Nekadašnja Miloševićeva tajna policija, poznatija kao DB, a danas kao Bezbednosno informativna agencija (BIA) čini se da još uvek nije stavljena pod civilnu i demokaratsku kontrolu. Iako iz BIA tvrde da sve rade u skladu sa Ustavom i zakonima, predstavnici vlasti, ali i nevladinih organizacija ističu da su potrebni novi zakoni, ali i podzakonski akti koji bi omogućili da kontrola tajnih službi postane efikasna.
Izveštaj Zaštitnika građana pokazuje da se u poslednje tri godine oko 400 građana žalilo zaštitniku na rad tajnih službi. Ali, kako navodi sam zaštitnik Saša Janković, najveći broj tih žalbi nema dovoljan stepen osnovanosti argumanata koji se ističu kako bi postupak, uopšte, počeo.
Upravo zbog toga, pre nekoliko meseci, Zaštitnik građana posetio je BIA i metodom slučajnih uzoraka iz Centralnog registra proveravao određen broj predmeta. U izveštaju koji je napisan nakon te provere stoji da se BIA, kada u svom radu ograničava neke slobode i prava građana garantovana Ustavom, pridržava pozitivnopravnih propisa, ali da se ta oblast mora još više unaprediti.
Janković kaže da se do sada moralo uraditi mnogo više na demokratskoj i civilnoj kontroli tajnih službi. On je rekao da se trebaju unaprediti zakonski propisi, podzakonski akti ali i procedure koje se primenjuju u radu Agencije kako bi se još efikasnije zaštitila i poštovala ljudska prava i slobode:
“Svi mi zajedno stojimo na “tankom ledu” i ljudi u službama i pripadnici civilnog sektora koji se bave ovim temama, ali i državni organi, počevši od poverenika za informacije od javnog značaja, koji je prvi zagazio u polje koje kontroliše BIA”, kaže on.
Petrović: BIA ne radi isto što i pre 20 godina
Sa druge strane, Jovan Stojić šef kabineta direktora BIA, kaže u razgovoru za RSE, da je ta Agencija otvorena za sve provere i kao potvrdu tome naveo nedavnu preventivnu kontrolnu posetu Zaštitnika građana:
“Jednostavno takve stvari moraju da postoje, one su zakonom regulisane. Zaštitnik građana je vršio svoju zakonsku obavezu, mi smo to prihvatili i odradili sve što je u skladu sa zakonom”, kaže Stojić.
RSE: Da li BIA sada radi u skladu sa zakonom?
Stojić: Da, sve vreme.
Većina građana Srbije seća se Miloševićeve tajne policije nad kojom je jedinu kontrolu imao sam Miloševića, ali ju je i on izgubio neposredno pre 6. oktobra 2000. godine. Sve istrage navode na to da su nekadašnjeg novinara Slavka Ćuruviju i Ivana Stambolića nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije, ubili pripadnici upravo te službe.
Istrage su pokazale i to da su dva atentata na nekadašnjeg lidera opozicije Vuka Draškovića planirane upravo u DB-u, ali i da su atentatori i organizatori atentata na Zorana Đinđića imali legitimacije te zloglasne službe, koja je tokom 90-ih svoje zločine vršila i van granica Srbije.
Ipak, Goran Petrović bivši direktor BIA, kaže za RSE da tajna policija ne radi ono što je radila pre 15 ili 20 godina:
“Možda danas ima nekih nepreciznosti, nekih lutanja ili ne slaženja, ali mislim da tako drastičnih kršenja, ne samo nečijih građanskih i ljudskih prava već i zakona, sigurno nema”, kaže on.
Ali, da je civilna i demokratska kontrola još uvek daleko od standarda koji se primenjuju u ozbiljnim demokaratkim društvima, pokazuje i primer koji navodi Saša Janković. On kaže da su tokom kontrole BIA, naišli na primer koji pokazuje da oni koji bi trebali da kontrolišu rad tajnih službi ne samo da to ne rade na način koji je u intersu građana, već suprotno, rade u intersu tajnih policija:
“Naime, ustanovljeno je da je BIA tražila od Vrhovnog suda primenu mera na način na koji je Vrhovni sud odobrio, ali nakon toga je BIA primenila i šire mere od onih koje je sud odobrio. Umesto da se desilo ono što je logično, a to je da sud kaže: više ovako ne možete raditi, od sada kada kažemo telefon, to znači telefon ne znači prostor, desilo se nešto sasvim obrnuto, Vrhovni sud Srbije je promenio svoj stav i počeo je davati odobrenja sa tako širokim jezičkim iskazom koji je, praktično, omogućavao primenu svih mera”, kaže on.
Srbija na početku stvaranja mehanizama za civilnu i demokratsku kontrolu
Meho Omerović, član skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost, kaže za RSE, da se Srbija nalazi tek na početku stvaranja mehanizama za civilnu i demokratsku kontrolu tajnih službi i da je nužno učiniti nekoliko krupnih koraka kako bi se moglo reći da su tajne službe pod ozbiljnom kontrolom:
“To je pre svega donošenje jednog novog i celovitog Zakona o BIA. Ono što ja smatram lično lošim je što mi od februara meseca ove godine na Skupštinskom odboru za odbranu i bezbednost, izveštaj zaštitnika građana još nismo stavili na dnevni red, a to je izuzetno važno jer je reforma službi bezbednosti preduslov svih reformi u društvu kroz koje mi prolazimo”, kaže on.
I umesto da se društvo kreće ka uspostavljanju sve čvršćih i jasnije definisanih pravila u oblasti delovanja tajnih službi, u poslednje dve godine dešava se da se pojedinim odlukama narušava i ono malo uspstavljenih standarda.
Miroslav Hadžić iz Centra za Civilno-vojne odnose, kaže za RSE da postoje neformalna mesta moći nad službama bezbednosti kao što je Savet za nacionalnu bezbednost, tačnije mesto pod direktnom kontrolom predsednika Srbije:
“Podsetiću da po zakonu Savet za nacionalnu bezbednost nikoga, čak ni ne obaveštava o svom radu, a ne postoji ni jedna institucija koja bi mogla da nadzire rad te institucije. Dodamo li tome da je sekretar saveta za nacionalnu bezbednost ujedno i šef kabineta predsednika Republike, a ta osoba nije neposredno birana već je lični izbor samog predsednika, dolazimo do toga da on za razliku od nosilaca funkcija nezavisnog državnog nadzora ima pristup svim podacima i šta više, on je šef koordinacije službi bezbednosti”, ističe Hadžić.
Izveštaj Zaštitnika građana pokazuje da se u poslednje tri godine oko 400 građana žalilo zaštitniku na rad tajnih službi. Ali, kako navodi sam zaštitnik Saša Janković, najveći broj tih žalbi nema dovoljan stepen osnovanosti argumanata koji se ističu kako bi postupak, uopšte, počeo.
Svi mi zajedno stojimo na “tankom ledu” i ljudi u službama i pripadnici civilnog sektora koji se bave ovim temama, ali i državni organi, počevši od poverenika za informacije od javnog značaja, koji je prvi zagazio u polje koje kontroliše BIA
Upravo zbog toga, pre nekoliko meseci, Zaštitnik građana posetio je BIA i metodom slučajnih uzoraka iz Centralnog registra proveravao određen broj predmeta. U izveštaju koji je napisan nakon te provere stoji da se BIA, kada u svom radu ograničava neke slobode i prava građana garantovana Ustavom, pridržava pozitivnopravnih propisa, ali da se ta oblast mora još više unaprediti.
Janković kaže da se do sada moralo uraditi mnogo više na demokratskoj i civilnoj kontroli tajnih službi. On je rekao da se trebaju unaprediti zakonski propisi, podzakonski akti ali i procedure koje se primenjuju u radu Agencije kako bi se još efikasnije zaštitila i poštovala ljudska prava i slobode:
“Svi mi zajedno stojimo na “tankom ledu” i ljudi u službama i pripadnici civilnog sektora koji se bave ovim temama, ali i državni organi, počevši od poverenika za informacije od javnog značaja, koji je prvi zagazio u polje koje kontroliše BIA”, kaže on.
Petrović: BIA ne radi isto što i pre 20 godina
Sa druge strane, Jovan Stojić šef kabineta direktora BIA, kaže u razgovoru za RSE, da je ta Agencija otvorena za sve provere i kao potvrdu tome naveo nedavnu preventivnu kontrolnu posetu Zaštitnika građana:
“Jednostavno takve stvari moraju da postoje, one su zakonom regulisane. Zaštitnik građana je vršio svoju zakonsku obavezu, mi smo to prihvatili i odradili sve što je u skladu sa zakonom”, kaže Stojić.
RSE: Da li BIA sada radi u skladu sa zakonom?
Stojić: Da, sve vreme.
Većina građana Srbije seća se Miloševićeve tajne policije nad kojom je jedinu kontrolu imao sam Miloševića, ali ju je i on izgubio neposredno pre 6. oktobra 2000. godine. Sve istrage navode na to da su nekadašnjeg novinara Slavka Ćuruviju i Ivana Stambolića nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije, ubili pripadnici upravo te službe.
Istrage su pokazale i to da su dva atentata na nekadašnjeg lidera opozicije Vuka Draškovića planirane upravo u DB-u, ali i da su atentatori i organizatori atentata na Zorana Đinđića imali legitimacije te zloglasne službe, koja je tokom 90-ih svoje zločine vršila i van granica Srbije.
Ipak, Goran Petrović bivši direktor BIA, kaže za RSE da tajna policija ne radi ono što je radila pre 15 ili 20 godina:
“Možda danas ima nekih nepreciznosti, nekih lutanja ili ne slaženja, ali mislim da tako drastičnih kršenja, ne samo nečijih građanskih i ljudskih prava već i zakona, sigurno nema”, kaže on.
Ali, da je civilna i demokratska kontrola još uvek daleko od standarda koji se primenjuju u ozbiljnim demokaratkim društvima, pokazuje i primer koji navodi Saša Janković. On kaže da su tokom kontrole BIA, naišli na primer koji pokazuje da oni koji bi trebali da kontrolišu rad tajnih službi ne samo da to ne rade na način koji je u intersu građana, već suprotno, rade u intersu tajnih policija:
“Naime, ustanovljeno je da je BIA tražila od Vrhovnog suda primenu mera na način na koji je Vrhovni sud odobrio, ali nakon toga je BIA primenila i šire mere od onih koje je sud odobrio. Umesto da se desilo ono što je logično, a to je da sud kaže: više ovako ne možete raditi, od sada kada kažemo telefon, to znači telefon ne znači prostor, desilo se nešto sasvim obrnuto, Vrhovni sud Srbije je promenio svoj stav i počeo je davati odobrenja sa tako širokim jezičkim iskazom koji je, praktično, omogućavao primenu svih mera”, kaže on.
Srbija na početku stvaranja mehanizama za civilnu i demokratsku kontrolu
Meho Omerović, član skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost, kaže za RSE, da se Srbija nalazi tek na početku stvaranja mehanizama za civilnu i demokratsku kontrolu tajnih službi i da je nužno učiniti nekoliko krupnih koraka kako bi se moglo reći da su tajne službe pod ozbiljnom kontrolom:
“To je pre svega donošenje jednog novog i celovitog Zakona o BIA. Ono što ja smatram lično lošim je što mi od februara meseca ove godine na Skupštinskom odboru za odbranu i bezbednost, izveštaj zaštitnika građana još nismo stavili na dnevni red, a to je izuzetno važno jer je reforma službi bezbednosti preduslov svih reformi u društvu kroz koje mi prolazimo”, kaže on.
Ono što smatram lošim je što mi od februara na Skupštinskom odboru za odbranu i bezbednost, izveštaj zaštitnika građana još nismo stavili na dnevni red, a to je izuzetno važno jer je reforma službi bezbednosti preduslov svih reformi u društvu kroz koje mi prolazimo.
I umesto da se društvo kreće ka uspostavljanju sve čvršćih i jasnije definisanih pravila u oblasti delovanja tajnih službi, u poslednje dve godine dešava se da se pojedinim odlukama narušava i ono malo uspstavljenih standarda.
Miroslav Hadžić iz Centra za Civilno-vojne odnose, kaže za RSE da postoje neformalna mesta moći nad službama bezbednosti kao što je Savet za nacionalnu bezbednost, tačnije mesto pod direktnom kontrolom predsednika Srbije:
“Podsetiću da po zakonu Savet za nacionalnu bezbednost nikoga, čak ni ne obaveštava o svom radu, a ne postoji ni jedna institucija koja bi mogla da nadzire rad te institucije. Dodamo li tome da je sekretar saveta za nacionalnu bezbednost ujedno i šef kabineta predsednika Republike, a ta osoba nije neposredno birana već je lični izbor samog predsednika, dolazimo do toga da on za razliku od nosilaca funkcija nezavisnog državnog nadzora ima pristup svim podacima i šta više, on je šef koordinacije službi bezbednosti”, ističe Hadžić.