Vrednost akcija na azijskim berzama je strmoglavo pala posle velikih gubitaka na Vol stritu neposredno izazvanih kritikama predsednika SAD Donalda Trampa na račun Federalnih rezervi kao i delimične obustava rada američkih saveznih institucija zbog izostanka dogovora Bele kuće i Kongresa oko budžeta za sledeću godinu.
Ipak, stručnjaci smatraju da su uzroci pada na berzama u decembru, najgori od Velike depresije 1931. godine, mnogo dublji, počev od trgovinskog rata SAD i Kine pa do izostanka neophodnih suštinskih ekonomskih reformi nakon finansijske krize 2008.
"Ljudi kažu da je ovo 'crni Božić'", rekao je za Rojters jedan stručnjak velike japanske banke.
Japanski indeks Nikkei 225 je u utorak pao za čak pet odsto.
Šangajski kompozitni indeks je završio u minusu 0,9 odsto, mada je u jednom trenutku bio u crvenom i 2,3 odsto, dok je cena nafte pala za šest odsto. Istovremeno, dolar je pao na najnižu vrednost u odnosu na jen i švajcarski franak u poslednja četiri meseca, odnosno tri meseca, s obzirom da se ove dve valute smatraju sigurnim utočištem u vreme turbulencija na tržištima.
Zbog povlačenja investitora sa berzi skočila je i cena zlata na najvišu vrednost u poslednjih šest meseci.
Berze u Evropi, SAD, Hong Kongu, Australiji i Južnoj Koreji danas su zatvorene zbog Božića.
Indeksi na Vol stritu pali su juče više od dva odsto pa su akcije na američkim berzama na putu zabeleže najgori saldo u decembru od 1931.
Tako je indeks Standard&Purs 500 pao za 19,8 odsto od 20. septembra, što bi značilo kraj najdužeg perioda tržišta "bikova" (bulls) za akcije u modernoj istoriji, odnosno rasta koji je trajao skoro deset godina.
Istovremeno, tehnološki indeks Nasdak je već ušao u zonu "medveda" (bear), koji znači uglavnom stagnaciju i slab rast, jer je pao za više od 20 procenata u odnosu na avgust.
Pročitajte i ovo: Da li je globalna ekonomska kriza blizu?Do drastičnog pada u ponedeljak je došlo nakon što je na Twitteru naveo da su Federalne rezerve "jedini problem" američke privrede, nekoliko dana pošto je ta institucija podigla kamatnu stopu i smanjila predviđanja rasta za 2018. i 2019.
"Jedini problem naše privrede je Fed. Oni ne osećaju tržište, oni ne razumeju trgovinske ratove", napisao je Tramp na Tviteru. On je poredio Fed s igračem golfa, ocenivši da je ta institucija kao moćni igrač golfa koji ne može da ubaci lopticu u rupu jer nema preciznosti.
Tramp neprestano kritikuje odluke američkih Federalnih rezervi (Feda), za razliku od uobičajene predsedničke uzdržanosti prema potezima centralne banke.
On je prošle nedelje pozvao predsednika Feda Džeroma Pauela da ne podiže kamatne stope ocenivši da bi to bila greška, jer će to dovesti do usporenja ekonomskog rasta.
Otkako je preuzeo dužnost, snažan rast na berzama je navodio kao pokazatelj svog predsednikovanja. Tako je Dau Džouns narastao za 25 odsto u 2017. godini. Osim smanjenja poreza tome su doprinele i niske kamatne stope.
Ovog vikenda Si-En-En (CNN) i Blumberg su javili da predsednik planira da otpusti Pauela koga je sam izabrao. Međutim tu informaciju je negirao Trampov ministar finansija Stiv Mnučin. Eventualno smenjivanje šefa Feda bi morao da potvrdi i Senat.
Federalne rezerve su podigle ključnu kratkoročnu kamatnu stopu četvrti put ove godine, u pokušaju da smiri inflaciju posle više meseci stabilnog rasta zaposlenosti.
Zvaničnici Federalnih rezervi su jednoglasno usvojili odluku o povećanju međubankarske kamatne stope s 2,25 na 2,5 odsto.
U saopštenju je navedeno da tržište rada nastavlja da jača a da je inflacija neznatno veća od zacrtanih dva odsto.
Međutim, ova je izjava nešto izmenjena u odnosu na prethodne mesece, jer se očekuje usporeniji privredni rast a samim tim manja povećanja kamata, procenjuje se dva puta u 2019.
"Ukoliko smena Pauela postane izglednija, to će podriti nezavisnost Feda kao centralne banke i na kraju poverenje u dolar", kaže za Rojters Ajako Sera, ekonomista iz "Sumitomo Mitsui Trust" banke.
Problemi sa kojima se suočava zvanični Vašington posledica su masovne rasprodaje akcija na berzama od početka oktobra zbog tenzija sa Kinom oko carina, povećanih kamata i usporavanja inicijalnog zamaha koje je imalo Trampovo smanjenje poreza po američku ekonomiju.
Ipak, većina ekonomista očekuje da će privredni rast SAD-a usporiti 2019. godine, ali ne i da će ući u recesiju.
Da li je Mnučin sledeći na redu za smenu?
Napori ministra finansija Stivena Mnučina da smiri strahove investitora izgleda su samo pogoršali situaciju.
Naime, on je u nedelju povukao neoubičajeni potez kontaktirajući čelnike šest najvećih američkih banaka (Bank of America, Citi, Goldman Sachs, JP Morgan Chase, Morgan Stanley i Wells Fargo), od kojih je dobio potvrdu da su "zdrave", tačnije da imaju dovoljno likvidnosti za kreditiranje, uprkos drastičnom padu vrednosti akcija na berzama.
"Danas sam pojedinačno razgovarao s izvršnim direktorima šest najvećih banaka u zemlji", napisao je Mnučin na Tviteru.
Istovremeno, ministarstvo finansija je saopštilo da je Mnučin u ponedeljak okupio radnu grupa za finansijska tržišta, u kojoj su čelnici ključnih finansijskih institucija u SAD, a koja se naziva i "ekipom za zaštitu od udara", koja je formirana 2009. godine.
Ministar finansija SAD se odlučio na ovaj potez nakon privremenog prekida rada dela američke savezne administracije, jer se demokrate i republikanci nisu uspeli dogovoriti do petka u ponoć oko budžeta za narednu godinu.
Neoubičajeni potez Mnučina
Ključna tačka sporenja je finansiranje gradnje zida na granici sa Meksikom na čemu insistira Tramp. Delimična blokada rada američke administracije mogla bi da potraje do 3. januara.
Međutim, pomenuti potez Mnučina je umesto da umiri berze, izazvao kontraefekat.
Stoga, kako piše Blumberg, Mnučin bi mogao biti sledeća meta Trampovog nezadovoljstva.
Naime, ova agencija prenosi izjavu jedne osobe iz predsednikovog okruženja, da on razmišlja da otpusti ministra finansija, dok drugi zvaničnik ističe da njegova sudbina može zavisiti od toga koliko će tržišta dalje padati.