Šest godina pošto je preuzeo većinsko vlasništvo nad “Beograd filmom” i većinom kultnih beogradskih bioskopa, njihov vlasnik je u nagodbi sa tužilaštvom priznao da je u privatizaciji bilo nezakonitosti. On će u zatvoru provesti naredne tri godine i platiti globu od oko 3 miliona i 100 hiljada evra. Za to vreme okupljališta mnogih generacija Beograđana postale su gradske ruine o kojima niko ne vodi računa.
Na tužnu sudbinu kultnih beogradskih bioskopa od kojih je većina zatvorena ili u stanju potpunog raspadanja, posle skoro dvogodišnjeg ignorisanja, pažnju je skrenula informacija da se vlasnik “Beograd filma” Nikola Đivanović zbog sporne privatizacije tog preduzeća nagodio sa Tužilaštvom.
Priznanjem krivice Đivanović će odužiti svoju kaznu, ali se postavlja pitanje da li će to Beograđanima vratiti “Jadran”, “Zvezdu”, “Voždovac”, “Balkan”, “20. oktobar”, zdanja u kojima su uživali u filmovima, koja su danas pretvorene u gradske ruine?
Reditelj Goran Marković objašnjava da je nepopravljiva šteta kulturnoj sceni Beograda napravljena iz gramzivosti i neuspele težnje da se bioskopi pretvore u kockarnice i salone zabave, a sve to po modelu privatizacije koja je na ovim prostorima pokazala svoje najtamnije strane.
“Vi danas kad prođete pored 'Kozare' ili bioskopa 'Balkan', to je prosto jedno užasno ruglo sa nekim ulazima u neke podzemne mračne odaje. Poslednja je otimačina bioskopa 'Balkan', koji je ujedno i zgrada pod zaštitom države. To je bilo poslednje uporište tih bivših beogradskih bioskopa. To je bahato oteto i odjednom su počeli neki radnici tu da grade ko zna šta. Vidim da je i to prestalo i da je bioskop ostao kao polusrušena zgrada. Mi smo probali da zaštitimo, bile su čak i neke demonstracije filmskih radnika, ali sve to nije dalo nikakve rezultate", naglašava Marković.
Problemi sa nekada popularnim gradskim bioskopskim zdanjima počeli su pre desetak godina, sa sve manjim brojem gledalaca, zbog čega je “Beograd film” zapao u probleme.
Nedugo posle privatizacije preduzeća čiji je većinski vlasnik postao Nikola Đivanović pet bioskopa na boljim lokacijama u gradu preprodati su jednoj kiparskoj firmi. Potom su bioskopi Jadran u centru Beograda i Voždovac, završili u vlasništvu hrvatskog tajkuna Ivice Todorića, što u toj kompaniji pred medijima ne kriju.
Istovremeno, u Beogradu se otvaraju savremene bioskopske sale i to uglavnom u okviru tržnih centara. Sve to događa se istovremeno sa pokušajem da se starim dvoranama u širem centru grada promeni namena. Tako multipleksi i sinepleksi postaju jedini izbor onih građana koji se uopšte odlučuju da na velikom platnu pogledaju neki film:
“Jadran”, “Zvezda”, “Voždovac”, “Balkan”, “20. oktobar” samo su deo kinematografskog nasleđa Beograda koji je za mnoge ranije generacije bio začetak filmskog obrazovanja, a odlazak na filmske projekcije u petnaestak najpoznatijih gradskih bioskopa bio je na redovnom repertoaru večernjih izlazaka.
Jedan od pripadnika te generacije, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, upozorava da je Beograd olako ostao bez divne tradacije koja ga je krasila.
“Postojao je jedan organizovani sistem kako su se filmovi prikazivali. Vi sada više uopšte ne znate gde se i kada filmovi prikazuju. I ne jednom sam se osvedočio da u času kada sam rešio da pogledam neki film, da je on već nestao sa repertoara. Ako mislimo da je taj smanjeni broj gledalaca u bioskopima zbog piraterije, ne smemo da zaboravimo da smo mi epicentar Beograda ostavili bez 14-15 bioskopa i da je to jedan od razloga zbog kojih je smanjena poseta srpskim i beogradskim bioskopima. Šteta koja je napravljena, treba da bude sagledana i sa te strane.”
Da li se posle jednog neuspelog pokušaja “Oživljavanja bioskopa”, akcije čiji je pre dve godine deo bio i reditelj Goran Marković, mogu očekivati neki slični pokušaji koji bi oživeli najpoznatije beogradske bioskope? S obzirom na to da Srbija u odnosu na ostale evropske zemlje iz ovogodišnjeg budžeta daje najmanje za kulturu, Marković je uveren da će se to stanje teško promeniti.
“Jedini način da beogradski bioskopi prorade jeste da od tog sumnjivog tipa i sumnjivog posla budu vraćeni u državno vlasništvo i da država tu uloži novac. Ova država očigledno nema nameru da ulaže ni jedan jedini dinar u kulturu, a kamoli u neke bioskope. To je propala stvar i dalje će biti ruglo ovog grada", ocjenjuje Marković.
Najtužnija sudbina zadesila je jedan od nekada najposećenijih bioskopa – “Kozaru”. Devet godina pošto je zatvoren, kultno mesto je prošlog maja izgorelo u požaru, čime se pretvorilo u metaforu stanja u koje je dospelo srpsko društvo.
Na tužnu sudbinu kultnih beogradskih bioskopa od kojih je većina zatvorena ili u stanju potpunog raspadanja, posle skoro dvogodišnjeg ignorisanja, pažnju je skrenula informacija da se vlasnik “Beograd filma” Nikola Đivanović zbog sporne privatizacije tog preduzeća nagodio sa Tužilaštvom.
Priznanjem krivice Đivanović će odužiti svoju kaznu, ali se postavlja pitanje da li će to Beograđanima vratiti “Jadran”, “Zvezdu”, “Voždovac”, “Balkan”, “20. oktobar”, zdanja u kojima su uživali u filmovima, koja su danas pretvorene u gradske ruine?
Reditelj Goran Marković objašnjava da je nepopravljiva šteta kulturnoj sceni Beograda napravljena iz gramzivosti i neuspele težnje da se bioskopi pretvore u kockarnice i salone zabave, a sve to po modelu privatizacije koja je na ovim prostorima pokazala svoje najtamnije strane.
Problemi sa nekada popularnim gradskim bioskopskim zdanjima počeli su pre desetak godina, sa sve manjim brojem gledalaca, zbog čega je “Beograd film” zapao u probleme.
Nedugo posle privatizacije preduzeća čiji je većinski vlasnik postao Nikola Đivanović pet bioskopa na boljim lokacijama u gradu preprodati su jednoj kiparskoj firmi. Potom su bioskopi Jadran u centru Beograda i Voždovac, završili u vlasništvu hrvatskog tajkuna Ivice Todorića, što u toj kompaniji pred medijima ne kriju.
Istovremeno, u Beogradu se otvaraju savremene bioskopske sale i to uglavnom u okviru tržnih centara. Sve to događa se istovremeno sa pokušajem da se starim dvoranama u širem centru grada promeni namena. Tako multipleksi i sinepleksi postaju jedini izbor onih građana koji se uopšte odlučuju da na velikom platnu pogledaju neki film:
Vaš browser nepodržava HTML5
“Jadran”, “Zvezda”, “Voždovac”, “Balkan”, “20. oktobar” samo su deo kinematografskog nasleđa Beograda koji je za mnoge ranije generacije bio začetak filmskog obrazovanja, a odlazak na filmske projekcije u petnaestak najpoznatijih gradskih bioskopa bio je na redovnom repertoaru večernjih izlazaka.
Jedan od pripadnika te generacije, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, upozorava da je Beograd olako ostao bez divne tradacije koja ga je krasila.
“Postojao je jedan organizovani sistem kako su se filmovi prikazivali. Vi sada više uopšte ne znate gde se i kada filmovi prikazuju. I ne jednom sam se osvedočio da u času kada sam rešio da pogledam neki film, da je on već nestao sa repertoara. Ako mislimo da je taj smanjeni broj gledalaca u bioskopima zbog piraterije, ne smemo da zaboravimo da smo mi epicentar Beograda ostavili bez 14-15 bioskopa i da je to jedan od razloga zbog kojih je smanjena poseta srpskim i beogradskim bioskopima. Šteta koja je napravljena, treba da bude sagledana i sa te strane.”
“Jedini način da beogradski bioskopi prorade jeste da od tog sumnjivog tipa i sumnjivog posla budu vraćeni u državno vlasništvo i da država tu uloži novac. Ova država očigledno nema nameru da ulaže ni jedan jedini dinar u kulturu, a kamoli u neke bioskope. To je propala stvar i dalje će biti ruglo ovog grada", ocjenjuje Marković.
Najtužnija sudbina zadesila je jedan od nekada najposećenijih bioskopa – “Kozaru”. Devet godina pošto je zatvoren, kultno mesto je prošlog maja izgorelo u požaru, čime se pretvorilo u metaforu stanja u koje je dospelo srpsko društvo.