Na saznanje da je Božidar Vučurević ne samo pobegao iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu, nego u protekle dve sedmice (kako se saznaje) bez bilo kakvih problema prelazio iz jedne u drugu državu, u zvaničnom Beogradu nema previše reakcija. Tako ministarka pravde jasno kaže da ovaj slučaj neće komentarisati, šef policije ponavlja da pitanje kretanja ratnog gradonačelnika Trebinja nije bilo u nadležnosti snaga reda, dok analitičari procenjuju da je neko u sistemu, namerno ili slučajno, zakazao. U svakom slučaju Vučurević je izbegao ekstradiciju, za šta su pravni uslovi pre nekoliko dana stečeni.
Nije objasnila kako je to uopšte izvodivo ali ministarka pravde Snežana Malović ne isključuje da je i u novim okolnostima odluka o ekstraciji Vučurevića moguća. Uz to je podvukla:
“Neću se o tome izjašnjavati zato što nakon odluke Suda ja sam ta koja donosi odluku o ekstradiciji. Taj postupak je još uvek u toku i verujem da ćemo mi moći da sprovedemo odluku o ekstradiciji ukoliko je budem donela”.
Ipak, sada kada su “ispustili” Vučurevića boljeg pokazatelja nema da se u sličnim slučajevima u buduće mora pažljivije postupati. Od toga polazi vicepremijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić jedan od veoma retkih zvaničnika koji je pristao da govori o ovom slučaju.
“To nije bilo u nadležnosti policije tako da nikakvih dodatnih informacija o tome nismo dobili. Oglasio se i sud. Tako da je u narednom periodu verovatno potrebna malo bolja koordinacija da se ovakve stvari ne bi dešavale”, kazao je Dačić.
Na niz daljih konkretnih pitanja Dačić je imao kratke odgovore, bez jednako konkretnih obaveštenja. Najpre, kako je Vučurević prešao granicu:
“Preći granicu u uslovima kada vam to nije zabranjeno je veoma lako”.
Zbog čega Vučurević nije sprečen da pređe granicu:
“Koliko me je policija obavestila, nije postojala formalna zabrana da ne može da izađe iz zemlje”.
Sada kada je čovek koji je optužen za zločine u Dubrovniku kod kuće u Trebinju, može li se bilo šta učiniti.
“Da ga kidnapujemo i da ga vratimo…!?”, našalio se Dačić, a potom dodao da Vučurević nije izuzetak niti slučaj koji bi trebalo da zbunjuje:
“Ja razumem vaša pitanja, ali ima i drugih pitanja koja su zanimljiva pa nikada nismo dobili odgovore na te teme. Na primer kako se Zvezdan Terzić (bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije) vratio u zemlju i tako dalje”.
Pravo zakazalo
Vučurević je uhapšen 4. aprila ove godine na Karakaju između Malog i Velikog Zvornika. Iz pritvora je pušten da na slobodi čeka odluku o ekstradiciji, uz obavezu da se sudu javlja dva puta nedeljno, a kako je saopštila portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić pasoš mu nije oduzet jer ga nije ni imao, a za beg mu nije bio ni neophodan jer se preko Drine državljani dve zemlje mogu preći i sa ličnom kartom.
Čekao je do 24. avgusta kada je zbog srčanih problema primljen u Zemunsku bolnicu, odakle je izašao 5. septembra, samo dva dana pre nego što je Krivično veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda donelo rešenje kojim je omogućeno da bude izručen i Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Usledio je, međutim, uspešni beg.
Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić podseća da je po zakonu jedina predviđena kontrolna mera Vučurevićevog kretanja bila njegova obaveza da se redovno javlja istražnom sudiji.
“Sud je imao više varijanti pred sobom. Mogao je da mu zabrani kretanje da mora da bude u svom stanu, mogao je eventualno da mu ograniči kretanje na teritoriji jedne opštine, na teritoriji jednog grada… Očigledno je da je u ovom slučaju periodika javljanja bila nedovoljna, da je on taj vremenski interval od trenutka kada se javio poslednji put pa do narednog javljanja iskoristio i da je u tom intervalu otišao”, kaže Ilić.
Pravo se nesumnjivo pokazalo neefikasnim, ali čini se da pomoći nije bilo ni generalno od pravosudnog i bezbednosnog sistema. Na tome insistira analitičar Ljubodrag Stojadinović koji veruje da je ovakav rasplet posledica ili javašluka ili toga što je Vučurević imao saradnike među onima koji su bili zaduženi za njegovo čuvanje.
“U ovakvim situacijama svako puštanje na slobodu je uslovno i takav slučaj je pod nadzorom ili obavezom da se javlja. Sada pretpostavljam da će, ako se ne bude predao nadležnim organima biti uhapšen i da će biti nastavljen proces kao da je izručen Bosni i Hercegovini. Naravno pod uslovom da ga neko iz Republike Srpske ponovo ne bude sačuvao kao raritet iz poslednjeg rata i od njega pokušao da napravi žrtvu”, smatra Stojadinović.
Šta god usledilo, Vučureviću je uspelo da utekne i prestane da bude problem Srbije. Neki će verovati da je time nadmudrio sistem, drugi će sumnjati da je zapravo pušten da ode, a lako bi se moglo desiti da i ova, kao i mnogo druge “nezgodne” stvari, nikada ne saznaju.
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Evropa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR).
Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
Program uređuju Dženana Halimović, Marija Arnautović i Dženana Karabegović.
Tekstove svih priloga iz emisije možete naći ovdje.
Nije objasnila kako je to uopšte izvodivo ali ministarka pravde Snežana Malović ne isključuje da je i u novim okolnostima odluka o ekstraciji Vučurevića moguća. Uz to je podvukla:
“Neću se o tome izjašnjavati zato što nakon odluke Suda ja sam ta koja donosi odluku o ekstradiciji. Taj postupak je još uvek u toku i verujem da ćemo mi moći da sprovedemo odluku o ekstradiciji ukoliko je budem donela”.
Ipak, sada kada su “ispustili” Vučurevića boljeg pokazatelja nema da se u sličnim slučajevima u buduće mora pažljivije postupati. Od toga polazi vicepremijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić jedan od veoma retkih zvaničnika koji je pristao da govori o ovom slučaju.
“To nije bilo u nadležnosti policije tako da nikakvih dodatnih informacija o tome nismo dobili. Oglasio se i sud. Tako da je u narednom periodu verovatno potrebna malo bolja koordinacija da se ovakve stvari ne bi dešavale”, kazao je Dačić.
Na niz daljih konkretnih pitanja Dačić je imao kratke odgovore, bez jednako konkretnih obaveštenja. Najpre, kako je Vučurević prešao granicu:
“Preći granicu u uslovima kada vam to nije zabranjeno je veoma lako”.
Zbog čega Vučurević nije sprečen da pređe granicu:
“Koliko me je policija obavestila, nije postojala formalna zabrana da ne može da izađe iz zemlje”.
Sada kada je čovek koji je optužen za zločine u Dubrovniku kod kuće u Trebinju, može li se bilo šta učiniti.
“Da ga kidnapujemo i da ga vratimo…!?”, našalio se Dačić, a potom dodao da Vučurević nije izuzetak niti slučaj koji bi trebalo da zbunjuje:
“Ja razumem vaša pitanja, ali ima i drugih pitanja koja su zanimljiva pa nikada nismo dobili odgovore na te teme. Na primer kako se Zvezdan Terzić (bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije) vratio u zemlju i tako dalje”.
Pravo zakazalo
Vučurević je uhapšen 4. aprila ove godine na Karakaju između Malog i Velikog Zvornika. Iz pritvora je pušten da na slobodi čeka odluku o ekstradiciji, uz obavezu da se sudu javlja dva puta nedeljno, a kako je saopštila portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić pasoš mu nije oduzet jer ga nije ni imao, a za beg mu nije bio ni neophodan jer se preko Drine državljani dve zemlje mogu preći i sa ličnom kartom.
Čekao je do 24. avgusta kada je zbog srčanih problema primljen u Zemunsku bolnicu, odakle je izašao 5. septembra, samo dva dana pre nego što je Krivično veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda donelo rešenje kojim je omogućeno da bude izručen i Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Usledio je, međutim, uspešni beg.
Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić podseća da je po zakonu jedina predviđena kontrolna mera Vučurevićevog kretanja bila njegova obaveza da se redovno javlja istražnom sudiji.
“Sud je imao više varijanti pred sobom. Mogao je da mu zabrani kretanje da mora da bude u svom stanu, mogao je eventualno da mu ograniči kretanje na teritoriji jedne opštine, na teritoriji jednog grada… Očigledno je da je u ovom slučaju periodika javljanja bila nedovoljna, da je on taj vremenski interval od trenutka kada se javio poslednji put pa do narednog javljanja iskoristio i da je u tom intervalu otišao”, kaže Ilić.
Pravo se nesumnjivo pokazalo neefikasnim, ali čini se da pomoći nije bilo ni generalno od pravosudnog i bezbednosnog sistema. Na tome insistira analitičar Ljubodrag Stojadinović koji veruje da je ovakav rasplet posledica ili javašluka ili toga što je Vučurević imao saradnike među onima koji su bili zaduženi za njegovo čuvanje.
“U ovakvim situacijama svako puštanje na slobodu je uslovno i takav slučaj je pod nadzorom ili obavezom da se javlja. Sada pretpostavljam da će, ako se ne bude predao nadležnim organima biti uhapšen i da će biti nastavljen proces kao da je izručen Bosni i Hercegovini. Naravno pod uslovom da ga neko iz Republike Srpske ponovo ne bude sačuvao kao raritet iz poslednjeg rata i od njega pokušao da napravi žrtvu”, smatra Stojadinović.
Šta god usledilo, Vučureviću je uspelo da utekne i prestane da bude problem Srbije. Neki će verovati da je time nadmudrio sistem, drugi će sumnjati da je zapravo pušten da ode, a lako bi se moglo desiti da i ova, kao i mnogo druge “nezgodne” stvari, nikada ne saznaju.
Pred licem pravde sa IWPR (april 2011)
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Evropa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR).
Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
Program uređuju Dženana Halimović, Marija Arnautović i Dženana Karabegović.
Tekstove svih priloga iz emisije možete naći ovdje.