Na izborima u BiH učestvovala i Srbija

Milorad Dodik i Boris Tadić na predizbornom skupu SNSD-a u Doboju, 29.septembra

Zvanična Srbija je najdirektnije učestvovala u ovogodišnjim izborima u susednoj BiH. To je učinila otvorenom podrškom jednom od kandiata za predsednika Republike Srspke, sada već novoizabranom entitetskom predsedniku Miloradu Dodiku.

S obzirom da je za Dodika razdruživanje jedna od realnih opcija, čak njemu dražih, nejasno je da li Beograd ovom podrškom dovodi u pitanje iskrenost svoje politike prema Sarajevu, podršku celovitoj Bosni i Hercegovini? Ili računa na disciplinovanje preglasnog novoizabranog entitetskog predsednika.

Predizborna kampanja se vodila, koliko na teritoriji BiH možda isto toliko ili nešto manje i na teritoriji Srbije. Ili barem na njenoj granici. Nekoliko dana uoči izbora su premijer Dodik i predsednik Boris Tadić otvorili most na Drini, mesec dana pre toga su opet Tadić i Dodik bili u Užicu i najavili gradnju auto-puta i pruge prema Višegradu.

A onda je uz folk muziku udovice Željka Ražnjatovića Arkana čiji su naoružani odredi počinili najstrašnije zločine u istočnoj Bosni, pred biračima cupkao srpski ministar Vuk Jeremić zajedno sa celom Dodikovom ekipom. Jeremić je tom prilikom poručio biračima u Banja Luci:

“U nedelju, kada budete razmišljali za koga da glasate, dobro razmislite. Ako želite da opstane Republika Srpska, postoji samo jedan izbor a to je Milorad Dodik i ova ekipa koja je iza mene.“


Ti isti birači su ove godine mogli da čuju od Milorada Dodika poruke koje direktno dovode u pitanje opstanak BiH. Iz arhive za ovu priliku preporučujemo njegove dve izjave. Jedna je u martu ove godine posle fudbalske utakmice u Zagrebu i druga mesec dana kasnije, u aprilu:



Šta, dakle, pokazuje takva vrsta političkog angažmana Srbije u susednoj državi pitali smo Vladimira Pavićevića, asistenta na FPN i član Foruma za međunarodne odnose:

“Pokazuju dve stvari i obe se tiču nepristojnosti u nastupima naših zvaničnika prema Bosni i Hercegovini. Predstavnici Vlade iz Srbije odlaze u BiH, u Republiku Srpsku i daju otvorenu podršku jednom kandidatu. A druga neprimerena stvar je supstantivna strana takve podrške kada se ima u vidu kome se ta podrška šalje. Miloradu Dodiku, čoveku za koga je jasno da otvoreno postavlja pitanje celovitosti BiH.”

Jeremićev lapsus


Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative i predsednik Foruma građana Tuzle, iako smatra neprimerenim angažovanje političara iz Srbije u izbornom procesu BiH, ipak se nada da će Beograd “pripitomiti” Dodika i da će njegovo dovođenje u pitanje države BiH ostati samo na nivou retorike:

“Sigurno da BiH, i kada su u pitanju izbori, nije samostalna država jer imamo uključenost političkih lidera, konkretno iz Srbije. Ja ipak želim da vjerujem, hoću da vjerujem da je zvanični stav Beograda da je BiH suverena, međunarodno priznata država i da će to polako prenijeti i na konkretno ponašanje Milorada Dodika. Hoću da vjerujem da Beograd nema dvostruke standarde, da jednu priču ima u Sarajevu, Briselu i Vašingtonu a drugu priču za Banja Luku i Beograd.“


U septembru, dakle mesec dana uoči BiH izbora, predsednik Srbije Boris Tadić poručuje Sarajevu i Banja Luci:

“Srbija i lično ja kao predsednik učinili smo ogromne napore da napravimo značajan napredak u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom, nama susednom i prijateljskom zemljom i mi nećemo od toga odustati. Da ne bude nikakve dileme.”


Mlađahnom Vuku Jeremiću, kako neki domaći mediji tepaju Tadićevom ministru inostranih poslova, se na početku karijere, prilikom prve posete Banja Luci 2008. godine, omaklo:

“Meni je, naravno, veliko zadovoljstvo da budem danas ovde i da mogu u Banja Luci, na teritoriji Republike Srbije..”


Ministrov lapsus nije doveo u pitanje politički stav Beograda prema susednoj BiH a izgleda da neće ni Dodikove prejake reči, barem tako poručuje potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, komentarišući izborne rezultate:

“Pa, izbori nisu bili u Srbiji da bi se menjala politika Srbije. Politika Srbije je potpuno jasna. Srbija je država koja je garant Dejtonskog sporazuma, nama je interes da se on poštuje. To znači da eventualne promene moraju biti donete uz dogovor sva tri konstitutivna naroda.”

Vladimir Pavićević, međutim, na osnovu kompletnog zamešateljstva, zaključuje:

“U Srbiji nema uopšte definisane politike ni prema BiH, ni prema regionu i otud je moguće da različiti funkcioneri u različitim trenucima saopštavaju potpuno različite političke poruke koje se tiču istih stvari. “