Suprotno očekivanjima Vlada Srbije nije u četvrtak usvojila deklaraciju o Kosovu koja bi bila upućena parlamentu. Na konačnoj verziji se još uvek radi a u nacrtu tog dokumenta predviđa se pored nastavka dijaloga sa Prištinom i podrška građanima mirnim protestima što u ovom trenutku podrazumeva i barikade.
Ali i formiranje mešovitih graničnih službi na prelazima na severu Kosova, a prema saznanjima RSE i posrednik EU u dijalogu bi mogao da izađe sa kompromisnim rešenjem integrisanog upravljanja prelazima Jarinje i Brnjak.
Vlada Srbije još nema usaglašen tekst deklaracije o mogućem rešenju izlaska iz pat pozicije na severu Kosova na čemu insistira opozicija. Iako je već u parlamentu najavljivano da bi poslanici o ovom dokumentu mogli raspravljati u subotu taj tekst još uvek nije završen.
„Ta deklaracija je u finalnom stadijumu i mislim da će biti u veoma kratkom roku usvojena, ne danas, i odmah po usvajanju biće upućena Skupštini Srbije na razmatranje“, rekao je Milivoje Mihajlović, direktor vladine kancelarije za saradnju sa medijima.
Međutim, pojedine odredbe u radnom dokumentu već su poznate. Jedna od njih predviđa da carinu na prelazima 1 i 31 na severu Kosova, uz kosovskog i carinika Euleksa, obavlja i srpski carinik, čime bi Srbija dobila mogućnost da učestvuje u funkcionisanju tih prelaza.
"Prema izvorima bliskim Robertu Cooperu, a to su diplomati iz Evropskog saveta, i Srbija i Kosovo su načelno prihvatili takvu opciju. Nije, međutim, još uvek postignut dogovor o broju carinika iz sva tri bloka - koliko će biti albanskih, koliko srpskih, koliko EULEX-ovih, a nema još ni konsenzusa što se tiče komandnog lanca. Ovo je verovatno i najteži problem – da se postigne i sporazum o tome ko će donositi konačne odluke – EULEX, Albanci ili Srbi ili svi oni zajedno", javlja naš dopisnik Rikard Džozviak.
Međutim, kritike na predloženu deklaraciju stižu sa svih strana iz parlamenta, doduše iz različitih razloga i na različite odredbe. Vlada za taj tekst nema podršku, na primer, ni među samim članicima, poput SPO-a, nezadovoljnih rešenjem da Beograd podržava mirne proteste Srba na severu što sada podrazumeva i barikade. Milivoje Mihajlović tvrdi ipak da neslaganje nije uzork kašnjenja.
„Ne postoji nikakvo neslaganje kada je u pitanju deklaracija o Kosovu i Metohiji, jednostavno traži se najbolji način da se pripremi dokument koji će u Skupštini dobiti što širu podršku“, rekao je on.
Izraz nemoći
U ovom trenutku je pak, ta što šira saglasnost veoma upitna. Lider opozicione LDP Čedomir Jovanović poručio je Vladi da joj je bolje da i ne dolazi u parlament sa tekstom deklaracije koju su formulisali.
Na drugoj strani poslanici DSS-a zatražili su od Vlade da saopšti da li je ona predložila uspostavljanje mešovitih graničnih službi na prelazima Jarinje i Brnjak što je po njima dokaz da je vlada iz "puzećeg priznanja Kosova prešla u galopirajuće" jer bi to značilo da postoje granične službe dve suverene države.
Takav predlog je razljutio i Srbe sa severa Kosova koji pripadaju ispostavama nacionalno orijentisane opozicije u Beogradu. Šta će Brisel učiniti ukoliko Srbi na severu odbiju poruku Beograda o integrisanom upravljanju prelaza. Dopisnik RSE Rikard Džozviak kaže da to jeste nešto što bi se moglo pokazati kao ozbiljna prepreka.
„Ali u Briselu mogu da razmišljaju i predlože političko rešenje, ali ne mogu da utiču na to šta će se dešavati na terenu. Ali, ono na čemu zaista rade i u šta ulažu maksimum napora jeste da se izbore za konsenzus kojim bi se došlo do rešenja na severu, što bi omogućilo Srbiji da 9. decembra dobije status kandidata. O tome se sada zaista radi, pošteno govoreći“, prenosi dopisnik RSE.
Do sada se već više puta pokazalo da zvanični Beograd nema kontrolu nad delom srpskog stanovništva na severu Kosova i jednim brojem lidera tamošnjih opština. Beograd će sada morati da pokaže više hrabrosti, kaže spoljno politički komentator Boško Jakšić.
“I da kaže ovo je naš stav, mi pozivamo Srbe na Kosovu i njihove lidere da prihvate ono što u svakom slučaju odagnava tenziju a da li će se to dogoditi to je druga stvar. Plaši me mnogo više da li će se u deklaraciji Vlade Srbije naći i dalje klauzula po kojoj se Srbi pozivaju na mirni otpor ili na barikade jer onda je to održavanje jednog takvog stanja koje apsolutno podgrejava i pojačava mogućnost incidenata kao što je ovaj poslednji ili kakvih može da bude”, kaže Jakšić.
Spekuliše se i da bi Beograd mogao da pruži podršku mirnim protestima Srba ali da zatraži od njih da uklone barikade.
Ali i formiranje mešovitih graničnih službi na prelazima na severu Kosova, a prema saznanjima RSE i posrednik EU u dijalogu bi mogao da izađe sa kompromisnim rešenjem integrisanog upravljanja prelazima Jarinje i Brnjak.
Vlada Srbije još nema usaglašen tekst deklaracije o mogućem rešenju izlaska iz pat pozicije na severu Kosova na čemu insistira opozicija. Iako je već u parlamentu najavljivano da bi poslanici o ovom dokumentu mogli raspravljati u subotu taj tekst još uvek nije završen.
„Ta deklaracija je u finalnom stadijumu i mislim da će biti u veoma kratkom roku usvojena, ne danas, i odmah po usvajanju biće upućena Skupštini Srbije na razmatranje“, rekao je Milivoje Mihajlović, direktor vladine kancelarije za saradnju sa medijima.
Međutim, pojedine odredbe u radnom dokumentu već su poznate. Jedna od njih predviđa da carinu na prelazima 1 i 31 na severu Kosova, uz kosovskog i carinika Euleksa, obavlja i srpski carinik, čime bi Srbija dobila mogućnost da učestvuje u funkcionisanju tih prelaza.
Sedište Evropske komisije u Briselu, 2011.
Radio Slobodna Evropa saznaje da se i u Briselu ozbiljno razmatra takav predlog integrisanog upravljanja na prelazima Brnjak i Jarinje."Prema izvorima bliskim Robertu Cooperu, a to su diplomati iz Evropskog saveta, i Srbija i Kosovo su načelno prihvatili takvu opciju. Nije, međutim, još uvek postignut dogovor o broju carinika iz sva tri bloka - koliko će biti albanskih, koliko srpskih, koliko EULEX-ovih, a nema još ni konsenzusa što se tiče komandnog lanca. Ovo je verovatno i najteži problem – da se postigne i sporazum o tome ko će donositi konačne odluke – EULEX, Albanci ili Srbi ili svi oni zajedno", javlja naš dopisnik Rikard Džozviak.
Međutim, kritike na predloženu deklaraciju stižu sa svih strana iz parlamenta, doduše iz različitih razloga i na različite odredbe. Vlada za taj tekst nema podršku, na primer, ni među samim članicima, poput SPO-a, nezadovoljnih rešenjem da Beograd podržava mirne proteste Srba na severu što sada podrazumeva i barikade. Milivoje Mihajlović tvrdi ipak da neslaganje nije uzork kašnjenja.
„Ne postoji nikakvo neslaganje kada je u pitanju deklaracija o Kosovu i Metohiji, jednostavno traži se najbolji način da se pripremi dokument koji će u Skupštini dobiti što širu podršku“, rekao je on.
Izraz nemoći
U ovom trenutku je pak, ta što šira saglasnost veoma upitna. Lider opozicione LDP Čedomir Jovanović poručio je Vladi da joj je bolje da i ne dolazi u parlament sa tekstom deklaracije koju su formulisali.
Čedomir Jovanović
„Jer će to biti prva deklaracija koju će u parlament od 5. oktobra u ime Kosova podneti vlada koja misli da na laži gradi svoju politiku i to će biti najjasniji izraz nemoći vlade da se suoči sa problemima koje upravo vsojom nesposobnošću, oklevanjem i bekrajnom nemoći dodatno razvija umesto da ih umanjuje i rešava. Smatramo da je najrazumnije uputiti jasan poziv Srbima da se sa barikada vrate kućama“, poručuje Jovanović.Na drugoj strani poslanici DSS-a zatražili su od Vlade da saopšti da li je ona predložila uspostavljanje mešovitih graničnih službi na prelazima Jarinje i Brnjak što je po njima dokaz da je vlada iz "puzećeg priznanja Kosova prešla u galopirajuće" jer bi to značilo da postoje granične službe dve suverene države.
Takav predlog je razljutio i Srbe sa severa Kosova koji pripadaju ispostavama nacionalno orijentisane opozicije u Beogradu. Šta će Brisel učiniti ukoliko Srbi na severu odbiju poruku Beograda o integrisanom upravljanju prelaza. Dopisnik RSE Rikard Džozviak kaže da to jeste nešto što bi se moglo pokazati kao ozbiljna prepreka.
„Ali u Briselu mogu da razmišljaju i predlože političko rešenje, ali ne mogu da utiču na to šta će se dešavati na terenu. Ali, ono na čemu zaista rade i u šta ulažu maksimum napora jeste da se izbore za konsenzus kojim bi se došlo do rešenja na severu, što bi omogućilo Srbiji da 9. decembra dobije status kandidata. O tome se sada zaista radi, pošteno govoreći“, prenosi dopisnik RSE.
Do sada se već više puta pokazalo da zvanični Beograd nema kontrolu nad delom srpskog stanovništva na severu Kosova i jednim brojem lidera tamošnjih opština. Beograd će sada morati da pokaže više hrabrosti, kaže spoljno politički komentator Boško Jakšić.
“I da kaže ovo je naš stav, mi pozivamo Srbe na Kosovu i njihove lidere da prihvate ono što u svakom slučaju odagnava tenziju a da li će se to dogoditi to je druga stvar. Plaši me mnogo više da li će se u deklaraciji Vlade Srbije naći i dalje klauzula po kojoj se Srbi pozivaju na mirni otpor ili na barikade jer onda je to održavanje jednog takvog stanja koje apsolutno podgrejava i pojačava mogućnost incidenata kao što je ovaj poslednji ili kakvih može da bude”, kaže Jakšić.
Spekuliše se i da bi Beograd mogao da pruži podršku mirnim protestima Srba ali da zatraži od njih da uklone barikade.