Objavljivanje redigovane verzije izveštaja specijalnog istražitelja Roberta Mulera (Robert Mueller) o ruskom mešanju u američke predsedničke izbore 2016. godine je važan, ali ne i dovoljan korak da se utvrdi potpuna istina o kampanji predsednika Donalda Trampa (Trump) i optužbama da je ometao istragu, pišu svetski mediji.
Potreban ceo izveštaj, a ne cenzurisana verzija
Objavljivanje "cenzurisane" verzije Mulerovog izveštaja je važan prvi korak ka potpunom javnom prikazu šta se desilo tokom izbora 2016. kada se ruska vlada mešala u američku demokratiju i doživela da njen "draži kandidat" pobedi, piše Njujork tajms (The New York Times), ali ističe da je potrebno da makar Kongres dobije uvid u ceo izveštaj.
Uticajni liberalni list u uredničkom komentaru ukazuje da postoje legitimni razlozi da delovi izveštaja budu zacrnjeni i da je ministar pravde Vilijem Bar (William Barr) izneo četiri kategorije - postupke velike porote, poverljiv materijal u vezi s izvorima i metodama prikupljanja, informacije o tekućim slučajevima i materijal koji bi neopravdano zadirao u ličnu privatnost i reputaciju trećih strana.
Ali, Trampovoj administraciji, na osnovu njenog nepoštenog ponašanja, ne može se verovati da je iskrena u tome koji delovi izveštaja treba da budu sakriveni od javnog uvida, ističe njujorški list, uz ocenu da se ministar pravde, koji je po funkciji državni tužilac, na konferenciji za novinare uoči objavljivanja izveštaja, ponašao više kao predsednikov advokat nego kao najviši pravni zvaničnik u zemlji.
Ulog Mulerovog izveštaja je veći od Trampa, od kriminalaca kojima se okružio tokom i posle kampanje, od njegovog sina koji se sastao s Rusima koji su nudili prljavštinu o Hilari Klinton (Hillary Clinton) ili čak od Republikanske partije koja je stala uz predsednika, ocenjuje list u uredničkom komentaru i podvlači da je "ulog vera građana u slobodne i fer izbore" i šta treba uraditi uoči izbora 2020. da se zaštite od mešanja.
Lopta u dvorištu glasača
Posle skoro dve godine istrage, političke psihodrame, javnog prozivanja i privatnih intriga, ne treba da iznenađuje što objavljivanjem Mulerovog izveštaja o ruskom mešanju u izbore 2016. skoro niko nije srećan, ocenjuje Volstrit džornal (Wall Street Journal) i ukazuje da je Muler obezbedio da se spor oko toga šta je Tramp uradio a šta nije prenese iz pravnog foruma u političku arenu, s nastavkom u Kongresu i na kraju na izborima 2020.
Ironično, piše izvršni urednik Volstrit džornala u Vašingtonu Džerald Sib (Gerald Sieb), u četvrtak je najzadovoljnije delovao "čovek u centru političke oluje, predsednik Tramp". Mulerov nalaz o tome da nije našao nelegalnu saradnju Trampovog štaba i ruskih agenta i odbijanje da izvuče zaključak da li je predsednik ometao istražitelje bili su dovoljni da predsednik ima dobar dan, dok su loš dan imali oni koji su mislili da će Mulerov izveštaj doneti pad predsednika. Ali, oni koji su se nadali jasnom, crnom ili belom danu, to nisu dobili, ističe autor teksta.
Tramp ipak nije dobio jasno oslobađanje, kako njegove izjave sugerišu, ukazuje Sib, dodajući da Mulerov izveštaj na 200 strana iznosi detalje ruskog mešanja u izbore 2016. i pomaganja Trampovoj kampanji, kao i ruske napore da se povežu sa Trampovim saradnicima koji su delovali više nego srećni da pomognu.
Najkontroverzniji Mulerov potez je, ističe uticajni konzervativni list, da iznese Trampove korake koji se mogu videti kao pokušaj ometanja pravde, uz odbijanje da iznese ocenu da li je bilo krivičnog dela. Iako je to uznemirilo demokrate, dodaje se dalje, Muler je u suštini pozvao demokrate da prime štafetu i nastave da trče s njom, što će demokrate, koje kontrolišu Predstavnički dom, sigurno učiniti.
"Suprotstavljeni zaključci mogu odraziti šire nerazumevanje šta je Muler nameravao da uradi. Njegova istraga je osmišljena tako da donese usku pravnu odluku, ne da odluči šta je dobro ili loše. Veliki deo izveštaja luta kroz sivu zonu između tih suprotnih polova i na kraju ostavlja mnogo toga da Amerikanci sami odluče", zaključuje urednik Volstrit džornala u Vašingtonu.
Bez optužbe o ometanju pravde zbog pravičnosti
Dugoočekivani izveštaj specijalnog savetnika je kritičniji prema Trampu i daleko je od "potpunog i totalnog oslobađanja", kako je to predsednik tvrdio, ocenjuje Politiko (Politico), dodajući da, mada obiman dokument potvrđuje da Muler nije našao dosluh Trampovog štaba i Kremlja, on sadrži "brojna nepovoljna zapažanja" o potencijalnom ometanju pravde.
Uz podsećanje da Tramp nije oslobođen krivice za ometanje pravde, Politiko prenosi objašanje da se do takavog suda nije moglo doći iz "zabrinutosti za pravičnost", pošto aktuleni predsednik po smernicama Ministarstva pravde od vremena Votergejta ne može biti optužen, pa zato ne može da očisti svoje ime ili da se zaštiti kao što to mogu drugi optuženi.
Jedna implikacija izveštaja je da je Tramp možda izmakao nalazu da je ometao pravdu samo zato što su njegovi najviši saradnici odbili da sprovedu njegove najdramatičnije naloge, piše Politiko i dodaje da je Mulerov tim opisao nekoliko Trampovih postupaka "koji zadovoljavaju sve pravne elemente ometanja".
BBC ocenjuje da istraga specijalnog savetnika predstavlja sliku ponašanja predsednika Trampa, "i sumnjivu i opravdavajuću", što će obe politički podeljene strane u SAD pokušati da iskoriste.
Tramp ima rezultat na kojem insistira od početka - nema dosluha, ukazuje BBC, ali i ocenjuje da, mada nije jasno da li dokument sadrži inkriminišuće detalje zbog kojih bi procedura impičmenta bila verovatnija, ima dovoljno potencijalnih upozorenja da Kongresno saslušanje nastavlja da se nadvija nad njim.
Redigovana verzija nije poslednja reč
Dužina i kompleksna pitanja Mulerovog izveštaja znače da će biti potrebno vreme da se potpuno svari dokument i razumeju njegove posledice, ocenjuje Gardijan (The Guardian) u uredničkom komentaru i ukazuje da dokument objavljen u četvrtak nije kompletna priča.
Specijalni savetnik i njegov tim su u tišini sprovodili mamutsku istragu, a Muler je ćutao i kada je "administracijna lažno tvrdila" da izveštaj oslobađa Trampa krivice, piše Gardijan. "Sada je - u velikoj meri - u javnom domenu. Ali to nije poslednja reč."
List ocenjuje da su političari i novinari u Vašingtonu već našli dosta mesa, ali da je lestvica podignuta "šokantnim činjenicama" koje su se ranije pojavile o ruskoj ulozi u izborima 2016. i postupcima Trampa i njegovog štaba.
Mada nema nijedne ubedljive činjenice koja će promenti sliku i uticati na odanog Trampovog pristalicu, piše Gardijan, izveštaj je svejedno osuđujući i predstavlja ključni i neophodni dodatak masi dokaza koji su već prikupljeni.
Mulerov izveštaj je obimno redigovan, često na upečatljivim mestima. Postoje valjani pravni razlozi da se isključi materijal iz takvog teksta, ali se ne može imati poveranja u čoveka koji nadzirao poroces, ministra pravde kojeg je sam Tramp odabrao, posebno posle "njegovih skoro komičnih pokušaja da pogrešno predstavi dokumente", piše Gardijan i ocenjuje da je ton Barovih izjava implicirao da je stvar završena, kao što je njegov šef objavio na Tviteru "GAME OVER".
Obmane ministra pravde
"Navijanje" ministra Bara za Trampa bilo je potpuno neprimereno i nameće pitanje da li je u toku prikrivanje, napisao je kolumnista Blumberga (Bloomberg) Džonatan Bernstajn (Jonathan Bernstein).
Bar je u obraćanju novinarima pre objave Mulerovog izveštaja, piše Bernstajn, rekao da je on tu samo da odgovori na pitanja koja se tiču procesa izrade izveštaja, ali ne i njegove suštine, ali se ipak njegova izjava uglavnom odnosila na suštinu. Bar je, dodaje se u tekstu, u svom sažetku pre nekoliko nedelja, a potom i pred novinarima, izneo zaključak da izveštaj pokazuje da "nije bilo dosluha", bez ikakvih objašnjenja koja se tiču kontakata Trampovog štaba i ruskih aktera.
Blumbergov kolumnista ocenjuje da su Barove izjave o ometanju pravde zapanjujuće, naročito jer su nakon objavljivanja izveštaja prvi naslovi pokazali da je Muler ozbiljno shvatao dokaze o opstrukciji, a da je Bar prethodno pravdao predsednikovo ponašanje tvrdnjom da je Tramp bio frustriran zbog istrage i "nemilosrdne spekulacije" u medijima.
Bar je preskočio Trampove dokumentovane pokušaje da osigura lojalnost direktora FBI Džejmsa Komija (Jamesa Comey) kojeg je na kraju otpustio, napisao je Bernstajn, zaključivši da se Bar "pretvara da se najistaknutija epizoda opstrukcije (koja je svakako detaljno opisana u Mulerovom izveštaju) nikada nije dogodila".
'Kandidat iz Sankt Peterburga'
Na osnovu Mulerovih saznanja nema dovoljno dokaza koji bi podržali opoziv predsednika Trampa, ali postoje jaki dokazi da su Rusi pomogli da on bude izabran, napisao je Pol Kalan (Paul Callan) pravni analitičar CNN-a u svom komentaru, naglasivši da će tek na narednim izborima američki narod moći da donese presudu o Trampu.
Dok će se Mulerovi zaključci citirati kao podrška Trampovih mantri "nema dosluha", izveštaj otkriva uznemirujuće činjenice koje ukazuju na to da su kontroverzni predsednički izbori ruskim uplitanjem mogli biti nabačeni Trampu. Čak i ako Tramp i njegovi saradnici u kampanji nisu kriminalno sarađivali s Rusima, ostaje sasvim moguće da je on - kao predsednik SAD - direktan rezultat aktivnog mešanja ruskih operativaca na izbore, napisao je Kalan.
Bez obzira što Muler ne nalazi dokaze o krivičnom ponašanju Trampa ili njegovog štaba, postoji objektivno malo razloga za slavlje u Beloj kući, ocenio je analitičar CNN-a.
U tekstu se navodi da je Mulerov izveštaj identifikovao Agenciju za istraživanje interneta (IRA) sa sedištem u Sankt Peterburgu koju je finansirao ruski oligarh Jevgenij Prigozin i kompanije koje on kontroliše, kao pokretačka snaga ruskog uplitanja u predsedničke izbore SAD.
Iako nije "Mandžurijski kandidat", Tramp bi mogao biti preciznije opisan kao "kandidat iz Sankt Peterburga", ocenjuje Kalan. Dok će stručnjaci beskrajno raspravljati da li Mulerovi dokazi podupiru optužbe protiv Trampa zbog ometanje pravde, veća zabrinutost nacije treba da bude usredsređena na Mulerov fokus na rusko ometanje američke demokratije i kako blokirati takvo mešanje na budućim izborima, zaključuje CNN-ov pravni analitičar.