stanje nego u BiH?

Ko širi strah od rata u BiH?

RSE: Kako to mislite, s obzirom da je neuoporedivo u trenutnim okolnostima? Volja koju je Evropska unija pokazala prema Ukrajini se meri drugim aršinima.

Turković: Nismo li za to da nam aršini budu jednaki, kada je pitanje o kandidatskom statusu i o članstvu. Mi imamo zemlje koje su 2004. dobile kandidatski status i nisu ni izdaleka postale članice. Imamo u isto vrijeme kada kandidatski status koji je 2004. dat Hrvatskoj i Sjevernoj Makedoniji. Razlika je velika? Je li tako?

Kandidatski status je dat i Turskoj. Naravno da postoje razlozi zašto je tako kako jeste, ali mi očigledno ne govorimo o istim standardima. A je li to demokratija, je li to pravda? Mnogo je otvorenih pitanja. I na kraju krajeva, ako su u pitanju različiti standardi, hajde onda da transaparentno pokažemo koji su to standardi.

RSE: Ali, na primer, Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, čak i kada je došla u Ukrajinu u trenutnim uslovima, rekla je da nema iskoraka u borbi protiv korupcije. Mnoge je ta izjava iziritirala pošto je data u takvim uslovima. U slučaju zapadno-balkanskih država čini se da je upravo korupcija kriterijum koji neprekidno stvari odvlači unatrag. Ne mogu se zaboraviti te unutrašnje prilike, da bi se sprečili širi uticaji o kojima govorite.

Turković: Mislim da trebamo gledati i dublje i dalje. Šta je uslov i šta je razlog da je situacija takva, i kako da otklonimo tu situaciju. Ako imamo rigidan pristup onda sigurno nećemo nigde stići.

Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, obilazi Buču kod Kijeva, nakon što su ukrajinske snage uspele da potisnu rusku vojsku. 8. april 2022.

Optužbe za navodni nepotizam

RSE: Žao mi je ako sam tako zvučao, ali nije li test na svakom od zvaničnika država Zapadnog Balkana. Na primer i sami ste pod kritikama u BiH zbog navodne privatizacije Ministarstva koje vodite.

Pominju se primeri ljudi koji dobijaju prednost u Ministarstvu a da nemaju ozbiljnu diplomatsku karijeru, oni koji su povezani sa Strankom demokratske akcije (SDA), pa čak i članovi familije. Kako gledate na te kritike?

Turković: Vi ste novinar i znate da se vrlo često ljudi služe sa neistinama. Ako pogledate prvo pravila o državnoj službi onda znate da ja ne mogu utjecati na zaposlenike u državnoj službi, i da to radi agencija koja ih zapošljava.

Ako gledate ljude u mom kabinetu, koje ja mogu da zaposlim, i koje sam ja zapošljavala onda možete da vidite da tu postoje ljudi koji nemaju nikakve veze sa političkom strujom, šta više da pripadju drugim političkim strujama, ali su zaposleni na osnovu njihovog znanja i profesionalnog pristupa.

Ako gledate pripadnost etničkim grupama možete isto tako da vidite vrlo šaroliku lepezu ljudi koji rade, i na kraju krajeva mislim da su najbolji u širenju istine upravo ti ljudi.

RSE: Nisam želo da pominjem ove primere, ali tiču se teme. Vaš zet je trostruki bivši ambasador, trenutno u odseku za analize vašeg Ministarstva. Često se sestrić Alije Izetbegovića koji je u Kataru u Ambasadi. To izgleda kao elementi nepotizima.

Turković: Nemate podatke koji su odgovarajući. Vi, pod jedan, govorite o čovjeku koji je nekada bio suprug moje kćerke, više nije. Dakle, on se nalazio u Ministarstvu od čini mi se 1992. godine i bilo bi krajnje nefer da ja dođem i sada da, nemam ni tu mogućnost, da dam otkaz čovjeku. On je bio službenik mnogo prije nego što sam ja došla kao ministar.

Činjenica što je u jednom istorijskom periodu bio muž moje kćerke apsolutno nema nikakve veze. Pomenuli ste sestrića Bakira Izetbegovića.

RSE: Uzimam te primere kao primere koji zaista cirkulišu u medijima na raznim stranama BiH.

Turković: Ja vam govorim da to nije istina. Ambasador u Kataru je Ivana Pejović, zadnjih godinu dana, ili nešto manje, novi ambasador koji je ide je (Abdulah) Skaka, bivši gradonačelnik Sarajeva, dakle ja tu nigde ne vidim sestrića Bakira Izetbegovića. Jeste li imali još neki primer pa da vidimo koliko je utemeljen ili nije?

Pročitajte i ovo: EU izveštaj o napretku: BiH najlošija u regiji

RSE: Dovoljno ste odgovorili.

Turković: To su čiste floskule. Prema tome ne bih sa tim gubila vrijeme. Toga će uvjek biti. Optužbi takvih će uvek biti.

Ponovo o destabilizaciji

RSE: Zašto? I to treba podvesti pod tu potrebu da se destabilizuje sistem?

Turković: Apsolutno. Znate, protiv mene ide krivični postupak pokrenut od gospodina (Milorad) Dodika (član Predsjedništva BiH), koliko sam informisana od mog tima zato što sam insistirala da se pridružimo stavovima Evropske unije.

RSE: To je politika.

Turković: A ovo nije politika?

Pročitajte i ovo: Ima li efekata susreta Dodika i Putina?

Otvoreni Balkan ili Berlinski proces?

RSE: Pomenuli smo pre svega slučaj Fadila Novalića, što se vezuje za optužbe za korupciju. Teško da se može podvesti pod politički kontekst. Ali hajte da završimo ovaj razgovor sa konkretnim pitanjem koji se tiče saradnje na Zapadnom Balkanu. Vi i "Otvoreni Balkan" (incijativa za formiranje zone slobodnog kretanja ljudi, roba i usluga Srbije, Severne Makedonije i Albanije)?

Turković: Znate da je pozicija BiH podjeljena po tom pitanju. Članovi Predsjedništva kada su još bili u ponom sastavu su zauzeli stav da treba podržati Berlinski proces (diplomatska inicijativa za podsticanje evrointegracija i saradnje na Zapadnom Balkanu), takođe stav da ne treba biti član novog procesa koji duplira sve ono što je predviđeno i iza toga je došlo do blokade države, i novih stavova više jednostavno po tom pitanju. Držite se valjda onoga što je bilo zaključeno.

RSE: Gospodin Zoran Tegeltija (predsednik Veća ministara) bio je na nedavnom Ohridskom skupu "Otvorenog Balkana".

Turković: Gospodin Tegeltija ima naloge svog političkog lidera, i on tako djeluje. Ja imam odluke Predsjedništva i strateške dokumente, i strateške dokumente Ministarstva vanjskih poslova koji su za mene gajdans (upustvo, prim. red.) u mom ponašanju i stavovima koje zauzimam.

• Lideri na samitu 'Otvoreni Balkan', nada u dalje širenje inicijative

RSE: Jako je teško objasniti međunarodnim partnerima koliko je sve to komplikovano. Je li tako?

Turković: Partneri su i napravili Dejtonski sporazum i dali nam konstrukt vlasti ovakav kakav imamo danas. Međunarodni partneri podržavaju ovakvu situaciju ne čineći da se izvučemo iz nje.

Šta je bio Palmerov predlog?

RSE: Došli su i sa predlozima za izlazak iz krize. Na primer Metju Palmer (Matthew Palmer, ovlašćen od Stejt departmenta za nadgledanje izbornih reformi u BiH), i pregovori koje je, takođe uz predstavnike EU, vodio o reformi izbornog procesa. Možda predlog nije bio loša varijanta, makar da se skinu etnički predznaci pri izboru članova Predsedništva BiH?

Turković: Da li je to bio predlog?

RSE: Koliko sam upućen da.

Turković: Ja koliko sam upućena to nije bio predlog. Mi insistiramo na onome što je primenljivo u Evropskoj uniji, što se primenjuje u svim drugim zemljama što je stav Venecijanske komisije i što je stav ODIHR. Ukoliko te institucije kažu "da, to je stav" iza koga mi stojimo i u koliko je to do sada već primjenjeno u EU, onda nema problema.

Pročitajte i ovo: Pregovori o izbornoj reformi u BiH završeni bez dogovora

RSE: Vi lično, kao građanka BiH da li biste podržali ideju da se ukloni etnički preznak?

Turković: Etnički predznak – da. Ali ovo nije pitanje skidanja etničkog predznaka. Dozvolite mi da vam dam jedan primjer. Moja majka je Hrvatica rođena u Hrvatskoj, katolkinja. Moj otac je Bošnjak, rođen u BiH, musliman. Šta sam ja?

RSE: Šta vi odlučite.

Turković: Ja ne mogu da budem ono što ja odlučim, ja ne mogu da budem Bosanka i Hercegovka, jer ja onda ne mogu ni da biram, ni da budem birana za najvišu funkciju. Dakle, ja moram da se etnički opredjeljujem. Šta sada znači tolika borba protiv jednog člana Predsjedništva, koga su birali i pripadnici druge etničke zajednice?

Znači da umjesto da podržavamo da sve tri etničke zajednice, koliko god je to pitanje različitosti u pristupu, da daju glas za jednog lidera, činimo suprotno. Pa to je bogatstvo. Zamislite svi glasaju za jednog! Pa valjda taj čovjek nešto vrijedi.

TV Liberty: Novi izbori u BiH, pravila ista

Ne. To se osuđuje – on nije dovoljno legitiman. Dakle, mi brojima crvena krvna zrnca, da li ste Bošnjak, da li ste Hrvat, da li ste Srbin, koliko ste dobar Bošnjak, Hrvat ili Srbin. I pri tome dobri ste samo ukoliko pripadate jednoj političkoj grupaciji. Svi ostali potpadaju pod "Sejdić i Finci". I mnogo je takvih. Da se Bosni i Hercegovini da mogućnost, da se ljudi oprjedele kao Bosanci i Hercegovci, vjerujte bilo bi ih više od 50 odsto.

Ali, nažalost, mi imamo situaciju u kojoj se to apsolutno ne dešava. Zašto gospodin Palmer nije došao sa takvim predlogom? Ja mislim da bi dobio aplauz sa svih strana i da bi zaista njegov predlog bio prihvaćen.

RSE: Možda je opet imao u vidu te složene političke okolnosti u BiH?

Turković: Pa hajde da ih napravimo jednostavnim. Znate, nemojte da još više usložnjavamo političke okolnosti.