Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kojeg je Kosovo potpisalo sa EU doveo je rukovodioce kosovskih institucija i opoziciju za isti sto, odakle je poručeno da je od ključnog značaja za evrointegraciju angažovanje celog političkog spektra i društva. Iz opozicije su, međutim, ocenili i to da se na ovu temu vode samo “prazne priče“.
Evropska budućnost Kosova počinje upravo ovim sporazumom, rekao je predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar na okruglom stolu o tome kako pretvoriti SSP u proces suštinskih reformi na Kosovu, koji je organizovala Grupa za pravne i političke studije i Prištinski institut za političke studije.
Žbogar je pozdravio to što su se predstavnici svih partija odazvali raspravi o SSP-u, koji potvrđuje evropsku perspektivu Kosova, te pozivao ceo politički spektar na saradnju na tom putu.
SSP će, ocenio je Žbogar, zemlji doneti bolju poziciju na međunarodnom tržištu i tako omogućiti Kosovu da izvozi robu. Takođe će privući nove investitore, obezbediti nova radna mesta, ojačati borbu protiv korupcije i vladavinu zakona. On je naglasio da će Kosovo, što više sprovede ovaj sporazum biti bliže standardima članica EU.
"Sporazum je svedočenje da članice EU brinu i da nema sumnje u našu posvećenost Kosovu i napretku zemlje. Želimo da se kosovska demokratija i vladavina zakona ojačaju preko funkcionalne skupštine, sa nula tolerancije za korupciju i ravnopravnim tretiranjem svih“, kazao je Žbogar.
"Implementacija SSP-a zahteva podršku celog političkog spektra, ali i civilnog društva, kao i ostalih aktera koji igraju ulogu u nadgledanju ovog procesa“, zaključio je Žbogar.
Premijer Kosova Isa Mustafa složio se da se svi moraju angažovati na provedbi SSP-a, koji je, kako je ocenio, najvažniji potpisani dokument od proglašenja nezavisnosti Kosova, koji pruža velike mogućnosti zemlji.
"Ali sporazum podrazumeva angažovanje celog političkog spektra na Kosovu, parlamenta, Vlade, pravosudnih organa, političkih partija, civilnog društva i dr. Za realizaciju SSP-a potrebna je zajednička energija jer je EU zajednički cilj svih“, kazao je Mustafa.
On je podsetio da je Vlada krajem prošle godine usvojila nacionalni program za sprovođenje SSP-a, kao glavni strateški dokument za realizovanje evropske agende Kosova.
Premijer Mustafa je naglasio da je Vlada Kosova veoma posvećena provedbi ovog sporazuma, te je pozvao na jedinstvo jer, kako je rekao, na taj način se može više postići.
Nema evropske perspektive bez priznanja
S druge strane, predsednik opozicionog pokreta Samoopredeljenje i poslanik Skupštine Visar Imeri kritikovao je politički diskurs na Kosovu u vezi kosovskog puta prema EU, te naglasio da Kosovo nema evropsku perspektivu sve dok pet članica EU ne priznaju Kosovo. Dodao je kako je taj put Kosova usko vezan i sa sprovođenjem briselskih sporazuma sa Srbijom, što znači da EU Kosovo tretira kao entitet, a ne kao suverenu državu.
Visar Imeri
“Nekoliko puta smo od predstavnika ove i prošle vlade čuli da EU nema alternativu i da će EU biti naš spas. Znači, članstvom Kosova u EU, svi će naši problem, korupcija, javna administracija, ekonomski razvoj, i dr. biti rešeni. U tom pravcu, EU više poprima karakter, recimo, jednog raja, nego političke realnosti koja je pred nama i o kojoj trebamo da razgovaramo jer se u nju trebamo integrisati. Znači, raj nam je obećan nakon učlanjenja u EU, što istovremeno suspenduje naše obaveze naspram unapređenja kvaliteta života u našoj republici”, kazao je Imeri.
On je dodao da ovakav, nekritičan, pristup rukovodioca i “prazne priče” više štete tom procesu nego što pomažu.
Imeri je podsetio da je SSP sa Kosovom drugačiji od sporazuma koje su sa Briselom potpisale zemlje regiona. On je kritikovao činjenicu da se u SSP-u evropski put Kosova uslovljava sprovođenjem briselskih sporazuma sa Srbijom, što znači da će Kosovo postati deo EU samo onda kada pokaže spremnost da će sprovesti sve sporazume. To govori da se Kosovo ne tretira kao suverena država, kazao je on.
Prvi podpredsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ardian Đini ocenio je da je glavni problem na Kosovu to što je izgubljeno poverenje između političkih partija, među institucijama i poverenje građana u institucije, te dodao da je prioritet izgradnja tog poverenja.
"Proces evropske integracije nije dovoljan da Kosovo izvadi iz političke krize, naročito kada se radi o ovakvoj brzini procesa. Za Alijansu, integracija je od izuzetnog značaja i ta nada za integraciju se nikada ne treba izgubiti. Međutim, u određenim trenucima ovaj proces pretvara se u konflikt. Kosovo, ili se mora što pre razviti kako bi brže postalo deo EU, ili se treba pronaći put brže integracije, kao što je bio slučaj za pojedine zemlje. U ovoj fazi, ništa se ne dešava“, kazao je on.
Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji je naglasio da je Kosovu potreban unutrašnji dijalog od kojeg zavise mnoga pitanja unutar zemlje.
"Naša evropska agenda je nacionalni prioritet za koji postoji koncenzus, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija. Jako cenimo svu podršku koju smo do sad dobili od naših partnera. Istovremeno, ne možemo a da od pet država EU ne zatražimo da nas priznaju i na tome ćemo do kraja insistiramo“, kazao je Veselji.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja okvir odnosa Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, u ovom slučaju Kosova, za sprovođenje procesa stabilizacije i pridruživanja. Sporazum sa Kosovom je stupio na snagu 1. aprila.
SSP je prilagođen specifičnoj situaciji svake partnerske zemlje EU i, pored uspostavljanja slobodne trgovine između EU i u ovom slučaju Kosova, sporazum takođe identifikuje zajedničke političke i ekonomske ciljeve i ohrabruje regionalnu saradnju. U kontekstu pristupanja EU, sporazum služi kao osnova za implementaciju procesa pristupanja.