BiH između socijalnih i nacionalnih izbornih pitanja

  • Maja Bjelajac

Glasanje u Sarajevu 2008. godine - iz arhive

Svakodnevni štrajkovi, nezaposlenost i razorena privreda u BiH trebalo bi da fokusiraju političare na socijalno-ekonomske teme i programe koje bi pred opšte izbore ponudili glasačima.

Analitičari, međutim, strahuju da bi socijalno usijanje moglo da bude pogodno tlo za nova nacionalna zaoštravanja koja bi poslužila da se ekonomska katastrofa u državi pokuša gurnuti pod tepih. Spoj nacionalnog i socijalnog - uvjereni su - biće kombinacija na koju će većina stranaka animirati birače ali, upozoravaju, nimalo bezazlena.

U uslovima zaoštrenih socijalnih tenzija i nestabilnih političkih okolnosti na Balkanu veću šansu dobija bilo koja vrsta desne orijentacije, mišljenja je direktor Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja (IBHI) Žarko Papić.

Žarko Papić
Iako su socijalni protesti u BiH na samoj granici eskalacije nasilja, Papić ne vjeruje da bi neka politička snaga socijalnu eksploziju mogla artikulisati u pozitivnom pravcu. Ističe, međutim, da je proizvodnja unutrašnjeg neprijatelja istorijski oproban recept da se težište priče prebaci van ekonomsko-socijalnih pitanja:

„Ta tradicija, ili ’balkanska tradicija’, u BiH traje od rata - dakle, proizvodnja neprijatelja. Čim se zaoštravaju situacije, pa pred izbore, onda se počinju zaoštravati konflikti nacionalno zasnovani na Balkanu, a posebno u Bosni, nažalost, ne mogu biti drugačije zasnovani i bojim se da ćemo reprizu te priče ponovo vidjeti, jer u spoju tradicionalnih nacionalizama u nas, u spoju tradicionalnih nacionalnih tenzija ako se to potpali unutar svake nacije socijalnim nezadovoljstvom, onda možete dobiti najgoru moguću smjesu.“


Neki političari će igrati na kartu nacionalizma, neki na socijalno-ekonomsku. Jedan dio njih će sebi pripisati zasluge za viznu liberalizaciju, dok će za druge ključni adut biti ustavne promjene, kaže direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES Bakhtijar Aljaf.
Ta tradicija, ili ’balkanska tradicija’, u BiH traje od rata - dakle, proizvodnja neprijatelja. Čim se zaoštravaju situacije, pa pred izbore, onda se počinju zaoštravati konflikti nacionalno zasnovani na Balkanu

Na pitanje da li će biračima biti serviran socijalni ili nacionalni meni, direktor IFIMES-a kaže da oni idu u paketu:

„Jer mi imamo iskustva iz prošlog stoljeća kad su nacionalsocijalisti došli na vlast u Njemačkoj, oni su pomiješali kartu nacionalizma sa teškom ekonomskom situacijom koja je bila u Njemačkoj. Jer političari tako serviraju da uzrok za tu tešku ekonomsku situaciju dolazi iz toga da je njihov narod u podređenom položaju - i da nije bilo toga bilo bi drugo.“


Berluskonizacija BiH

Šaćir Filandra, Foto: Midhat Poturović
Izborne prilike biće uveliko diktirane negativnim socijalno-ekonomskim trendovima, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Šaćir Filandra:

„I ovoga puta kombinacija ta dva principa - socijalnog i nacionalnog, biće izraženija u odnosu na prethodna vremena. Uvijek treba imati u vidu činjenicu da je sigurna vlast samo vlast koja se dobiva na krilima nacionalizma.“


Domaći političari od velikih tema mogu napraviti velike probleme, kaže projekt menadžer u Centrima civilnih inicijativa Adis Arapović dodajući da je to pitanje izbora političara, ali i izbora birača. On podsjeća da je ova godina - godina velikih socijalnih pritisaka i smatra da političari neće moći da zaobiđu tu tematiku:

„Ono što će, pretpostavljam, pokušati uraditi jeste da će i taj socijalni pritisak adresirati na neku treću adresu, dakle povezaće socijalne probleme, ekonomsku i financijsku krizu sa nizom faktora koji nemaju, možda, direktne veze sa tim, a koji bi mogli asocirati na zaštitu nacionalnog interesa.“

Adis Arapović, Foto: Midhat Poturović

Sa nacionalnom pričom, ali finansijski podržanom, pred izbore izlaze i nove političke snage koje direktor Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja Žarko Papić naziva političkim organizovanjem tajkunske oligarhije:

„Koja je do sada s ovim starim nacionalnim partijama bila u savezu, kroz njih proguravala svoje tajkunske interese, pljačkašku privatizaciju itd. Sad je već dovoljno financijski i na sve druge načine moćna da joj više te stare partije ne trebaju. I to jeste neka vrsta berluskonizacije BiH.“


Ekonomsko-socijalni programi i dalje će se nuditi kao lijepo sročeni spiskovi želja za privrednim prosperitetom, ali da će stranke obećano ispuniti - malo ko u BiH vjeruje. Ono u šta se može povjerovati jeste da će partije i ove godine gladnom narodu baciti kost nacionalizma.