Generalni Direktor direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman potvrdio je da jedino Bosna i Hercegovina nije podnela potpunu reformsku agendu koja je neophodna za dobijanje finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije (EU), stoga Sarajevo neće dobiti prvu tranšu.
"Na žalost Bosna i Hercegovina nije podnela konačnu reformsku agendu i mi nastavljamo da ohrabrujemo zemlju da to učini što je pre moguće", izjavio je Kopman govoreći u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET).
BiH je 17. septembra uputila Evropskoj komisiji dokument koji, kako su tad rekli izvori RSE, ne ispunjava kriterijume da bi bio prihvatljiv za Evropsku komisiju.
Prema ovim izvorima Bosna i Hercegovina je poslala nepotpun dokument koji ne odražava sve preporuke Evropske komisije.
Pročitajte i ovo: Komplikacije u isplatama EU Plana rasta za sve države Zapadnog Balkana zbog kašnjenja BiHOsvrćući se na reformske agende ostalih zemalja regiona, Kopman je ocenio da sve one ispunjavaju kriterijume Evropske komisije, te da u nekim aspektima, ovi dokumenti su "prevazišli očekivanja Brisela".
Kako je najavio generalni direktor za proširenje, Evropska komisija bi trebala da sredinom oktobra usvoji reformske agende Albanije, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.
Nakon ispunjenja svih neophodnih procedura, biće omogućeno da ove zemlje dobiju sedam odsto od celokupne sume koja im je namenjena.
Da bi dobila finansijska sredstva i Plana rast, svaka država iz Zapadnog Balkana je imala obavezu da preda reformsku agendu.
Radi se o reformama koje se odnose između ostalog, na vladavinu prava, demokratiju, institucionalne reforme, te sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Plan rasta za Zapadni Balkan je najambiciozniji finansijski paket Evropske unije vredan šest milijardi evra, koji ima za cilj da se u narednih deset godina udvostruči ekonomski rast u tim državama.
Plan pokriva period od 2024. do 2027. godine. Od ukupne sume, dve milijarde evra biće obezbeđene kroz grantove odnosno bespovratnu pomoć, a preostalih četiri milijarde evra u obliku zajmova sa povoljnim kamatnim stopama.
Pročitajte i ovo: 'Plan rasta' Brisela za Zapadni Balkan: Šest milijardi evra pomoći i pristup tržištu EU