Reforma javne uprave u Bosni i Hercegovini još je na čekanju. Država nije, iako je to od nje traženo iz Evropske unije (EU), smanjila ogroman birokratski aparat, niti je promijenila komplikovane administrativne procedure, koje bi trebalo da olakšaju, a ne otežavaju svakodnevnicu građana u BiH.
Zbog neusvajanja Strategije koja se odnosi na reformu javne uprave, a kojoj se protive vlasti iz bh. entiteta Republika Srpska (RS), ovaj proces potpuno je blokiran.
Zbog ove nespremnosti vlasti u BiH, blokirano je osam miliona evra, a propao je i stand by aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), jer obećani moratorijum na zapošljavanje i povećanje plata nije ispoštovao nijedan nivo vlasti, a i od uspostavljanje javnog registra zaposlenih u javnoj upravi još nema ništa.
Zemlje EU, koje su do sada najviše sredstava ulagale u reformu javne uprave, u Bosnu i Hercegovinu sve više gube strpljenje jer ova reforma u BiH ide sporo.
Evropska komisija uputila je nedavno dopis bosanskohercegovačkim vlastima u kojem ih obavještava da će obustaviti sve projekte iz ove oblasti. Razlog je što još uvijek nije usvojen Strateški okvir za reformu javne uprave od 2018. do 2022. godine od svih nivoa vlasti.
Šef Delegacije EU u BiH Lars-Gunar Vigemark smatra da je potrebna temeljna reforma javne uprave koja bi obuhvatila i glomaznu birokratiju i komplikovane birokratske procedure za što je potrebno kaže postojanje jedne generalne strategije u Bosni i Hercegovini.
Vigemark (na fotografiji): Bez usvajanja Strategije - ruke su nam vezane
"Svi nivoi vlasti u BiH su je do sada usvojili, (Vijeće ministara BiH, Vlada Federacije BiH i Distrikta Brčko, prim. nov.), osim Vlade RS. Oni trenutno rade na ovome. Ovo bi bio neki prvi korak i bez usvajanja ove strategije ruke su nam vezane. Ovo bi bio ne samo jedan pozitivan signal već bi se pokazala i zainteresovanost da se ovo radi", kaže Vigemark.
U RS-u kažu da su za reformu javne uprave, ali im nije prihvatljiva ponuđena strategija, koju su usvojili ostali nivoi vlasti u Bosni i Hercegovini.
"Novi strateški okvir je kao da čitate 'Treće oko' - nema ni cilja ni plana, ni ideje, ničega. To je za nas neprihvatljivo. Ovo je 'ne' jer želimo drugačije. Jesmo za reforme, ali mora drugačije", kaže ministrica uprave i lokalne samouprave RS-a, Lejla Rešić.
Pročitajte i ovo: Bh. privrednici: Vlasti da smanje poreze da radnicima povećamo plateZa RS sporna je raspodjela novca koja je išla preko Fonda za reformu javne uprave. Zbog neslaganja koje dolazi iz ovog dijela BiH, Fond za reformu javne uprave, koji je formiran 2007. godine odlukom svih nivoa vlasti i zemalja EU, ne funkcioniše od decembra 2017. godine.
"Mi nemamo problem sa reformama i RS je opredijeljen da nastavi taj proces, ali način na koji se raspodjeljuje novac iz fonda, za nas više nije prihvatljiv", poručila je Rešić.
"Naše opredjeljenje je da, ako postoji Fond i u njemu ima toliko i toliko novca, a ciljevi su ti i ti, neka nam daju onoliko novca koliko pripada RS-u. Nije normalno da mi sve projekte iz reforme javne uprave plaćamo jer se to ne uklapa u neku strategiju. Godinu mi tražimo, insistiramo i želimo razgovore sa donatorima o načinu raspodjele sredstava", objašnjava Rešić.
Ovakav stav iz RS-a u suprotnosti je sa načinom na koji je funkcionisao Fond za javnu upravu (PAR) od 2007. do 2017. godine.
Donatorska sredstva su se nalazila na računu Ministarstva finansija i trezora u Centralnoj banci BiH i nisu mogla biti odvojena kao budžetska stavka za potrošnju osim na odobrene projekte.
Kako bi se onemogućilo nenamjensko trošenje sredstava i samovolja pojedinaca, Fondom je upravljao Upravni odbor, bez čije saglasnosti nijedan projekat nije mogao biti finansiran.
Javna administracija odavno politizovana
Državni koordinator za reformu javne uprave Dragan Ćuzulan kaže da za ljutnju iz RS-a nema osnova jer je ovaj bh. entitet učestvovao u svih 26 projekata koji su finansirani iz Fonda, a za koje je izdvojeno 32 miliona maraka (oko 16 miliona evra).
"Od formiranja Fonda 21 projekat je bio za sve nivoe vlasti; državni nivo nije učestvovao u pet, Federacija nije učestvovala u tri, a Distrikt Brčko u dva projekata. RS je učestvovao u svih 26 projekata i apsolutno nema razloga da se daju bilo kakve kvalifikacije koje bi govorile o tome da je ona oštećena", objašnjava Ćuzulan.
Prema njegovom mišljenju, riječ je o odsustvu političke volje za provođenje reforme javne uprave u RS-u.
"Posljedica svega toga je da imamo izostajanja sredstava podrške. U ovoj reformi zaostajemo i za svim zemljama u regionu. Samo Srbija je od EU povukla sredstva pretpristupne pomoći za reformu javne uprave 90 miliona, Crna Gora 40 miliona evra, a mi imamo zastoj i nemamo osnova da konkurišemo za neku podršku", ističe Ćuzulan.
Javna administracija u Bosni i Hercegovini je, smatraju analitičari, odavno politizovana, a za stranke na vlasti ona predstavlja i glavno biračko tijelo koje se pred svake izbore uveća.
Zbog nespremnosti vlasti u BiH za reformom javne uprave u ovom trenutku je blokirano osam miliona evra, a propao je i stand by aranžman sa MMF-om jer obećani moratorijum na zapošljavanje i povećanje plata nije ispoštovao nijedan nivo vlasti, a i od uspostavljanje javnog registra zaposlenih u javnoj upravi još nema ništa.