Prvi komentari Bidenovog poziva na jedinstvo podeljenoj naciji u krizi

Ceremonija polaganja zakletve održana je bez velike publike usled zdravstvenih i bezbednosnih briga.

Novi predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) u inauguracionom govoru otvorio je novo poglavlje Amerike suočene s devastirajućom pandemijom i nizom kriza, pozivima na jedinstvo i prevazilaženje dubokih podela koji su uobičajeni u ovakvim prilikama, ali koji možda nikada nisu bili potrebniji od američkog Građanskog rata, pišu svetski mediji.

'Krenimo ispočetka'

Bajden je u sredu, 20. januara, položio zakletvu kao 46. predsednik SAD, obraćajući se naciji ophrvanoj pandemijom i nasilnim upadom u Kapitol, pozivom na jedinstvo, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Na ceremonija polaganja zakletve bez mnogo uobičajene pompe usled zdravstvenih i bezbednosnih briga, Bajden je od duboko podeljene nacije tražio da prevaziđe međusobne razlike, ali i, ukazuje list, nastojao je da istakne kontrast u odnosu na bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump), koji je za svoje četiri godine na čelu SAD imao ratoboran pristup politici i posle izbora dovodio u pitanje ishod glasanja.

"Krenimo ispočetka, svi mi. Počnimo ponovo da slušamo jedni druge", rekao Bajden i poručio da "bez jedinstva nema mira".

Bajden je takođe tražio od onih koji su se protivili njegovoj kandidaturi da mu daju šansu, rekavši da će biti predsednik "svih Amerikanaca" i, kako ističe Volstrit džurnal, obećao da će se boriti protiv podela u zemlji, ukazujući na "porast političkog ekstremizma, belačke supremacije, domaćeg terorizma".

Inauguracija novog predsednika SAD kroz fotografije

Bajden preuzima dužnost dok pandemija izazvana korona virusom hara Amerikom s više od 400.000 prijavljenih smrtnih slučajeva i rasta nezaposlenosti, ukazuje list, dodajući da je novi predsednik predložio plan od 1,9 hiljada milijardi dolara kako bi Amerikancima pomogao da prebrode ekonomski šok pandemije i ulože više novca u testiranje i distribuciju vakcina.

Posle napada na Kapitol pre dve nedelje (6. januar), na inauguraciji su bile pojačane bezbednosne mere s najmanje 20.000 pripadnika Nacionalne garde razmeštenih u Vašingtonu. Umesto oko 200.000 ljudi koliko obično prisustvuje inauguracijama, u sredu je na prostoru ispred Kapitola postavljeno toliko američkih zastava.

Kontrast u odnosu na Trampove događaje

Bajden je počeo novi dan za Ameriku pozivom da se okonča "necivilizacijski rat" u zemlji i zaleče duboke rane toksičnog političkog tribalizma, bol koji nanose pandemija i rasni razdori, piše Tajms (The Times).

Bajden je istakao da je "demokratija prevladala" posle napada na Kapitol pristalica predsednika Trampa pre dve nedelje, ali i jasno stavio do znanja da Ameriku vidi kao podeljenu zemlju kao što je bila posle Građanskog rata.

On je zaključio govor pozivom da istina prevlada laži koje su podstakle mržnju i podele u burnom kraju Trampove ere, rasplamsane, kako navodi londonski list, neosnovanim napadom bivšeg predsednika na legitimitet izbora.

Tramp je izbegao inauguraciju, pa je dosadašnji potpredsednik Majk Pens (Mike Pence) bio najviši član prethodne administracije koji je prisustvovao na ceremoniji na kojoj je, ističe Tajms, svaki gost nosio masku za zaštitu od korona virusa, što je bio vidljivi kontrast u odnosu na predsedničke događaje iz Trampove ere.

Pročitajte i ovo: Joe Biden stupio na dužnost predsjednika SAD-a

Tramp je četvrti predsednik koji je propustio inauguraciju svog naslednika i prvi od 1869. Nekoliko bivših predsednika je prisustvovalo polaganju zakletve – Bil Klinton (Bill Clinton), Barak Obama (Barack) i Džordž Buš mlađi (George W. Bush), kao i bivši potpredsednik Den Kvejl (Dan Quayle) iz vremena predsednika Džordža Buša starijeg. Bivši predsednik Džimi Karter (Jimmy Carter) koji ima 96 godina nije mogao da prisustvuje zbog krhkog zdravlja.

Istorijski, ali i nadrealan trenutak

Bajden je polaganjem zakletve stupio na dužnost u trenutku dubokih ekonomskih, zdravstvenih i političkih kriza uz obećanje da će tražiti jedinstvo posle burne četiri godine koje su pocepale tkanje američkog društva, piše Njujork tajms (The New York Times).

Pre Bajdena zakletvu je kao potpredsednica položila Kamala Haris (Harris), čime je postala prva žena s najvišim položajem u istoriji SAD, ali i prva Afroamerikanka i prva osoba s poreklom iz južne Azije koja je došla na drugu najvišu funkciju u SAD.

Bajden je u inauguracionom govoru poručio da je "demokratija prevladala" pošto je, kako ističe Njujork tajms, prethodni predsednik Tramp stavio sistem na probu nastojeći da poništi rezultate izbora, a zatim ohrabrio svoje pristalice da upadnu u Kapital pre dve nedelja da bi sprečili konačno brojanje elektorskih glasova.

Pročitajte i ovo: Biden u borbi za zaceljivanje američkih podela

Novi predsednik je pozvao Amerikance da ostave po strani svoje duboke i mračne podele kako bi se okupili u suočavanju s pandemijom COVID-19, ekonomskim problemima i pošastima rasizma.

"Moramo da okončamo ovaj necivilizacijski rat – crvene naspram plavih, ruralno naspram urbanog, konzervativce naspram liberala", rekao je Bajden u 21-minutnom obraćanju.

Bajden je više puta koristio reč "jedinstvo", rekavši da zna da to "nekima može zvučati kao glupa fantazija", ali je insistirao da su Amerikanci i ranije prevazišli polarizacije i da to mogu ponovo.

Bajdenova inauguracija je, ocenjuje Njujork tajms, bila istorijski ali nadrealan trenutak koja je ilustrovala američke nevolje. U strahu od novog nasilja, Vašington je pretvoren u vojni kamp s 25.000 pripadnika Nacionalne garde koji su s hiljadama policajaca blokirali veliki deo centra američke prestonice.

Obnova američke republike

Makar od vremena Abrahama Linkolna (Lincoln), inauguracioni govori američkih predsednika su sadržali pozive na jedinstvo, ali su retko kada od tada oni bili toliko centralna ili često ponavljana tema kao u Bajdenovom govoru, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) u uredničkom komentaru uz konstataciju da je takođe retko kada američka demokratija delovala krhko kao danas.

Bajden je pozvao na novi početak, ali je to, ističe britanski list, ipak bio poziv na povratak – istini i pristojnosti, poštovanju slobode, institucijama i vladavini zakona koji su dugo bili izvor izvanredne američke dinamičnosti i njenog položaja u svetu.

Zadaci 46. predsednika razlikuju se od zadataka velikog broja njegovih prethodnika po samom svom obimu, ocenjuje Fajnenšl tajms, navodeći da bi pandemija koja je odnela 400.000 života i donela ekonomske probleme milionima, bila dovoljno teška za većinu predsednika.

Ali i sam Bajden je priznao da je teret odgovornosti s kojima se suočava još teži – da ublaži duboke društvene podele, popravi američku republiku i vrati joj moralni ugled, ističe list, ukazujući da će ti poduhvati nadživeti njegov mandat, ali da će Bajdenovi rezultati odrediti i da li oni mogu uspeti.

Baš kao što je Trampov inauguracioni govor spominjanjem "američkog krvoprolića" postavio ton njegovom predsedavanju, tako se treba nadati da će Bajdenov apel za okončanjem "necivilizacijskog rata" definisati njegov mandat, ističe Fajnenšl tajms, dodajući da su pritisci i očekivanja od novog predsednika neizmerni, ali da se treba nadati da će uspeti pošto Amerika i svet ne mogu da si priušte neuspeh.

Delikatan trenutak kontinuiteta

Za rascepkanu naciju, inauguracija je bila delikatan trenutak kontinuiteta, ističe Asošiejtid pres (Associated Press), ukazujući da posle četiri godine bučnog i razmetljivog predsedavanja, može biti nešto utešno, pa čak i inspirativno, u ispunjavanju procedure koja šalje poruku da republika i dalje postoji.

Možda ni u jednom trenutku u proteklih 150 godina tako očekivan i rutinski proces tranzicije nije smatran toliko neophodnim, ocenjuje AP, dodajući da je detaljno insceniran trenutak, mada s pozadinom mera zatvaranja i hiljada naoružanih vojnika, ponovo postao lepak nacije.

Vaš browser nepodržava HTML5

Biden: ‘Ovo je dan nade’

Momenat tranzicije vlasti su personifikovali američki lideri koji su po završetku visokih funkcija otišli kući – od Dena Kvejla do Baraka Obame ali i poslednjeg potpredsednika Majka Pensa – a u sredu mirno zauzeli svoje mesto na bini da prate polaganje zakletve. Taj proces je, ukazuje AP, otelotvoren i kada je zakletvu koju je pre 231 godine položio Džordžu Vašingtonu (George Washington) izrekao i Bajden.

Taj proces je izražen muzikom kada je Lejdi Gaga (Lady Gaga) otpevala himnu, i kada je Dženifer Lopez (Jennifer Lopez) otpevala "This Land Is Your Land", koju je napisao Vudi Gatri (Woody Guthrie) koji je na svojoj gitari napisao "Ova mašina ubija fašiste".

Deo procesa i procedure, ali i takođe nešto neverovatno sveže i novo, bila je i 22-godišnja Amanda Gorman koja je uzela mikrofon kao najmlađa pesnikinja koja je čitala pesmu na inauguraciji, ocenjuje AP.

Moć zvezda

Pevači Lejdi Gaga, Gart Bruks (Garth Brooks) i Dženifer Lopez doneli su moć zvezda emotivnoj i multikulturnoj Bajdenovoj inauguraciji, obeleženoj diverzitetom i pozivima na jedinstvo, ističe Rojters (Reuters).

Pored Lejdi Gage koja je i ranije podržavala Bajdena, i Dženifer Lopez koja je posle pevanja poslala poruku na španskom, na Kapitolu je nastupio i kantri pevač, republikanac Gart Bruks (Garth Brooks) koji je otpevao a kapela verziju "Amazing Grace".

Kulturni događaji povezani s inauguracijom nastavljeni su kasnije tokom dana uz prenos na šest televizijskih mreža i društvenim medijima. Domaćin programa je bio glumac Tom Henks (Hanks) koji je poznat kao "Američki tata".

Događaji, koji su okupili neke od najvećih belih, afroameričkih i latino zvezda, označavaju, kako ocenjuje Rojters, oštar kontrast s Trampovom inauguracijom 2017. godine, koja je bila tanka s nastupima zvezda.

Televizijski specijal "Slavljenje Amerike" (Celebrating America) okupio je zvezde među kojima su Brus Springstin (Bruce Springsteen), Keti Peri (Katy Parry), Lin-Manuel Miranda, Džastin Timberlejk (Justin Timberlake), Demi Lovato i Džon Ledžend (John Legend).