Premijeri šest država Zapadnog Balkana su na samitu Berlinskog procesa 14. oktobra potpisali novi akcioni plan za jedinstveno regionalno tržište, kao sastavni dio Plana rasta Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je da bi države Zapadnog Balkana prvi novac iz Plana rasta trebalo da dobiju do kraja godine.
"Pet od šest reformskih agendi biće usvojeno ove sedmice i to znači da isplata šest milijardi evra Plana rasta može da počne prije kraja godine", rekla je ona u Berlinu, na konferenciji za novinare nakon samita.
Von der Leyen je istakla da je Plan rasta most između zajedničkog regionalnog tržišta i jedinstvenog tržišta EU.
"Plan rasta je najvažniji i poručujemo njime da ne možete blokirati druge. Možete samo da blokirate sami sebe. Ako želite napredak, sarađujte sa drugima. To je proces zasnovan na zaslugama. Što se više zemlje kandidati približavaju cilju, to je bolje po njih, a to će uraditi isključivo u skladu sa sopstvenim zaslugama", naglasila je ona.
Vaš browser nepodržava HTML5
Novi sporazumi i planovi Berlinskog procesa za povezivanje Zapadnog Balkana
Stvari su se, navela je, promijenile i proširenje je ponovo na vrhu agende, pa kada se pogleda u budućnost, gleda se u budućnost sa svih šest partnera sa Zapadnog Balkana u EU.
"Smatram da sve zemlje Zapadnog Balkana moraju biti dio EU. Tu je važna vladavina prava i ekonomska integracija. Zato je Berlinski proces promoter zajedničkog tržišta za Zapadni Balkan i veoma je važno da on glatko funkcioniše. To zbližava region i sve njih sa EU. Zato podržavam sporazum o Cefti i posebno pozdravljam ukidanje zabrane uvoza za srpsku robu na Kosovu i čestitam Njemačkoj na posredovanju. To je veoma važan korak ka normalizaciji odnosa", rekla je ona.
Domaćin samita, njemački kancelar Olaf Scholz je rekao da se ne smije čekati još 10 godina da države iz regiona postanu dio EU.
"Berlinski proces, mi, zemlje Zapadnog Balkana i njihovi evropski partneri, zajedno smo dali novi zamah u regionu. Rukovodimo se principima solidarnosti, jednakosti i saradnje. Ovi principi su karakterisali i naš današnji jubilarni sastanak, sastanak na kome smo uspjeli da napravimo značajan napredak", rekao je Scholz na konferenciji za novinare.
Ursula von der Leyen i Olaf Scholz na konferenciji za novinare 14. oktobra 2024
Borba protiv iregularnih migracija i mobilnost studenata
U okviru Akcionog plana, naveo je Scholz, dogovorena je i bliža saradnja u borbi protiv iregularnih migracija.
Potpisan je i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu.
To je novi sporazum o mobilnosti čiji je cilj da se poveća mobilnost studenata i obezbedi im se pravo studiranja na akreditovanim visokoškolskim ustanovama u regionu. Zajedno sa sporazumima o mobilnosti, potpisanim na samitima Berlinskog procesa 2022. i 2023. godine, ovim Sporazumom će se dodatno povećati mogućnosti slobodnog kretanja na Zapadnom Balkanu.
"Sporazumom je predviđeno da studenti mogu da studiraju na univerzitetima i visokoškolskim ustanovama bilo gdje u regionu. Tako se generacija zbližava, žive zajedno, zajedno uče", rekao je Scholz.
Potpise na novi Akcioni plan za jedinstveno regionalno tržište za period od 2025. do 2028. godine stavili su premijeri Srbije, Sjeverne Makedonije, Crne Gore, Kosova i Albanije, te predsjedavajuća Vijeća Ministara Bosne i Hercegovine.
Potpisi na Akcionom planu za zajedničko regionalno tržište, Berlin, 14. oktobra 2024.
Države članice EU već su 11. oktobra odobrile reformske agende za pet zemalja Zapadnog Balkana, kako bi one dobile pravo za prijem finansijskih sredstava iz evropskog Plana rasta za region.
Jedino Bosna i Hercegovina nije dobila zeleno svjetlo jer je Sarajevo u septembru poslalo Briselu nepotpun dokument koji ne ispunjava kriterijume EK, pa reformska agenda nije ni razmatrana na nivou država EU.
Na sastanku koledža Evropske komisije (EK), koji će biti održan 16. oktobra, očekuje se da ova institucija i formalno usvoji reformske agende za pet država Zapadnog Balkana.
Za EU pristupanje država Zapadnog Balkana je geopolitički prioritet, naglasio je komesar za proširenje Oliver Varhelyi za vrijeme samita u Berlinu 14. oktobra.
"Sa svim našim instrumentima radimo na ubrzanju procesa kako bismo ga ostvarili u bliskoj budućnosti", napisao je Varhelyi na mreži X.
"Poruke iz Berlina su bile vrlo jasne: mnogo je postignuto za ljude u regionu, ali je došlo vrijeme da EU integracija Zapadnog Balkana postane stvarnost", napisao je na mreži X specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije i druga zapadnobalkanska pitanja Miroslav Lajčak.
EU nije primila novu članicu otkako je učlanjena Hrvatska 2013. godine. Međutim, zvaničnici EU su rekli da rat u Ukrajini i drugi geopolitički problemi ističu važnost strateškog partnerstva između EU i Balkana.
U Deklaraciji usvojenoj na kraju samita regionalna saradnja proglašena je zajedničkim prioritetom, te "ponovo potvrđena posvećenost daljem unapređenju regionalne saradnje i integracije unutar Berlinskog procesa".
"Nastavljamo da tražimo konkretne načine za unapređenje dobrosusjedskih odnosa u bliskoj razmjeni zapadnobalkanske šestorke u okviru sastanaka visokih diplomata, koje omogućava Vlada Savezne Republike Njemačke", navedeno je, uz ostalo, u Deklaraciji.
Scholz pozvao na novu dinamiku u odnosima Kosova i Srbije
Olaf Scholz na samitu Berlinskog procesa,14.oktobar 2024.
Scholz je na samitu pozvao Kosovo i Srbiju da se aktivnije angažuju na normalizaciji međusobnih odnosa, obećavši da će lično sarađivati sa obje zemlje, "kako bih osigurao da iskoriste ovu priliku".
"Potrebna nam je nova dinamika... Rekao bih danas prijateljima iz Beograda i Prištine: Molim vas, nemojte dozvoliti da vas prošlost zaustavi na putu ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. Uvjeren sam da je ta budućnost u EU i tamo je samo jedan način da se do toga dođe: puna implementacija postignutih sporazuma", rekao je Scholz tokom uvodnog govora.
Cilj sastanaka sa liderima država Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, koji se održavaju svake godine od 2014, je postepeno približavanje Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Sjeverne Makedonije Evropskoj uniji.
Njemački kancelar Olaf Scholz na samitu sa liderima država Zapadnog Balkana, Berlin, 14. oktobar 2024.
Od šest država, zvanično kandidat za članstvo u EU nije jedino Kosovo, čiji je premijer Albin Kurti na samitu 14. oktobra u Berlinu rekao kako je "krajnje vrijeme da Kosovo dobije status zvaničnog kandidata".
Kurti objavio da će Kosovo dozvoliti građanima BiH ulazak sa ličnom kartom
U govoru na samitu kosovski premijer objavio je jednostranu odluku da će Kosovo od 1. januara 2025. dozvoliti građanima Bosne i Hercegovine (BIH) ulazak sa ličnom kartom.
"Tokom jedne decenije, postignut je značajan napredak u Berlinskom procesu, ali je potrebno više akcija. Paradoks je nastao u januaru ove godine kada su građani Kosova dobili bezvizni režim za putovanje u EU, ali i dalje nisu imali slobodu kretanja u Bosnu i Hercegovinu", rekao je Kurti u Berlinu.
opšrinije Građani BiH od 1. januara mogu na Kosovo sa ličnom kartom, objavio Kurti jednostranu odlukuNovi Akcioni plan za jedinstveno regionalno tržište, koji je potpisan u Berlinu 14. oktobra se nadograđuje na rezultate prethodnog Akcionog plana od 2021. do 2024. godine, usvojenog na Samitu Berlinskog procesa 2020. u Sofiji.
Njime su ostvareni konkretni rezultati za građane Zapadnog Balkana, poput Sporazuma o smanjenju cijena usluga rominga na Zapadnom Balkanu, Deklaracije o romingu između EU i Zapadnog Balkana, otvaranja zelenih koridora tokom pandemije korona virusa, kao i potpisivanje 17 sporazuma, odnosno deklaracija, radi olakšavanja kretanja građana, studenata i stručnjaka u regionu.
Šta je Berlinski proces?
Berlinski proces je međuvladina inicijativa čiji je cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrijednosti.
Osnovan je 2014. godine na inicijativu bivše njemačke kancelarke Angele Merkel.
Služi kao platforma za suradnju na visokom nivou između zvaničnika Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije, a fokus je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, sa oko 18 miliona ljudi.
Cilj je da zemlje Zapadnog Balkana surađuju u razvoju infrastrukture, smanjenju nezaposlenosti, povećanju konkurentnosti privrede, međusobnom pomirenju, obrazovanju, ekologiji.
U okviru Berlinskog procesa potpisani su sporazumi o međusobnom priznavanju osobnih iskaznica, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija.
Također, dogovorena je suradnja u oblasti prometa, energetike, ekologije, digitalizacije i rominga.
Samiti Berlinskog procesa održavaju se jednom godišnje, a posljednji je održan u novembru 2022. u Berlinu. Sve zemlje Zapadnog Balkana potpisale su na samitu istovjetne sporazume i obavezale se na njihovu ratifikaciju.