Petnaesti muzički Exit festival, rekordan po broju posetilaca, mogao bi ostati u senci još jedne tragedije. Naime, smrt dvadesetjednogodišnjeg mladića, koji je pao sa bedema Petrovardinske tvrđave, svakako jeste nesrećni slučaj. Međutim, pošto to nije prvi sličan događaj koji se vezuje za deceniju i po dugu istoriju festivala poznatog u čitavom svetu, mora se postaviti pitanje mera bezbednosti koje se primenjuju na Exitu.
Jedan od onih koji je došao na Exit je i dvadesetjednogodišnji Nikola iz Srbije, koji je pao sa bedema Petrovaradinske tvrđave gde se održavala manifestacija. Organizatori su tada saopštili da se tragedija dogodila van festivalskog prostora i da se saosećaju sa članovima porodice preminulog momka.
On je bio četvrta žrtva u proteklih petnaestak godina za vreme festivala. Ranijih godina jedan Britanac je na sličan način nastradao, dok je 2008. jedna devojka izgubila život u festivalskom kampu, slično kao što je i jedan momak 2005. godine.
Pokušali smo da na temu bezbednosti razgovaramo i sa predstavnicima Exita, međutim, nisu se javili na naše pozive i poruke.
Pre početka festivala portparolka Jelena Galetin Žakić nam je rekla da su službe i institucije učinile sve da turisti i Novosađani budu bezbedni.
„Insitucije, naravno sa nama organizatorima zajedno, obezbedile su da svi posetioci festivala budu bezbedni“, rekla je ona.
Da li je možda rešenje izmeštanje Exita sa Petrovaradinske tvrđave, pitali smo muzičara iz sastava Eva Braun koji je nekoliko puta svirao na ovom muzičkom događaju, Gorana Vasovića.
„Ja nisam za tu ideju. Pazite, i kada nema festivala može da se desi tako nešto, turisti koji posećuju tvrđavu takođe mogu da dožive tako nešto. Ja kao muzičar ali i kao posetilac festivala, nikad se nisam osećao nebezbedno“, kaže on.
Da li se razgovara o eventulanoj novoj lokaciji za Exit, pokušali smo da saznamo i kod donatora, odnosno u Gradskom veću i u Pokrajinskoj vladi, međutim ostali smo bez odgovora.
Svako strateško planiranje podrazumeva i razmišljanje o bezbednosnim aspektima ovakvih skupova, kaže za Radio Slobodna Evropa konsultant Evropskih neprofitnih strategija iz Niša Mladen Jovanović, koji je radio na sličnom dokumentu za potrebe festivala Nišville.
„Sistem obezbeđenja festivala je dosta razrađen sektor. Imate profesionalne firme koje se bave time, a van Beograda to nije ni toliko skupa investicija. Naravno da se razmišlja o tome, ali kada je reč o strateškom planiranju to je manje u fokusu u odnosu na neke druge stavke. Što se tiče budžeta koji se izdvaja u svrhe sigurnosti, taj procenat se uglavnom jednocifreni od ukupnih raspoloživih sredstava festivala”, objašnjava Jovanović.
Gde je veliki broj ljudi uvek postoji mogućnost da dođe do vanrednih situacija ili do nezgoda, kaže docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Vladimir Barović, koji se godinama bavi izučavanjem kriznih situacija.
“Kada je reč o ovakvim festivalima imamo dve grupe rizika: prva je u vezi sa terorizmom, posebno kada imamo na umu strukturu posetilaca, druga grupa je mogućnost požara i drugih nenamernih incidenata, a to može da predstavlja bezbednosi izazov posebno ako imamo na umu specifičnu konfiguraciju terena na Petrovaradinskoj tvrđavi“, kaže Barović.
Prema rečima organizatora Exita, za četiri dana festival posetilo je 190.000 ljudi iz 60 država.