Oko stotinu učesnika iz 20 zemalja Evrope sastalo se od 4. do 7. septembra na planini Jahorini u organizaciji evropske mreže Prepare. Namjera je okupiti predstavnike civilnog društva i javnog sektora, te podstaći međunarodnu razmjenu iskustava na polju ruralnog razvoja.
Mreža Prepare postoji već 14 godina i ona povezuje krovne organizacije koje se bave ruralnim razvojem. Trenutno ova mreža broji 15 članova, od sjevera do juga Evrope i stalno se širi. Budući da Evropska unija sada priprema nove programe za period 2014-2020. godine, Prepare mreža je angažovana u Briselu za kreiranje dokumenata o održivom ruralnom razvoju.
„EU će izdvojiti više milijuna eura za tu oblast. Jedan od uspjeha koji smo postigli na tom području je da će sve zemlje Europske unije odvojiti pet procenata od svog budžeta za mjere takozvanog programa Lider. Lider program znači da lokalna partnerstva, koja su sastavljena iz nevladinih organizacija i opština, da ta partnerstva odlučuju o tome koji će se prioriteti ostvariti sa tim evropskim projektima koji će dobiti novac iz programa Lider, i to je, zapravo, jedini europski novac o kojem se odlučuje na najnižoj razini“, kaže za RSE koordinator Mreže Goran Šoster.
Zadatak Prepare mreže je da poboljša kapacitete svojih članova, odnosno nevladinih organizacija upravo u segmentu izgradnje ruralnog razvoja. O tome je bilo riječi na nedavnom susretu na Jahorini.
„Naš glavni cilj je, zapravo, graditi mostove između vladinih i nevladinih organizacija. To nije laka zadaća jer neka ministarstva smatraju da im niko u procesu odlučivanja ne treba govoriti koje će mjere preduzeti u svojoj politici ili ko će profitirati od tih mjera, a nama je baš do toga stalo da sva ministarstva predebatiraju situaciju i potrebe sa terena sa socijalnim partnerima u koje se ubrajaju i nevladine organizacije i mreže koje postoje u Bosni i Hercegovini a koje vrlo dobro rade“, ističe Šoster.
Prepare okupljanje se organizuje zahvaljujući podršci Charles Stewart Mott Fondacije, projekta Saveza za zajednički ruralni razvoj - ACORD koji finansira Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Njemačkog društva za međunarodnu saradnju - GiZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) i drugih donatora. Cilj je bh. projekte uskladiti sa onim evropskim kako bi se ubrzao proces pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.
Skupu su prisustvovali predstavnici mnogih domaćih organizacija među njima i Agencije za saradnju, edukaciju i razvoj ACED iz Banja Luke.
Selo krije veliki poetncijal
BiH i Albanija su jedine zemlje regiona koje nemaju mrežu za ruralni razvoj što je jedan od uslova EU. U Bosni i Hercegovini se ovaj nedostatak pokušava ispraviti.
„Upravo radimo na osnivanju takve mreže. Neophodno je da osiguramo jednu široku platformu za sve učesnike koji imaju interesa da rade u ruralnom razvoju. To je prva aktivnost. Mi kroz ACORD projekat hoćemo da napravimo široko partnerstvo i da omogućimo svim akterima iz ruralnih područja da uzmu učešće u toj jednoj aktivnosti. To je proces koji dugo traje, ali mi smo ga započeli i mislim da smo u pravo vrijeme krenuli“, kaže za RSE Miodrag Matavulj, menadžer programa poljoprivrede i ruralnog razvoja ACED-a.
Na pitanje šta podrazumijeva održiv ruralni razvoj Matavulj odgovara:
„To znači omogućiti ljudima na selu da žive od svoga rada, da od svoga rada mogu zaraditi i da imaju pristojan život na selu. To je održiv ruralni razvoj. Mi, nažalost, imamo drugačiju situaciju - naši ljudi odlaze iz sela. Ono što trebamo uraditi jeste da zaustavimo takav negativan trend, a to je moguće. Primjeri iz Evrope nam pokuzuju da je, zaista, moguće zaustaviti onaj negativan trend i da je moguće čak obrnuto - razvijati ruralno produčje na način da ljudi tamo dolaze i da mogu dobro živjeti na selu. To je ono što mi želimo da uradimo u Bosni i Hercegovini“.
Nužno je donijeti i Strategiju ruralnog razvoja u Bosni i Hercegovini kako bi se što prije počelo sa razvijanjem. Selo krije veliki poetncijal, a toga je svjesna i Evropska unija.
„Na ovim radionicama Prepare okupljanja imamo jako puno učesnika koji dolaze iz različitih dijelova Evrope i oni su, zaista, oduševljeni sa ovim šta Bosna i Hercegovina može da ponudi. Imamo tri putujuće radionice koje idu u tri različita kraja BiH. Učesnici jedva čekaju da vide Bosnu i Hercegovinu. To će biti i prilika da pokažemo kakve ljepote imamo, ali, istovremeno, da ukažemo i na probleme u ruralnim krajevima. Dijalog je potreban ukoliko želimo dobiti mišljenje naših kolega iz Evrope kako da prevaziđemo te probleme. Bosna i Hercegovina obećava i ne smijemo zaboraviti da smo mi dio Evrope, da imamo mnogo toga ponuditi samo - treba raditi“, zaključuje Miodrag Matavulj.
Mreža Prepare postoji već 14 godina i ona povezuje krovne organizacije koje se bave ruralnim razvojem. Trenutno ova mreža broji 15 članova, od sjevera do juga Evrope i stalno se širi. Budući da Evropska unija sada priprema nove programe za period 2014-2020. godine, Prepare mreža je angažovana u Briselu za kreiranje dokumenata o održivom ruralnom razvoju.
„EU će izdvojiti više milijuna eura za tu oblast. Jedan od uspjeha koji smo postigli na tom području je da će sve zemlje Europske unije odvojiti pet procenata od svog budžeta za mjere takozvanog programa Lider. Lider program znači da lokalna partnerstva, koja su sastavljena iz nevladinih organizacija i opština, da ta partnerstva odlučuju o tome koji će se prioriteti ostvariti sa tim evropskim projektima koji će dobiti novac iz programa Lider, i to je, zapravo, jedini europski novac o kojem se odlučuje na najnižoj razini“, kaže za RSE koordinator Mreže Goran Šoster.
Zadatak Prepare mreže je da poboljša kapacitete svojih članova, odnosno nevladinih organizacija upravo u segmentu izgradnje ruralnog razvoja. O tome je bilo riječi na nedavnom susretu na Jahorini.
„Naš glavni cilj je, zapravo, graditi mostove između vladinih i nevladinih organizacija. To nije laka zadaća jer neka ministarstva smatraju da im niko u procesu odlučivanja ne treba govoriti koje će mjere preduzeti u svojoj politici ili ko će profitirati od tih mjera, a nama je baš do toga stalo da sva ministarstva predebatiraju situaciju i potrebe sa terena sa socijalnim partnerima u koje se ubrajaju i nevladine organizacije i mreže koje postoje u Bosni i Hercegovini a koje vrlo dobro rade“, ističe Šoster.
Prepare okupljanje se organizuje zahvaljujući podršci Charles Stewart Mott Fondacije, projekta Saveza za zajednički ruralni razvoj - ACORD koji finansira Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Njemačkog društva za međunarodnu saradnju - GiZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) i drugih donatora. Cilj je bh. projekte uskladiti sa onim evropskim kako bi se ubrzao proces pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.
Skupu su prisustvovali predstavnici mnogih domaćih organizacija među njima i Agencije za saradnju, edukaciju i razvoj ACED iz Banja Luke.
Selo krije veliki poetncijal
BiH i Albanija su jedine zemlje regiona koje nemaju mrežu za ruralni razvoj što je jedan od uslova EU. U Bosni i Hercegovini se ovaj nedostatak pokušava ispraviti.
„Upravo radimo na osnivanju takve mreže. Neophodno je da osiguramo jednu široku platformu za sve učesnike koji imaju interesa da rade u ruralnom razvoju. To je prva aktivnost. Mi kroz ACORD projekat hoćemo da napravimo široko partnerstvo i da omogućimo svim akterima iz ruralnih područja da uzmu učešće u toj jednoj aktivnosti. To je proces koji dugo traje, ali mi smo ga započeli i mislim da smo u pravo vrijeme krenuli“, kaže za RSE Miodrag Matavulj, menadžer programa poljoprivrede i ruralnog razvoja ACED-a.
Na pitanje šta podrazumijeva održiv ruralni razvoj Matavulj odgovara:
„To znači omogućiti ljudima na selu da žive od svoga rada, da od svoga rada mogu zaraditi i da imaju pristojan život na selu. To je održiv ruralni razvoj. Mi, nažalost, imamo drugačiju situaciju - naši ljudi odlaze iz sela. Ono što trebamo uraditi jeste da zaustavimo takav negativan trend, a to je moguće. Primjeri iz Evrope nam pokuzuju da je, zaista, moguće zaustaviti onaj negativan trend i da je moguće čak obrnuto - razvijati ruralno produčje na način da ljudi tamo dolaze i da mogu dobro živjeti na selu. To je ono što mi želimo da uradimo u Bosni i Hercegovini“.
Nužno je donijeti i Strategiju ruralnog razvoja u Bosni i Hercegovini kako bi se što prije počelo sa razvijanjem. Selo krije veliki poetncijal, a toga je svjesna i Evropska unija.
„Na ovim radionicama Prepare okupljanja imamo jako puno učesnika koji dolaze iz različitih dijelova Evrope i oni su, zaista, oduševljeni sa ovim šta Bosna i Hercegovina može da ponudi. Imamo tri putujuće radionice koje idu u tri različita kraja BiH. Učesnici jedva čekaju da vide Bosnu i Hercegovinu. To će biti i prilika da pokažemo kakve ljepote imamo, ali, istovremeno, da ukažemo i na probleme u ruralnim krajevima. Dijalog je potreban ukoliko želimo dobiti mišljenje naših kolega iz Evrope kako da prevaziđemo te probleme. Bosna i Hercegovina obećava i ne smijemo zaboraviti da smo mi dio Evrope, da imamo mnogo toga ponuditi samo - treba raditi“, zaključuje Miodrag Matavulj.