Bosna i Hercegovina od januara nema direktora Direkcije za evropske integracije, nakon što je to mjesto ostalo upražnjeno odlaskom Osmana Topčagića na čelo šefa Misije BiH u Briselu. Izbor direktora Direkcije pretvorio se u političko pitanje, a analitičari ocjenjuju da je i to jedan od razloga zbog kojeg BiH u junu nije dobila "zeleno svjetlo" za liberalizaciju viznog režima.
Zekerijah Smajić, publicista, novinar i višegodišnji dopisnik iz Brisela, za naš radio kaže da je nedopustivo da sedam mjeseci institucija koja prilagođava zakonodavstvo i uslove funkcionisanja BiH prema evropskim standardima nema direktora. Prema njegovim riječima, to najbolje pokazuje koliko je neinventivna bosanskohercegovačka vlast, prvenstveno Vijeće ministara. Smajić tvrdi da je zvanični Brisel razočaran već hroničnom indolencijom bh. vlasti, te najavljuje korake evropskih zvaničnika prema Bosni i Hercegovini:
„To zvanični Brisel jako dobro vidi. Oni nemaju za sada, možda, zajednički stav, odnosno koncenzus među 27 vlada članica EU da preduzmu neku vrstu restriktivnih, možda čak i sankcijskih mjera prema vladi BiH, ali gotovo sam ubijeđen da od 1. septembra neće biti više ponašanje zvaničnog Brisela prema Sarajevu kao što je bilo do 1. septembra.“
Za direktora Evropskog pokreta u BiH Predraga Praštala činjenica je da u Bosni i Hercegovini postoji isključivo deklarativna evropska opredijeljenost. Da je to tako pokazuje i primjer neimenovanja direktora Direkcije za evropske integracije. U suprotnom, ističe, zemlja bi i stvarno pokazala zalaganje i prihvatanje evropskih integracija kao vitalan nacionalan interes:
„Nisu se usaglasili kojim jezikom će se prevoditi dokumenti EU i na koji način će se komunicirati sa Evropljanima, kojim jezikom, to je je još jedan pokazatelj da ne postoji stvarna politička volja za prihvatanjem evropskih integracija i evropeizaciju bh. društva.“
Autor knjige «Od Dejtona do Brisela» i nekadašnji uposlenik Direkcije za evropske integracije Emir Hadžikadunić navodi da su u toj instituciji zaposleni državni službenici koji su profesionalci i koji imaju zadatke da koordiniraju u procesu evropskih integracija. Ipak, direktor je, kaže Hadžikadunić, ključni čovjek u odnosima između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Radi se o poziciji koja zahtijeva svakodnevno kontaktiranje sa predstavnicima država članica Evropske komisije u Briselu i Sarajevu i domaćim predstavnicima bh. vlasti koji su uključeni u evropske tokove:
Razočarenje u Evropskoj komisiji
„Direktor Direkcije za evropske integracije je na neki način kanal koji posreduje u tim razgovorima, prenosi poruke Briselu, uredu predsjedavajućeg, a isto tako one poruke koje mi ima da saopćimo Briselu uglavnom prolaze ili putem naše ambasade i Briselu ili preko direktora Direkcije za evropske integracije. Dakle, radi se o veoma značajnoj funkciji koja je nezamjenjiva u tom procesu.“
Razočaranje što BiH još uvijek nema prvog čovjeka Direkcije ne kriju ni u Evropskoj komisiji u BiH. Portparol Zora Stanić:
„Evropska komisija je već upozoravala vlasti BiH na važnost dopunjavanja ovog mjesta koje je upražnjeno od januara ove godine i zaista očekuje da se to pitanje što prije riješi kako bi se obezbijedili neophodni administrativni kapaciteti za rad na pitanjima koji se odnose na EU.“
Na pitanje da li je jedan od razloga što BiH u junu nije dobila «zeleno svjetlo» za liberalizaciju viznog režima i to što još nije imenovan direktor Direkcije, Zekerijah Smajić odgovara:
„Nema nikakve dvojbe da bi BiH danas sa Osmanom Topčagićem u Briselu koji je bio direktor Direkcije za evropske integracije, a sada je šef Misije BiH, i sa jednim agilnim, operativnim, stručnim direktorom Direkcije za evropske integracije u Sarajevu imala sasvim drugu poziciju nego što je ima, a danas je ima takvu da nam je Albanija postala Zapad.“
Izbor direktora Direkcije za evropske integracije Bosne i Hercegovine još jednom je pokazao surovu bosanskohercegovačku stvarnost koja obiluje nacionalnim nadmudrivanjem i indolentnošću Vijeća ministara da bilo šta promijeni. Da je to tako, pokazuje i odgovor kojeg smo dobili iz kabineta predsjedavajućeg Nikole Špirića u kojem nam je rečeno da je sezona godišnjih odmora i da sačekamo septembar kada će biti jasnije na koji način će biti riješeno pitanje izbora direktora.
Zbog svega navedenog čudno zvuči informacija da evropski parlamentarci pišu peticije zbog toga što je BiH izostavljena sa liste za liberalizaciju viznog režima, kada već njeni predstavnici vlasti odmaraju.
Zekerijah Smajić, publicista, novinar i višegodišnji dopisnik iz Brisela, za naš radio kaže da je nedopustivo da sedam mjeseci institucija koja prilagođava zakonodavstvo i uslove funkcionisanja BiH prema evropskim standardima nema direktora. Prema njegovim riječima, to najbolje pokazuje koliko je neinventivna bosanskohercegovačka vlast, prvenstveno Vijeće ministara. Smajić tvrdi da je zvanični Brisel razočaran već hroničnom indolencijom bh. vlasti, te najavljuje korake evropskih zvaničnika prema Bosni i Hercegovini:
„To zvanični Brisel jako dobro vidi. Oni nemaju za sada, možda, zajednički stav, odnosno koncenzus među 27 vlada članica EU da preduzmu neku vrstu restriktivnih, možda čak i sankcijskih mjera prema vladi BiH, ali gotovo sam ubijeđen da od 1. septembra neće biti više ponašanje zvaničnog Brisela prema Sarajevu kao što je bilo do 1. septembra.“
Za direktora Evropskog pokreta u BiH Predraga Praštala činjenica je da u Bosni i Hercegovini postoji isključivo deklarativna evropska opredijeljenost. Da je to tako pokazuje i primjer neimenovanja direktora Direkcije za evropske integracije. U suprotnom, ističe, zemlja bi i stvarno pokazala zalaganje i prihvatanje evropskih integracija kao vitalan nacionalan interes:
„Nisu se usaglasili kojim jezikom će se prevoditi dokumenti EU i na koji način će se komunicirati sa Evropljanima, kojim jezikom, to je je još jedan pokazatelj da ne postoji stvarna politička volja za prihvatanjem evropskih integracija i evropeizaciju bh. društva.“
Autor knjige «Od Dejtona do Brisela» i nekadašnji uposlenik Direkcije za evropske integracije Emir Hadžikadunić navodi da su u toj instituciji zaposleni državni službenici koji su profesionalci i koji imaju zadatke da koordiniraju u procesu evropskih integracija. Ipak, direktor je, kaže Hadžikadunić, ključni čovjek u odnosima između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Radi se o poziciji koja zahtijeva svakodnevno kontaktiranje sa predstavnicima država članica Evropske komisije u Briselu i Sarajevu i domaćim predstavnicima bh. vlasti koji su uključeni u evropske tokove:
Razočarenje u Evropskoj komisiji
„Direktor Direkcije za evropske integracije je na neki način kanal koji posreduje u tim razgovorima, prenosi poruke Briselu, uredu predsjedavajućeg, a isto tako one poruke koje mi ima da saopćimo Briselu uglavnom prolaze ili putem naše ambasade i Briselu ili preko direktora Direkcije za evropske integracije. Dakle, radi se o veoma značajnoj funkciji koja je nezamjenjiva u tom procesu.“
Razočaranje što BiH još uvijek nema prvog čovjeka Direkcije ne kriju ni u Evropskoj komisiji u BiH. Portparol Zora Stanić:
„Evropska komisija je već upozoravala vlasti BiH na važnost dopunjavanja ovog mjesta koje je upražnjeno od januara ove godine i zaista očekuje da se to pitanje što prije riješi kako bi se obezbijedili neophodni administrativni kapaciteti za rad na pitanjima koji se odnose na EU.“
Na pitanje da li je jedan od razloga što BiH u junu nije dobila «zeleno svjetlo» za liberalizaciju viznog režima i to što još nije imenovan direktor Direkcije, Zekerijah Smajić odgovara:
„Nema nikakve dvojbe da bi BiH danas sa Osmanom Topčagićem u Briselu koji je bio direktor Direkcije za evropske integracije, a sada je šef Misije BiH, i sa jednim agilnim, operativnim, stručnim direktorom Direkcije za evropske integracije u Sarajevu imala sasvim drugu poziciju nego što je ima, a danas je ima takvu da nam je Albanija postala Zapad.“
Izbor direktora Direkcije za evropske integracije Bosne i Hercegovine još jednom je pokazao surovu bosanskohercegovačku stvarnost koja obiluje nacionalnim nadmudrivanjem i indolentnošću Vijeća ministara da bilo šta promijeni. Da je to tako, pokazuje i odgovor kojeg smo dobili iz kabineta predsjedavajućeg Nikole Špirića u kojem nam je rečeno da je sezona godišnjih odmora i da sačekamo septembar kada će biti jasnije na koji način će biti riješeno pitanje izbora direktora.
Zbog svega navedenog čudno zvuči informacija da evropski parlamentarci pišu peticije zbog toga što je BiH izostavljena sa liste za liberalizaciju viznog režima, kada već njeni predstavnici vlasti odmaraju.