Tek što se u domaćoj javnosti malo stišala bura posle afere aflatoksin koja je do temelja uzdrmala Srbiju i okončala se maltene bez posledica po visokopozicionirane kadrove, zabrinjavajuće vesti stigle su iz Makedonije. U tri od pet uzoraka pšenice uvezene iz Srbije potvrđen je nedozvoljeni nivo olova.
Za sada nije poznata tačna količina sporne pšenice, niti šta će sa njom biti učinjeno, ali se u tamošnjoj javnosti već polemiše o ispravnosti brašna uvezenim iz Srbije.
Dok se od nadležnih još iščekuje reakcija i objašnjenje kako su teški metali dospeli u neizbežan sastojak mnogih osnovnih životnih namirnica, jedno od pitanja koje se nameće je i kako je tako nešto promaklo kontrolama.
Bivši ministar poljoprivrede i agroekonomista Goran Živkov upozorava da je posle problema sa mlekom i kukuruzom, to samo još jedan od dokaza urušenosti sistema bezbednosti hrane u Srbiji, što pokazuje da se na tom planu još ništa ne menja.
“Vi morate da imate sistem koji će to da otkrije i koji će da spreči da se to dešava. Kod nas toga imate sve manje i manje, sistem se prilično urušava I tu dolazi do tih problema. Prvi problem koji se sada nama javlja je u izvozi, znači da nama sada svi sve kontrolišu, jer jednostavno nema više poverenja. Ako više rešite problem tako što negirate njegovo postojanje i spuštate nivo svojih standarda – ko može više da vam veruje? To je sad problem, koj imamo. Dugoročni problem je kako napraviti bolji i efikasniji sistem bezbednosti", kaže Živkov.
Loše vesti pristigle iz Makedonije ponovo aktuelizuju nedoumice o kvalitetu hrane u Srbiji, koja je zbog površne kontrole i upotrebe aditiva i pesticida često pod znakom pitanja, iako je ovdašnja pravna regulativa usaglašena sa evropskim standardima.
Guranje problema pod tepih
Sve informacije o tome šta jedemo, zasnivaju se na uveravanjima nadležnih da su namirnice ispravne, a i kada nisu promenom regulative – kao u slučaju afere aflatoksin – može se “urediti” da jesu.
“Ministarstvo poljoprivrede ne ume, ne zna ili neće da se nosi sa takvom situacijom i preduzima mere kako bi držalo stvari pod kontrolom. Ne samo što ne štite potrošače, nego će polako uništiti jednu po jednu poljoprivrednu granu i ja onda ne znam čemu sve to vodi”, kaže Edina Popov.
Sumnjiv kvalitet hrane koja se proizvodi u Srbiji, ali i izvozi, ako se nešto ne preduzme, imaće višestruke posledice po Srbiju. Na toj listi najbitnije su one po zdravlje njenih građana koji još uvek, za razliku od ostalih Evropljana, piju mleko sa povećanim nivoom aflatoksina što će, kako tvrde nadležni, potrajati do kraja godine.
U poređenju sa zdravljem, drugi možda manje bitan aspekt je ekonomski, jer bi posle Makedonije pritužbe mogle imati i druge države. To bi Srbiju dovelo u situaciju da ozbiljno ugrozi svoju poziciju izvoznika hrane, upozorava ekonomistkinja Ana Jolović:
“Takva vrsta izvoza može se negativno odraziti na celokupan izvoz, zato što ako imate jednog igrača na tržištu koji izveze nešto lošeg kvaliteta, pogotovo kada pričamo o hrani iza toga prosto, svi su oštećeni. Kada imate jednu prevaru, imate i povlačenje svih klijenata. To će se destiti i ovde. S druge strane, možda nije loše što se to desilo sada jer još imamo vremena da reagujemo pre našeg potencijalnog ulaska u EU. Očigledno naš sistem ima probleme i mislim da je ovo prosto signal da se na tome mora ozbiljno raditi, pre svega mislim da Ministarstvo poljoprivrede.”
Ukoliko nadležni ništa ne promene u kontroli bezbednosti hrane, uz ono što je neprocenjivo – zdravlje svojih građana, rizikuju da ugroze jednu od retkih uspešnih izvoznih grana koja, procenjuje se, obezbeđuje posao skoro trećini stanovništva.
Za sada nije poznata tačna količina sporne pšenice, niti šta će sa njom biti učinjeno, ali se u tamošnjoj javnosti već polemiše o ispravnosti brašna uvezenim iz Srbije.
Dok se od nadležnih još iščekuje reakcija i objašnjenje kako su teški metali dospeli u neizbežan sastojak mnogih osnovnih životnih namirnica, jedno od pitanja koje se nameće je i kako je tako nešto promaklo kontrolama.
Bivši ministar poljoprivrede i agroekonomista Goran Živkov upozorava da je posle problema sa mlekom i kukuruzom, to samo još jedan od dokaza urušenosti sistema bezbednosti hrane u Srbiji, što pokazuje da se na tom planu još ništa ne menja.
“Vi morate da imate sistem koji će to da otkrije i koji će da spreči da se to dešava. Kod nas toga imate sve manje i manje, sistem se prilično urušava I tu dolazi do tih problema. Prvi problem koji se sada nama javlja je u izvozi, znači da nama sada svi sve kontrolišu, jer jednostavno nema više poverenja. Ako više rešite problem tako što negirate njegovo postojanje i spuštate nivo svojih standarda – ko može više da vam veruje? To je sad problem, koj imamo. Dugoročni problem je kako napraviti bolji i efikasniji sistem bezbednosti", kaže Živkov.
Loše vesti pristigle iz Makedonije ponovo aktuelizuju nedoumice o kvalitetu hrane u Srbiji, koja je zbog površne kontrole i upotrebe aditiva i pesticida često pod znakom pitanja, iako je ovdašnja pravna regulativa usaglašena sa evropskim standardima.
Guranje problema pod tepih
Sve informacije o tome šta jedemo, zasnivaju se na uveravanjima nadležnih da su namirnice ispravne, a i kada nisu promenom regulative – kao u slučaju afere aflatoksin – može se “urediti” da jesu.
Ilustracija, mleko u trgovini
Najodgovornije za ovakvo stanje Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije isključivo vidi u nadležnima koji, kako objašnjava, umesto da rešavaju, probleme isključivo guraju pod tepih.“Ministarstvo poljoprivrede ne ume, ne zna ili neće da se nosi sa takvom situacijom i preduzima mere kako bi držalo stvari pod kontrolom. Ne samo što ne štite potrošače, nego će polako uništiti jednu po jednu poljoprivrednu granu i ja onda ne znam čemu sve to vodi”, kaže Edina Popov.
Sumnjiv kvalitet hrane koja se proizvodi u Srbiji, ali i izvozi, ako se nešto ne preduzme, imaće višestruke posledice po Srbiju. Na toj listi najbitnije su one po zdravlje njenih građana koji još uvek, za razliku od ostalih Evropljana, piju mleko sa povećanim nivoom aflatoksina što će, kako tvrde nadležni, potrajati do kraja godine.
U poređenju sa zdravljem, drugi možda manje bitan aspekt je ekonomski, jer bi posle Makedonije pritužbe mogle imati i druge države. To bi Srbiju dovelo u situaciju da ozbiljno ugrozi svoju poziciju izvoznika hrane, upozorava ekonomistkinja Ana Jolović:
“Takva vrsta izvoza može se negativno odraziti na celokupan izvoz, zato što ako imate jednog igrača na tržištu koji izveze nešto lošeg kvaliteta, pogotovo kada pričamo o hrani iza toga prosto, svi su oštećeni. Kada imate jednu prevaru, imate i povlačenje svih klijenata. To će se destiti i ovde. S druge strane, možda nije loše što se to desilo sada jer još imamo vremena da reagujemo pre našeg potencijalnog ulaska u EU. Očigledno naš sistem ima probleme i mislim da je ovo prosto signal da se na tome mora ozbiljno raditi, pre svega mislim da Ministarstvo poljoprivrede.”
Ukoliko nadležni ništa ne promene u kontroli bezbednosti hrane, uz ono što je neprocenjivo – zdravlje svojih građana, rizikuju da ugroze jednu od retkih uspešnih izvoznih grana koja, procenjuje se, obezbeđuje posao skoro trećini stanovništva.