Nekoliko stotina kupaca u RS ostaće razočarano jer Vlade RS i Srbije nisu produžili važenje dogovora o isporuci subvencionisanih kragujevačkih „fiat punta“. Pompezno najavljivana akcija prodaje jeftinijeg „punta“ za građane RS završila se isporukom samo 300 vozila.
Kada je prije godinu i po dogovoreno između vlada Srbije i RS zajedničko subvencionisanje kragujevačkog fiata punto, cijeli posao je predstavljen kao dobra ideja da se poboljša robna razmjena, a istovremeno omogući građanima RS da lakše dođu do novog automobila.
No, Vlada tog entiteta obezbijedila je svoj dio subvencije od 1.000 evra po autu za samo 300 vozila, nakon čega je isporuka obustavljena.
U banjalučkoj auto kući Samax, zvaničnom distributeru fiatovih vozila, kažu da je subvenconisani punto do registracije koštao 11.700 maraka ili 6.000 evra.
“Zaiteresovanih kupaca ima mnogo. Po našim saznanjima, od prošle subvencije oko 600 građana je ostalo bez vozila, a non-stop nas zovu i raspituju se za tu subvenciju”, navodi predstavnik Samaxa Dragan Novaković.
Jedan od zainteresovanih kupaca bio je i Banjalučanin Bojan Rodić.
“Bio sam zainteresovan za kupvinu novog punta jer sam mislio da je to poprilično povoljna varijanta. Međutim, kad sam se raspitivao, rekli su mi da sam zakasnio sa papirologijom jer su sva auta rasprodata. Ovako samo ispada da su probrani mogli da kupe auto sa subvencijom”, kaže Rodić.
U entitetskoj vladi ranije su najavili da će isporuka novih vozila zavisiti od budžetskih mogućnosti. Porptarol Ministarstva trgovine i turizma RS Simka Đudurović kaže da se za sada ne zna hoće li biti novih subvencija.
“Ministarstvo trgovine i turizma nema ingerenciju za to, kao što ne raspolaže ni potrebnim finansijskim sredstvima za te namjene. A da li će Vlada RS donijeti pomenutu odluku, odnosno nastaviti ovu aktivnost sa isporukom fiat punta, Ministarstvo ne raspolaže takvom informacijom za sada”, navodi Đudurović.
Politička promocija
Neki ekonomski analitčari smatraju da je dogovor o subvencionisanju punta imao više štete nego koristi za ekonomiju u RS.
Cijela priča je, međutim, odlično poslužila za političko promovisanje, smatra Siniša Vukelić, urednik ekonomskog portala kapital.ba.
“Subvencionisati proizvodnju u drugoj državi na taj način je potpuno nerealno, i nijedna zemlja u regionu i u EU to ne radi. Obično se subvencioniše domaća proizvodnja za izvoz. Ovdje se čak pogoršao i spoljnotrgovinski deficit jer vi ste subvencionisali u drugoj državi koja će prodavati robu u vašoj državi. Druga stvar koja se tu desila je što je to očigledno bio politički potez. Što nije nastavljena ta akcija?”, pita Vukelić.
Vukelić navodi i da ni sami građani nisu imali koristi od subvencija jer nisu postojali ni jasni kriterijumi koji bi odredili ko može da kupi jefitnijeg punta, što je omogućilo i određene malverzacije.
“Trebali su se postaviti određeni kriteriji – npr. da taj automobil mogu kupiti građani socijalno ugroženi ili oni sa nižim primanjima, ili neki koji su na birou ili sa četvero ili više djece - ako već dajemo toliki novac iz budžeta za takvu jednu stvar. Međutim, šta se ovdje desilo? Ovdje je bilo ko je bio brži, ko je bio bolje pripremljen. Ja imam informaciju da su takve subvencionisane automobile, koje smo mi građani platili iz svog džepa, kupovali ljudi koji imaju svoje firme i imaju već tri ili četiri automobila, tako da se desilo da su svi građani dali da bi, možda, neko ko je bogat i ko već ima po dva, tri automobila, koji koštaju po 80, 90 hiljada maraka, sada još dobili od države i taj povoljni automobil”, tvrdi Vukelić.
Sa mišljenjem Vukelića slaže se i generalni sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović koji smatra da ima puno potrebnijih stvari za subvencionisanje.
“Robe koje uvozimo ne treba subvencionisati. Mi moramo da subvencionišemo naše robe, sa one budu konkurentne, u prvom redu poljoprivredne proizvode koji su barometer standarda i nužne za najširi sloj potrošača”, kaže Petrović.
Predsjednik Udruženja za unapređenje bezbjednosti saobraćaja iz Banje Luke Milenko Jaćimović ne vidi, međutim, ništa loše u subvencionisanju novog automobila. Građani BiH, kaže, voze duplo starija vozila nego u Evropi, te dodaje da je situacija takva da bi trebalo sedam godina da se u BiH obnovi vozni park, i to sa idealnim mogućnostima koje bi se pružale jednom prosječnom kupcu.
“Pokazatelj u EU je da je prosječna starost do osam godina. U svakom slučaju vozni park u BiH je prilično zastario, i neki vidovi subvencije ili neki kreditni arnažmani bi mogli podmladiti vozni park”, tvrdi Jaćimović.
Prema sporazumu dvije vlade, uslov za kupovinu jeftinijeg punta imali su građani sa prebivalištem u RS koji su u svom vlasništvu imali auto proizvedeno prije 1999. godine.
Stari auto je išao u reciklažu, pa se uzimao račun u Samaxu i podnosio zahtjev banci za kredit. U ponudi za subvenciju je bio model punta bez bilo kakve dodatne opreme.
No, Vlada tog entiteta obezbijedila je svoj dio subvencije od 1.000 evra po autu za samo 300 vozila, nakon čega je isporuka obustavljena.
U banjalučkoj auto kući Samax, zvaničnom distributeru fiatovih vozila, kažu da je subvenconisani punto do registracije koštao 11.700 maraka ili 6.000 evra.
“Zaiteresovanih kupaca ima mnogo. Po našim saznanjima, od prošle subvencije oko 600 građana je ostalo bez vozila, a non-stop nas zovu i raspituju se za tu subvenciju”, navodi predstavnik Samaxa Dragan Novaković.
Jedan od zainteresovanih kupaca koji nisu uspjeli kupiti subvencionirani punto kaže kako ispada da su samo probrani mogli da ga kupe.
Jedan od zainteresovanih kupaca bio je i Banjalučanin Bojan Rodić.
“Bio sam zainteresovan za kupvinu novog punta jer sam mislio da je to poprilično povoljna varijanta. Međutim, kad sam se raspitivao, rekli su mi da sam zakasnio sa papirologijom jer su sva auta rasprodata. Ovako samo ispada da su probrani mogli da kupe auto sa subvencijom”, kaže Rodić.
U entitetskoj vladi ranije su najavili da će isporuka novih vozila zavisiti od budžetskih mogućnosti. Porptarol Ministarstva trgovine i turizma RS Simka Đudurović kaže da se za sada ne zna hoće li biti novih subvencija.
“Ministarstvo trgovine i turizma nema ingerenciju za to, kao što ne raspolaže ni potrebnim finansijskim sredstvima za te namjene. A da li će Vlada RS donijeti pomenutu odluku, odnosno nastaviti ovu aktivnost sa isporukom fiat punta, Ministarstvo ne raspolaže takvom informacijom za sada”, navodi Đudurović.
Politička promocija
Neki ekonomski analitčari smatraju da je dogovor o subvencionisanju punta imao više štete nego koristi za ekonomiju u RS.
Cijela priča je, međutim, odlično poslužila za političko promovisanje, smatra Siniša Vukelić, urednik ekonomskog portala kapital.ba.
“Subvencionisati proizvodnju u drugoj državi na taj način je potpuno nerealno, i nijedna zemlja u regionu i u EU to ne radi. Obično se subvencioniše domaća proizvodnja za izvoz. Ovdje se čak pogoršao i spoljnotrgovinski deficit jer vi ste subvencionisali u drugoj državi koja će prodavati robu u vašoj državi. Druga stvar koja se tu desila je što je to očigledno bio politički potez. Što nije nastavljena ta akcija?”, pita Vukelić.
Vukelić navodi i da ni sami građani nisu imali koristi od subvencija jer nisu postojali ni jasni kriterijumi koji bi odredili ko može da kupi jefitnijeg punta, što je omogućilo i određene malverzacije.
“Trebali su se postaviti određeni kriteriji – npr. da taj automobil mogu kupiti građani socijalno ugroženi ili oni sa nižim primanjima, ili neki koji su na birou ili sa četvero ili više djece - ako već dajemo toliki novac iz budžeta za takvu jednu stvar. Međutim, šta se ovdje desilo? Ovdje je bilo ko je bio brži, ko je bio bolje pripremljen. Ja imam informaciju da su takve subvencionisane automobile, koje smo mi građani platili iz svog džepa, kupovali ljudi koji imaju svoje firme i imaju već tri ili četiri automobila, tako da se desilo da su svi građani dali da bi, možda, neko ko je bogat i ko već ima po dva, tri automobila, koji koštaju po 80, 90 hiljada maraka, sada još dobili od države i taj povoljni automobil”, tvrdi Vukelić.
Sa mišljenjem Vukelića slaže se i generalni sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović koji smatra da ima puno potrebnijih stvari za subvencionisanje.
“Robe koje uvozimo ne treba subvencionisati. Mi moramo da subvencionišemo naše robe, sa one budu konkurentne, u prvom redu poljoprivredne proizvode koji su barometer standarda i nužne za najširi sloj potrošača”, kaže Petrović.
Predsjednik Udruženja za unapređenje bezbjednosti saobraćaja iz Banje Luke Milenko Jaćimović ne vidi, međutim, ništa loše u subvencionisanju novog automobila. Građani BiH, kaže, voze duplo starija vozila nego u Evropi, te dodaje da je situacija takva da bi trebalo sedam godina da se u BiH obnovi vozni park, i to sa idealnim mogućnostima koje bi se pružale jednom prosječnom kupcu.
“Pokazatelj u EU je da je prosječna starost do osam godina. U svakom slučaju vozni park u BiH je prilično zastario, i neki vidovi subvencije ili neki kreditni arnažmani bi mogli podmladiti vozni park”, tvrdi Jaćimović.
Prema sporazumu dvije vlade, uslov za kupovinu jeftinijeg punta imali su građani sa prebivalištem u RS koji su u svom vlasništvu imali auto proizvedeno prije 1999. godine.
Stari auto je išao u reciklažu, pa se uzimao račun u Samaxu i podnosio zahtjev banci za kredit. U ponudi za subvenciju je bio model punta bez bilo kakve dodatne opreme.