Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić sastao se u utorak uveče u Beogradu sa ministrima spoljnih poslova Španije i Turske Migelom Angelom Moratinosom i Ahmetom Davutogluom.
U zajedničkom obraćanju novinarima posle sastanka španski šef diplomatije je rekao da je cilj trilateralnog sastanka u Beogradu, između ostalog, da se što bolje organizuje ministarska konferencija o zapadnom Balkanu, koja u junu treba da bude održana u Sarajevu 2. juna.
Učesnici sastanka su dali veoma optimistične izjave iako nisu pronašli modalitet da i Priština i Beograd dođu u Sarajevo. Sudeći po njihovim obećanjima, međutim, kompromis bi mogao biti postignut.
I sagovornici Radija Slobodna Evropa smatraju da regionalni igrači imaju svest o nužnosti da se prevaziđu dosadašnje pozicije ukopanosti.
U Beogradu postoji svest o tome da se ponavljanje scenarija iz Kranja u Briselu ne bi dobro percipiralo, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju.
„Mislim da, pre svega, treba reći da napor koji je uložen u ovaj sastanak govori o svesti Srbije, pa i vlade u Beogradu, da je ovo jedan važan trenutak i da će mnogo toga da se gleda kroz odluku Beograda o prisustvovanju ili neprisustvovanju sastanku u Sarajevu. Odgovor na hipoteticko pitanje kakva bi bila reakcija Brisela ukoliko Srbija ne bi prisustvovala tom sastanku u organizaciji EU, odgovor je da to sigurno ne bi bilo dobro po percepciju Evropske unije o tome da li Beograd želi da ide u susret rešavanju problema ili ne“, ocenjuje Vejvoda.
Udaljeni od formule
Iza samita u Sarajevu stoje Evropska unija i Španija kao predsedavajuća zemlja i one sigurno neće rizikovati da taj skup doživi sudbinu samita na Brdu kod Kranja, odnosno, da prođe bez učešća svih aktera na Balkanu, kaže za Radio Slobodna Evropa stručnjak za međunarodne odnose i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić.
“Regionalni skupovi sa kojih izostane makar jedna jedina zemlja pretvaraju se u svoju suprotnost, pretvaraju se u osudu jedne zemlje i zato nemaju izgleda na uspeh. Prema tome, suprotstavljanje pokušajima Evropske unije da ovde učvrsti regionalnu saradnju u situaciji kada je, zbog njenih unutrašnjih problema, malo verovatno da će se u dogledno vreme šire otvori prema novim kandidatima, uključujući i one na Balkanu, značilo bi osujetiti jedan projekat koji bi ovde trebalo da formira nešto poput balkanskog nordijskog saveta ili balkanskog Beneluksa – dakle, skupa zemalja koje su ekonomski upućene jedna na drugu i koji bi u ovom trenutku verovatno omogućio ono što stručnjaci označavaju kao ekonomiju obima i lakši izlazak zemalja regiona iz krize”, kaže Simić.
I spoljnopolitički analitičar dnevnika “Politika” Boško Jakšić ocenjuje da će Evropska unija nastojati da učini sve da samit u Sarajevu okupi sve predstavnike regiona.
“Vidi se da su pripreme da se izbegne replika situacije na Brdu kod Kranja neuporedivo intenzivnije i da postoji dobra volja – i pritisci, pretpostavljam – da ne dođe do situacije gde Srbije ne bi bilo na međunarodnom i regionalnom skupu u Sarajevu”, ocenjuje Jaksić.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa primećuje da je posle sastanka na Brdu kod Kranja došlo do ublažavanja srpske retorike.
Zvanični Beograd je, kaže, shvatio da neučestvovanje ne donosi ništa dobro jer može da se tumači kao bojkot i opstrukcija regionalne saradnje. Zato su sada su na delu pokušaji da se nađe čarobna formula.
“Utisak je, takođe, da smo u ovom trenutku još prilično udaljeni od te formule, barem sudeći po rečima državnog sekretara u ministarstvu za Kosovo Olivera Ivanovića koji je u ponedeljak vrlo precizno rekao da Beograd neće odustati od toga da Priština nastupi ili kao “Kosovo-UNMIK” ili kao “Kosovo-1244”. Ostavio je, međutim, jednu mogućnost učešća na sastanku samo pod imenima“, dodaje Jakšić, ali naglašava da mu ova opcija ne izgleda kao realna s obzirom na ozbiljnost sastanka.
Konstruktivan doprinos Turske
Ivan Vejvoda očekuje da će, u sadejstvu sa evropskim nastojanjima, i turska diplomatija, pomoći u pronalaženju adekvatne formule koja će omogućiti prisustvo i Beograda i Prištine u junu u Sarajevu.
“Turska u poslednjih godinu-dve dana ulaže velike napore da sprovodi politiku koju kodira kao “nula problema u svom regionu”, pa je u tom smislu Ankara angažovana i oko Bliskog istoka i oko Irana i drugih područja. I politika prema Balkanu je deo tih širih nastojanja turske vlade i rekao bih da to predstavlja konstruktivan doprinos. Znamo i za konkretne rezultate, od kojih bi pomenuo imenovanje ambasadora BIH ovde, kao i značajnu ulogu Turske u tome kako je Deklaracija o Srebrenici usvojena u srpskom parlamentu dočekana u Sarajevu. i u ovom slučaju čini mi se da se špansko predsedavanje Evropskom unijom poziva na Tursku. Podsetimo uzgred da Španija i Turska zajedno predsedavaju takozvanom Alijansom za civilizacije koja je pod okriljem Ujedinjenih nacija i da u tom okrilju imaju plodnu saradnju. i u kontekstu našeg regiona verujem da Turska zaista može da doprinese da se nađe ta adekvatna formula koja će omogućiti prisustvo i Beograda i Prištine u Sarajevu“, kaže Vejvoda.
Iako je, kad je uspeh sarajevskog skupa u pitanju, sve još u fazi spekulacija, i Boško Jakšić ocekuje da bi turska diplomatija mogla postići iskorak.
“Turska bi tu, za očekivati je, trebalo da bude ona strana koja će izvršiti neku vrstu pritiska ili pokušaja korekcije stava Prištine, a to je nešto što nije postojalo u pripremama skupa u Sloveniji. U tom smislu, ako govorimo o nekom rastućem optimizmu, onda je to vrlo značajan faktor – da se, naime, istovremeno pritiskaju, odnosno, konsultuju, obe strane, i Beograd i Priština”, smatra Jakšić.
(Pripremio: Nebojša Grabež)
Ministri spoljnih poslova Španije, koja predsedava EU, Turske i Srbije, Migel Anhel Moratinos, Ahmet Davutoglu i Vuk Jeremić, založili su se u utorak uveče za punu integraciju Balkana u Evropsku uniju i za otklanjanje prepreka na tom putu.
Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos rekao je da je cilj trilateralnog sastanka u Beogradu, da se što bolje organizuje Ministarska konferencija o zapadnom Balkanu, koja bi u junu trebalo da bude održana u Sarajevu.
U zajedničkom obraćanju novinarima posle sastanka, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je rekao, da je to bio susret prijatelja koji dele zajedničku viziju da zapadni Balkan bude u potpunosti uključen u EU.
Govoreći o planovima za Ministarsku konferencijiu u Sarajevu, Jeremić je rekao, da će Srbija učiniti sve da taj skup bude uspešan:
“Srbija veruje da je to veoma važan sastanak i daće sve od sebe da pomogne, da taj sastanak bude izuzetno uspešan. Ja mislim da je taj sastanak važan, potreban i da mora biti održan. Mislim da ćemo u dogledno vreme naći rešenje za sporna pitanja. Još uvek ga nismo pronašli, ali na tome radimo u najboljoj veri. Ako mi ne pronađemo to rešenje, ko će? Ja sam siguran da hoćemo!“
Jedno od spornih pitanja za Beograd na medjunarodnim skupovima je učešće Kosova kao nezavisne države.
Predsednik Srbije Boris Tadić odbio je da učestvuje na skupu na Brdu kod Kranja, zato što je na njemu učestvovao i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
"Postoje stvari koje je potrebno rešiti da bi se te zajedničke inicijative ostvarile. Ali ono što mogu da zaključim je, da postoji potpuna spremnost i rešenost kod svih da se pronađu adekvatni modaliteti", ocenio je Jeremić.
Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos rekao je, da je cilj trilateralnog sastanka u Beogradu, da se što bolje organizuje Ministarska konferencija o zapadnom Balkanu, zakazana za jun u Sarajevu.
Moratinos je, takođe, izrazio nadu da će Bosna i Hercegovina dobiti "mapu puta" za približavanje NATO-u, što će biti jedna od tema na predstojećem sastanku u Talinu:
“Turska i Španija, kao članovi NATO-a, podržavaju članstvo Bosne i Hercegovine u ovoj alijansi. Sledeće nedelje biće održan značajan sastanak, na kome ćemo mi podržati Bosnu i Hercegovinu da dobije mapu za približavanje NATO-u.”
U zajedničkom obraćanju novinarima posle sastanka španski šef diplomatije je rekao da je cilj trilateralnog sastanka u Beogradu, između ostalog, da se što bolje organizuje ministarska konferencija o zapadnom Balkanu, koja u junu treba da bude održana u Sarajevu 2. juna.
Učesnici sastanka su dali veoma optimistične izjave iako nisu pronašli modalitet da i Priština i Beograd dođu u Sarajevo. Sudeći po njihovim obećanjima, međutim, kompromis bi mogao biti postignut.
I sagovornici Radija Slobodna Evropa smatraju da regionalni igrači imaju svest o nužnosti da se prevaziđu dosadašnje pozicije ukopanosti.
U Beogradu postoji svest o tome da se ponavljanje scenarija iz Kranja u Briselu ne bi dobro percipiralo, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju.
„Mislim da, pre svega, treba reći da napor koji je uložen u ovaj sastanak govori o svesti Srbije, pa i vlade u Beogradu, da je ovo jedan važan trenutak i da će mnogo toga da se gleda kroz odluku Beograda o prisustvovanju ili neprisustvovanju sastanku u Sarajevu. Odgovor na hipoteticko pitanje kakva bi bila reakcija Brisela ukoliko Srbija ne bi prisustvovala tom sastanku u organizaciji EU, odgovor je da to sigurno ne bi bilo dobro po percepciju Evropske unije o tome da li Beograd želi da ide u susret rešavanju problema ili ne“, ocenjuje Vejvoda.
Udaljeni od formule
Iza samita u Sarajevu stoje Evropska unija i Španija kao predsedavajuća zemlja i one sigurno neće rizikovati da taj skup doživi sudbinu samita na Brdu kod Kranja, odnosno, da prođe bez učešća svih aktera na Balkanu, kaže za Radio Slobodna Evropa stručnjak za međunarodne odnose i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić.
“Regionalni skupovi sa kojih izostane makar jedna jedina zemlja pretvaraju se u svoju suprotnost, pretvaraju se u osudu jedne zemlje i zato nemaju izgleda na uspeh. Prema tome, suprotstavljanje pokušajima Evropske unije da ovde učvrsti regionalnu saradnju u situaciji kada je, zbog njenih unutrašnjih problema, malo verovatno da će se u dogledno vreme šire otvori prema novim kandidatima, uključujući i one na Balkanu, značilo bi osujetiti jedan projekat koji bi ovde trebalo da formira nešto poput balkanskog nordijskog saveta ili balkanskog Beneluksa – dakle, skupa zemalja koje su ekonomski upućene jedna na drugu i koji bi u ovom trenutku verovatno omogućio ono što stručnjaci označavaju kao ekonomiju obima i lakši izlazak zemalja regiona iz krize”, kaže Simić.
I spoljnopolitički analitičar dnevnika “Politika” Boško Jakšić ocenjuje da će Evropska unija nastojati da učini sve da samit u Sarajevu okupi sve predstavnike regiona.
“Vidi se da su pripreme da se izbegne replika situacije na Brdu kod Kranja neuporedivo intenzivnije i da postoji dobra volja – i pritisci, pretpostavljam – da ne dođe do situacije gde Srbije ne bi bilo na međunarodnom i regionalnom skupu u Sarajevu”, ocenjuje Jaksić.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa primećuje da je posle sastanka na Brdu kod Kranja došlo do ublažavanja srpske retorike.
Zvanični Beograd je, kaže, shvatio da neučestvovanje ne donosi ništa dobro jer može da se tumači kao bojkot i opstrukcija regionalne saradnje. Zato su sada su na delu pokušaji da se nađe čarobna formula.
“Utisak je, takođe, da smo u ovom trenutku još prilično udaljeni od te formule, barem sudeći po rečima državnog sekretara u ministarstvu za Kosovo Olivera Ivanovića koji je u ponedeljak vrlo precizno rekao da Beograd neće odustati od toga da Priština nastupi ili kao “Kosovo-UNMIK” ili kao “Kosovo-1244”. Ostavio je, međutim, jednu mogućnost učešća na sastanku samo pod imenima“, dodaje Jakšić, ali naglašava da mu ova opcija ne izgleda kao realna s obzirom na ozbiljnost sastanka.
Konstruktivan doprinos Turske
Ivan Vejvoda očekuje da će, u sadejstvu sa evropskim nastojanjima, i turska diplomatija, pomoći u pronalaženju adekvatne formule koja će omogućiti prisustvo i Beograda i Prištine u junu u Sarajevu.
“Turska u poslednjih godinu-dve dana ulaže velike napore da sprovodi politiku koju kodira kao “nula problema u svom regionu”, pa je u tom smislu Ankara angažovana i oko Bliskog istoka i oko Irana i drugih područja. I politika prema Balkanu je deo tih širih nastojanja turske vlade i rekao bih da to predstavlja konstruktivan doprinos. Znamo i za konkretne rezultate, od kojih bi pomenuo imenovanje ambasadora BIH ovde, kao i značajnu ulogu Turske u tome kako je Deklaracija o Srebrenici usvojena u srpskom parlamentu dočekana u Sarajevu. i u ovom slučaju čini mi se da se špansko predsedavanje Evropskom unijom poziva na Tursku. Podsetimo uzgred da Španija i Turska zajedno predsedavaju takozvanom Alijansom za civilizacije koja je pod okriljem Ujedinjenih nacija i da u tom okrilju imaju plodnu saradnju. i u kontekstu našeg regiona verujem da Turska zaista može da doprinese da se nađe ta adekvatna formula koja će omogućiti prisustvo i Beograda i Prištine u Sarajevu“, kaže Vejvoda.
Iako je, kad je uspeh sarajevskog skupa u pitanju, sve još u fazi spekulacija, i Boško Jakšić ocekuje da bi turska diplomatija mogla postići iskorak.
“Turska bi tu, za očekivati je, trebalo da bude ona strana koja će izvršiti neku vrstu pritiska ili pokušaja korekcije stava Prištine, a to je nešto što nije postojalo u pripremama skupa u Sloveniji. U tom smislu, ako govorimo o nekom rastućem optimizmu, onda je to vrlo značajan faktor – da se, naime, istovremeno pritiskaju, odnosno, konsultuju, obe strane, i Beograd i Priština”, smatra Jakšić.
Trojica ministara za punu integraciju Balkana u EU
Trojica ministara za punu integraciju Balkana u EU(Pripremio: Nebojša Grabež)
Ministri spoljnih poslova Španije, koja predsedava EU, Turske i Srbije, Migel Anhel Moratinos, Ahmet Davutoglu i Vuk Jeremić, založili su se u utorak uveče za punu integraciju Balkana u Evropsku uniju i za otklanjanje prepreka na tom putu.
Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos rekao je da je cilj trilateralnog sastanka u Beogradu, da se što bolje organizuje Ministarska konferencija o zapadnom Balkanu, koja bi u junu trebalo da bude održana u Sarajevu.
U zajedničkom obraćanju novinarima posle sastanka, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je rekao, da je to bio susret prijatelja koji dele zajedničku viziju da zapadni Balkan bude u potpunosti uključen u EU.
Govoreći o planovima za Ministarsku konferencijiu u Sarajevu, Jeremić je rekao, da će Srbija učiniti sve da taj skup bude uspešan:
“Srbija veruje da je to veoma važan sastanak i daće sve od sebe da pomogne, da taj sastanak bude izuzetno uspešan. Ja mislim da je taj sastanak važan, potreban i da mora biti održan. Mislim da ćemo u dogledno vreme naći rešenje za sporna pitanja. Još uvek ga nismo pronašli, ali na tome radimo u najboljoj veri. Ako mi ne pronađemo to rešenje, ko će? Ja sam siguran da hoćemo!“
Jedno od spornih pitanja za Beograd na medjunarodnim skupovima je učešće Kosova kao nezavisne države.
Predsednik Srbije Boris Tadić odbio je da učestvuje na skupu na Brdu kod Kranja, zato što je na njemu učestvovao i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
"Postoje stvari koje je potrebno rešiti da bi se te zajedničke inicijative ostvarile. Ali ono što mogu da zaključim je, da postoji potpuna spremnost i rešenost kod svih da se pronađu adekvatni modaliteti", ocenio je Jeremić.
Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos rekao je, da je cilj trilateralnog sastanka u Beogradu, da se što bolje organizuje Ministarska konferencija o zapadnom Balkanu, zakazana za jun u Sarajevu.
Moratinos je, takođe, izrazio nadu da će Bosna i Hercegovina dobiti "mapu puta" za približavanje NATO-u, što će biti jedna od tema na predstojećem sastanku u Talinu:
“Turska i Španija, kao članovi NATO-a, podržavaju članstvo Bosne i Hercegovine u ovoj alijansi. Sledeće nedelje biće održan značajan sastanak, na kome ćemo mi podržati Bosnu i Hercegovinu da dobije mapu za približavanje NATO-u.”