Poplave u Srbiji prouzrokovale su, osim ljudskih žrtava i materijalne štete, i bujicu neproverenih, često neistinitih i nepotpunih informacija u javnom prostoru. Mediji i društvene mreže zaglušeni su vestima u kojima nedostaju osnovne informacije, što je pogodno tlo za podizanje moralne panike. Zbog toga je u Beogradu pokrenuta inicijativa #biciklnavodi, u kojoj svako može da se uključi u izveštavanje sa terena, slanjem što preciznijih informacija na Fejsbuk i Tviter.
Prema rečima Marije Ratković, koja je inicirala akciju #biciklnavodi, ideja je da radoznali ljudi, koji se voze biciklom ili šetaju pored reke, sami pišu vesti koje će biti potkrepljene što preciznijim informacijama sa lica mesta i eventualno fotografijom.
Tako se na Fejsbuku i Tviteru stvara mreža vesti objedinjenih oko hashtaga #biciklnavodi.
“Insistiramo na tome da se navodi vreme, mesto, imena, šta je gde i kome potrebno… da ljudi stanu iza onog što kažu i da budu odgovorni prema informacijama koje šire da bi se sprečila zbrka i širenje nepotpunih i netačnih informacija u trenutku kad je ljudima stalo da znaju šta se dešava. Cela priča je oko podizanja odgovornosti u izveštavanju, o borbi protiv anonimnog izveštavanja i senzacionalizma”, kaže naša sagovornica.
“Moja želja je bila da vidim šta se tu dešava – od bezbednih delova kao što je to Luka Beograd i donji Dorćol, do Makiša gde su volonterski punktovi, pa idem da vidim da li ljudima nešto treba, da ih povežem međusobno, jer ti volonterski punktovi nisu bili međusobno umreženi: na primer, dođe velka količina volontera na jedno mesto, pa ih ne rasporede na drugo; ili nemaju informaciju da li im stiže voda, a ljudima u tom trenutku to treba. To su neke vrlo jednostavne koordinacione stvari koje su se ispostavuile korisnim u datom trenutku. U to uključili i drugi ljudi koji su nastavili lanac reakcija i poteza koji su bili korisni”, objašnjava Ćurčin.
Iako se akcija zove #biciklnavodi, učesnice napominju da za izveštavanje nije neophodno da imate dvotočkaš, već želju da u bujici vesti pomognete da isplivaju one tačne. Odziv je, prema rečima Marije Ratković, za sada vrlo dobar:
“Ovde bukvalno vlada klima u kojoj su svi preemotivni i u svakom trenutku može da se desi linč, bukvalno. Pokušali smo da se borimo protiv toga. Ja sam odluševljena kako su se ljudi za kratko vreme organizovali i koliko su se medijski edukovali. To mi je za sada najveće postignuće ove akcije.”
Nakon Srbije, slična inicijativa pojavila se i u, takođe poplavljenoj, Bosni i Hercegovini.
Prema rečima Marije Ratković, koja je inicirala akciju #biciklnavodi, ideja je da radoznali ljudi, koji se voze biciklom ili šetaju pored reke, sami pišu vesti koje će biti potkrepljene što preciznijim informacijama sa lica mesta i eventualno fotografijom.
Tako se na Fejsbuku i Tviteru stvara mreža vesti objedinjenih oko hashtaga #biciklnavodi.
“Insistiramo na tome da se navodi vreme, mesto, imena, šta je gde i kome potrebno… da ljudi stanu iza onog što kažu i da budu odgovorni prema informacijama koje šire da bi se sprečila zbrka i širenje nepotpunih i netačnih informacija u trenutku kad je ljudima stalo da znaju šta se dešava. Cela priča je oko podizanja odgovornosti u izveštavanju, o borbi protiv anonimnog izveštavanja i senzacionalizma”, kaže naša sagovornica.
Marija Ratković (L) i Ana Ćurčin
Inicijativa ima horizontalnu mrežnu, a ne hijerarhijsku strukturu i za sada desetak ljudi svakodnevno obilazi dunavski kej, savsku obalu, a stižu informacije i iz prihvatnih centara i punktova za prikupljanje pomoći. Među onima koji su prvog dana postali izveštači-amateri je i Beograđanka Ana Ćurčin.“Moja želja je bila da vidim šta se tu dešava – od bezbednih delova kao što je to Luka Beograd i donji Dorćol, do Makiša gde su volonterski punktovi, pa idem da vidim da li ljudima nešto treba, da ih povežem međusobno, jer ti volonterski punktovi nisu bili međusobno umreženi: na primer, dođe velka količina volontera na jedno mesto, pa ih ne rasporede na drugo; ili nemaju informaciju da li im stiže voda, a ljudima u tom trenutku to treba. To su neke vrlo jednostavne koordinacione stvari koje su se ispostavuile korisnim u datom trenutku. U to uključili i drugi ljudi koji su nastavili lanac reakcija i poteza koji su bili korisni”, objašnjava Ćurčin.
Iako se akcija zove #biciklnavodi, učesnice napominju da za izveštavanje nije neophodno da imate dvotočkaš, već želju da u bujici vesti pomognete da isplivaju one tačne. Odziv je, prema rečima Marije Ratković, za sada vrlo dobar:
“Ovde bukvalno vlada klima u kojoj su svi preemotivni i u svakom trenutku može da se desi linč, bukvalno. Pokušali smo da se borimo protiv toga. Ja sam odluševljena kako su se ljudi za kratko vreme organizovali i koliko su se medijski edukovali. To mi je za sada najveće postignuće ove akcije.”
Nakon Srbije, slična inicijativa pojavila se i u, takođe poplavljenoj, Bosni i Hercegovini.