Već tradicionalni Međunarodni sajam knjiga izdavačke kuće „Biblioteka XX Vek“ okupio je u četvrtak u Centru za kulturnu dekontaminaciju u beogradu čitaoce i pisce iz Srbije i susednih zemalja. Za sedam godina, koliko se organizuje, sajam „Dvadesetog veka“ postao je ne samo kulturni događaj, već i mala, ali značajna oaza kritičke misli i antifašizma.
Kao i prethodnih godina, zvuk fanfara označio je zvanični početak malog sajma knjiga, na kojem je predstavljeno stotinak naslova izdavačke kuće „XX vek“. Čast da otvori manifestaciju ove godine je imao Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada.
„Ja bih poručio širokim narodnim masama: ljudi, čitajte dobre knjige, jer je to, između ostalog, i zdravo. Od toga se ne dobija tumor na mozgu, kao što vas često plaše, ali se dobija imunitet na glupost i prostakluke kojima ste svakodnevno izloženi od naših političkih elita putem njihovih tabloiziranih medija“, rekao je Popov.
Više od četiri decenije „Dvadeseti vek“, pod uredničkom rukom Ivana Čolovića, objavljuje naučne knjige iz oblasti antropologije, lingvistike, istorije, sociologije. Uoči ovog jednodnevnog sajma, objavljeno je desetak novih izdanja, među kojima je knjiga lingviste Ranka Bugarskog “Putopis po sećanju”, potom “Epika i politika”, filologa Aleksandra Pavlovića, te zbirka antropoloških ogleda o hrani Svetlane Slapšak. Ove i brojne druge naslove posetioci su mogli da kupe po sniženim cenama, a oni koje prati sreća, dobili su besplatne knjige na tomboli.
U razgovoru za RSE, Čolović ističe da je ponuda teorijske literature u Srbiji i regionu sve slabija.
„Ako je“, kaže Čolović, „u krizi društveno-teorijska misao – znači, kritička sociologija, kritička antropologija, studije roda i kulture, studije ljudskih prava – ako toga nema, onda morate govoriti o dubokoj krizi kulture kojoj to nedostaje. Sigurno je da je, barem kad je reč o našem regionu, došlo do neke vrste prevlasti političke volje i političke elite kojoj takva situacija, odsustvo kritičke misli, odgovara. Ako tu politiku nazovemo populističkim, onda, naravno, gde je populizam, tu nema kritičke misli.“
U dvorani Centra za kulturnu dekontaminaciju, koja je za ovu prigodu na nekoliko sati postala sajamski prostor, srećemo brojne ličnosti iz kulturnog života, među kojima su bili: istoričarka Latinka Perović, kritičar Milan Vlajčić, reditelj Lazar Stojanović, te pisac iz Hrvatske Miljenko Jergović.
U razgovoru za RSE, Jergović, inače redovni gost ovog sajma koji se smatra svojevrsnom alternativom velikom Beogradskom sajmu knjiga, kaže da je kulturni i naučni značaj „Biblioteke Dvadeseti vek“ ogroman:
„Ne mogu ’XX Vek’ i Čolović biti alternativa ničemu. Oni su, ’ajmo to tako reći, mainstream obrazovanog govornika i čitatelja naših jezika.“
Za kritiku i kritičko mišljenje u Srbiji ima sve manje mesta, smatra reditelj Lazar Stojanović, te dodaje da je “Biblioteka XX vek” jedan od retkih prostora u kojima se danas gaji kritičko mišljenje.
“Mi ne možemo da primimo nikakvu kritiku iznutra, barem ova vlast to ne može, baš kao ni njen segment kulture, osim ako ona dolazi iz inostranstva, od nečega što je već utvrđeni autoritet, a onda tome pridamo politički predznak”, objašnjava Stojanović.
Sajam knjiga u CZKD
Među gostima sajma je i Vladimir Stojsavljević, pomoćnik ministarke kulture u Vladi Hrvatske, koji naglašava da je neophodno negovati ovakve manifestacije.
“Uvijek su alternative puno važnije od onoga što se smatra mainstreamom ili nekakvim centralnim manifestacijama. Važno je zbog toga što se tu podržava različitost i daje se šansa drugom mišljenju”, rekao nam je Stojsavljević.
U pozdravnom govoru na otvaranju sajma, Ivan Čolović je naglasio da se u novim izdanjima njegove kuće može naći i izvesna doza antifašizma. Blagotvorna doza, reklo bi se, naročito danas kad je, kako ocenjuje istoričarka Dubravka Stojanović, antifašizam u Srbiji zbunjen sa svih strana.
„Zbunjuju ga i onda kada ga poništavaju, kao što je bio slučaj poslednjih 25 godina, a zbunjuju ga bogami i onda kad ga vade iz zamrzivača i kad ga se naglo sete zbog, recimo, Putinove posete, što nije ništa manja zloupotreba nego kada ga zaboravljaju i brišu. Tako da on apsolutno ovde nema zvaničnu vrednost i on ostaje po ovakvim džepovima da ga se, što se kaže, rado sećamo“, podseća Dubravka Stojanović.
Ova mala ostrva antifašizma nikada neće biti popularna, ali baš zbog toga treba istrajavati i boriti se za njih, smatra pisac iz Hrvatske Ante Tomić.
„Mi smo uvijek u manjini i mi smo ponosni zbog toga. Mi smo uvijek u nekakvim malim oazama, zato jer gomile vole fašizam, vole mržnju i nasilje. I zato se trebamo okupljati na ovakvim mjestima, trebamo se držati skupa i boriti se protiv tog zla. I ne pokolebat se“, zaključuje naš sagovornik.