Igmanska inicijativa, koalicija nevladinih organizacija iz regiona, zatražila je od vlada Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Srbije da pomognu Bosni i Hercegovini da dođe na takozvanu belu šengensku listu.
Potpisnici zahteva smatraju, da izuzimanje BiH iz sistema 'belog Šengena' dovodi do zatvaranja zemlje, što će samo ići u prilog produbljavanju već postojeće unutrašnje krize.
Jedan od potpisnika otvorenog pisma vladama regiona, kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov upozorava da se produbljivanje krize u Bosni i Herecegovini najočiglednije reflektuje kroz Butmirski proces, koji pokazuje:
“Da stvari idu veoma loše i da se tešlo pomiču sa mrtve tačke.”
Ova činjenica, po Aleksandru Popovu, trebalo bi da bude ozbiljan signal okruženju.
“ Hermetizovana Bosna i Hercegovina može samo da šteti svima i da se nađe u situciji unutrašnjih napestosti, što ne bi odgovaralo ili, ne bi trebalo da odgovara, ni jednoj zemlji u regionu. Pre svega njenim susedima,” kaže Popov.
Ova tema bila je jedna od centralnih na današnjem sastanku Grupe za Balkan u Briselu, kojem je prisustvovao i potpredsednik srpske Vlade Ivica Dačić.
Kako nam je reako izvestilac Parlamenta Jelko Kacin, Srbija mora pomagati svim susednim državama, da se, što je moguće pre, stabilizuje situacija na Zapadnom Balkanu.
“ Jer mi sada imamo dve zemlje koje su ostale na crnoj listi, Albaniju i Bosnu i Herecegovinu, kao i Kosovo koje, uopšte, još nije dobilo program za bilo kakvu viznu liberalizaciju. Broj ljudi koji su ostali van vizne liberalizacije, koja će se desiti prije katoličkog Božića, ostaje dosta veliki. Skoro deset miliona ljudi, ako uzmemo u obzir Albaniju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu, nema mogućnost slobodnog kretanja po Evrospkoj uniji.”
RSE: Šta je rekao gospodin Dačić? Da li će Srbija pristati da pomogne Bosni i Hercegovini na tom putu?
“Srbija će, svakako, pomoći u tim naporima svim susjednim zemljama, a još posebice Bosni i Hercegovini”, rekao je Jelko Kacin.
BELI ŠENGEN PITANJE CELE DRŽAVE
Popov naglašava da nije pravedno da Bosna i Hercegovina bude izuzeta iz sistema belog Šengena, prvenstveno zbog osećaja njenih građana:
“ Tu ćemo imati građane prvog i drugog reda. Znamo da građani hrvatske nacionalnosti mogu imati i većina već ima dvojno državljanstvo, a samim tim i hrvatsku putvnicu s kojom mogu da putuju po zemljama Evropske unije, dok to ne važi za ostale građane Bosne i Hercegovine.”
Takvu mogućnost, procenjuju mnogi, uskoro će imati i građani srpske nacionalnosti, što više nego jasno ukazuje na besmislenost situacije i potrebu da se tu nešto učini.
Jelko Kacin, međutim, kaže da je procena, da su Srbi u Bosni i Hercegovini rešili svoje pitanje - nerealno viđenje situacije.
“To nije istina! Za sada je samo 2.600 državljana Bosne i Hercegovine, koji imaju i srpsko državljanstvo, izvadilo svoj pasoš. Tako da je pitanje BiH, pitanje cele države, i mi u svim svojim izjavama pozivamo Bosnu i Hercegovinu da odradi taj zamašan deo posla kako bi svoje građane, na neki način, razrešila ili oslobodila tog viznog pritiska,” rekao je Kacin.
KONSTRUKTIVNIJE PREMA BIH
Ideju da se Bosni i Hercegovini pomogne da dođe na belu šengensku listu podržava i predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, naglašavajući da je dobrodošla svaka incijativa „ koja pomaže građanima zapadnog Balkana da žive normalno kao sav ostali svet“.
„ Odnosno, da imaju mogućnosti da putuju, da budu deo sistema slobodne razmene ideja, ljudi, roba. To je nešto što je, apsolutno, neophodno da bi se ceo zapadni Balkan pripremao za ozbiljne evropske i evroatlanske integracije. Dakle, mislim da je ideja dobra, mislim da je ona korisna, i mislim da ona može da pomogne normalizaciji i stabilizaciji situacije i u Bosni i Hercegovini.“
Očekujući će ovu ideju podržati vlade regiona, Popov, takođe, napominje da će Igmanska inicijativa lobirati kod srpske Vlade da se konstruktivnije ponaša u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, jer se, ne samo u regionalnoj, već, i u evropskoj javnosti stiče utisak da se suviše povlađuje nekim potezima političara koji dolaze iz Republike Srpske:
“Koji ne deluju, baš, previše konstruktivno u okviru Butmirskog procesa. Tako da mislimo da bi Srbija mogla daleko više da uradi na stabilizaciji Bosne i Hercegovine, i kroz zalaganje za beli Šengen, ali i kroz neku vrstu pritiska na političare u Republici Srpskoj da pomognu da BiH postane funkcionalna država. Naravno, što ne bi trebalo da dovede u pitanje opstanak entiteta.”