Nakon mesec i po pritvoreničkog staža Ratka Mladića i skoro deceniju od početka njegovog aktivnog skrivanja, nadležni u Beogradu još jednom su najavili da će utvrditi i kazniti sve one koji su pomagali u bekstvu najtraženijem haškom optuženiku.
Osumnjičeni Aco Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, negirao je za RSE svoju umešanost.
Odgovor na pitanje ko je haškom optuženiku Ratku Mladiću pomagao u skrivanju i kako je funkcionisala mreža podrške stići će kroz sudske postupke i istrage protiv onih koji su se rugali Srbiji i zamajavali državu tako dugo, izjavio je Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zločine, u poslednjem od niza sličnih nagoveštaja da će ta misterija konačno biti rešena.
Jedan od onih koji bi vlastima možda mogli da pruže neke odgovore je Aco Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, koji je početkom 2011. kao glavnoosumnjičeni saslušan u policiji. Aco Tomić je u izjavi za RSE rekao da je nadležnim organima odgovorio da nije štitio Mladića i dodao da ne zna u kojoj je fazi postupak protiv njega.
“Pa oni su me samo pozvali, obavili sa mnom razgovor, i to je kraj."
RSE: Da li ste Vi bili jedan od organizatora skrivanja Ratka Mladića?
Tomić: E, al vam je pitanje, da li sam ja bio… Pa, pobogu čoveče, ja sam bio u zatvoru u vreme kada su najviše jurili Ratka Mladića. i sada ja skrivao Ratka Mladića, šta je vama… Tako sam i istražne organe pitao, šta je vama.
RSE: Da li su Vas posle toga još koji put policija ili sud pozvali na informativni razgovor?
Tomić: Ne, bože sačuvaj. Ne.
Aco Tomić bio je u zatvoru 2003. posle akcije Sablja, kao jedan od osumnjičenih u slučaju ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića. Kada se radi o slučaju Mladić, Tomić je na funkciji prvog čoveka Vojne bezbednosti bio u trenutku kada je 8. maja 2002. za tim haškim optuženikom raspisana poternica, i kada se bez obzira na to još mesec dana, do 1. juna, krio u vojnom objektu “Krčmar”.
Tomić se u predmetu Drugog beogradskog opštinskog tužilaštva izmedju ostalog sumnjiči da je organizovao da se Mladić iz „Krčmara” kod Valjeva doveze u Gardijsku brigadu na beogradskom Topčideru, a potom “yugo floridom” prebaci u jedan privatni stan u Beogradu nakon čega je skrivan van vojnih objekata.
Iako taj predmet još nije dobio epilog, Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme i analitičar bezbednosnih pitanja, za RSE kaže da da sumnja da će vlasti do kraja raskrinkati mrežu Mladićevih pomagača.
“Ova vlast je imala skoro četiri godine da to istraži, pa to nije učinila. Teško mi je da poverujem da će sada to početi da rade. Ja mislim da je u pitanju strah. Pre svega, naši političari su jako oprezni kada se radi o istragama koje bi mogle da se tiču tajnih službi. Ako osnovano pretpostavimo da su neki delovi tajnih službi bar jedno vreme štitili Mladića, onda je jasno zašto država ne bi htela da dira u to osinje gnezdo”, kaže Anastasijević.
Todorović: Hadžićevom bekstvu se bliži kraj
Aco Tomić, Nebojša Pavković, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, generali Dragan Živanović i Ljubiša Vuković, kao i Branislav Puhalo, šef obezbeđenja Ratka Mladića, osumnjičeni su da su tokom 2000, 2001. i 2002. tog haškog optuženika skrivali u vojnim objektima „Stragari“, „Krčmar“ i „Cer“. Istraga je 2006. zaustavljena po nalogu Zorana Stojkovića, ministra pravde u vladi Vojislava Koštunice, nakon čega je tek krajem 2010. predmet preuzelo Tužilaštvo za ratne zločine.
Advokat Dragoljub Todorović, koji je na brojnim suđenjima zastupao žrtve ratnih zločina, rekao je za RSE da će rezultat istrage zavisiti od političke volje da se procesuiraju Mladićevi pomagači.
“I zavisiće od toga da li uopšte imaju dokaze i podatke. Ja ne znam šta su do sada prikupile Bezbednosno informativna agencija i policija. Mislim da država smatra da je rešila problem time što je Ratka Mladića izručila Hagu. To je bio obavezni uslov za pridruživanje Evropskoj uniji, a sada ide izborna godina i više niko neće da rizikuje poteze koji bi možda negativno uticali na birače. Možda razmišljaju ko zna šta će se tu sve otkriti, ko zna ko ga je sve krio, to može za vlast da bude vrlo nezgodno… i na kraju mi još ne znamo gde se on krio, to još niko nije objavio”, rekao je Todorović.
Ukoliko vlast bude vodila računa o političkim implikacijama, kaže Dejan Anastasijević, dometi istrage sigurno neće biti veliki.
“Bojim se da bi sve moglo da se završi samo procesuiranjem Mladićevih bližih i daljih rođaka kod kojih se skrivao pred samo hapšenje. Ne verujem da će istraga obuhvatiti državne službenike koji su mu pomagali bar do 2008. godine, do kada je bilo izvesno da je Mladić imao pomoć od nekih delova državnog aparata”, smatra Anastasijević.
Rezultat nekadašnje podrške dela vlasti haškim optuženicima je vidljiv i sada, jer je Goran Hadžić i dalje na slobodi nakon što je pobegao kada mu je 2004. neko do danas neprocesuiran dojavio da mu se sprema hapšenje.
Dragoljub Todorović ipak veruje da se njegovom bekstvu bliži kraj jer je to jedan od uslova evrointegracija.
“Mislim da je i to stvar političke volje i da će Goran Hadžić verovatno vrlo brzo biti uhapšen”, ocenjuje Todorović.
U do sada jedinom sudskom procesu protiv pomagača Ratka Mladića optužbi je zbog nedostatka dokaza krajem prošle godine oslobođeno svih deset optuženih.
Osumnjičeni Aco Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, negirao je za RSE svoju umešanost.
Odgovor na pitanje ko je haškom optuženiku Ratku Mladiću pomagao u skrivanju i kako je funkcionisala mreža podrške stići će kroz sudske postupke i istrage protiv onih koji su se rugali Srbiji i zamajavali državu tako dugo, izjavio je Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zločine, u poslednjem od niza sličnih nagoveštaja da će ta misterija konačno biti rešena.
Jedan od onih koji bi vlastima možda mogli da pruže neke odgovore je Aco Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, koji je početkom 2011. kao glavnoosumnjičeni saslušan u policiji. Aco Tomić je u izjavi za RSE rekao da je nadležnim organima odgovorio da nije štitio Mladića i dodao da ne zna u kojoj je fazi postupak protiv njega.
“Pa oni su me samo pozvali, obavili sa mnom razgovor, i to je kraj."
RSE: Da li ste Vi bili jedan od organizatora skrivanja Ratka Mladića?
Tomić: E, al vam je pitanje, da li sam ja bio… Pa, pobogu čoveče, ja sam bio u zatvoru u vreme kada su najviše jurili Ratka Mladića. i sada ja skrivao Ratka Mladića, šta je vama… Tako sam i istražne organe pitao, šta je vama.
RSE: Da li su Vas posle toga još koji put policija ili sud pozvali na informativni razgovor?
Tomić: Ne, bože sačuvaj. Ne.
Aco Tomić bio je u zatvoru 2003. posle akcije Sablja, kao jedan od osumnjičenih u slučaju ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića. Kada se radi o slučaju Mladić, Tomić je na funkciji prvog čoveka Vojne bezbednosti bio u trenutku kada je 8. maja 2002. za tim haškim optuženikom raspisana poternica, i kada se bez obzira na to još mesec dana, do 1. juna, krio u vojnom objektu “Krčmar”.
Tomić se u predmetu Drugog beogradskog opštinskog tužilaštva izmedju ostalog sumnjiči da je organizovao da se Mladić iz „Krčmara” kod Valjeva doveze u Gardijsku brigadu na beogradskom Topčideru, a potom “yugo floridom” prebaci u jedan privatni stan u Beogradu nakon čega je skrivan van vojnih objekata.
Iako taj predmet još nije dobio epilog, Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme i analitičar bezbednosnih pitanja, za RSE kaže da da sumnja da će vlasti do kraja raskrinkati mrežu Mladićevih pomagača.
“Ova vlast je imala skoro četiri godine da to istraži, pa to nije učinila. Teško mi je da poverujem da će sada to početi da rade. Ja mislim da je u pitanju strah. Pre svega, naši političari su jako oprezni kada se radi o istragama koje bi mogle da se tiču tajnih službi. Ako osnovano pretpostavimo da su neki delovi tajnih službi bar jedno vreme štitili Mladića, onda je jasno zašto država ne bi htela da dira u to osinje gnezdo”, kaže Anastasijević.
Todorović: Hadžićevom bekstvu se bliži kraj
Aco Tomić, Nebojša Pavković, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, generali Dragan Živanović i Ljubiša Vuković, kao i Branislav Puhalo, šef obezbeđenja Ratka Mladića, osumnjičeni su da su tokom 2000, 2001. i 2002. tog haškog optuženika skrivali u vojnim objektima „Stragari“, „Krčmar“ i „Cer“. Istraga je 2006. zaustavljena po nalogu Zorana Stojkovića, ministra pravde u vladi Vojislava Koštunice, nakon čega je tek krajem 2010. predmet preuzelo Tužilaštvo za ratne zločine.
Advokat Dragoljub Todorović, koji je na brojnim suđenjima zastupao žrtve ratnih zločina, rekao je za RSE da će rezultat istrage zavisiti od političke volje da se procesuiraju Mladićevi pomagači.
“I zavisiće od toga da li uopšte imaju dokaze i podatke. Ja ne znam šta su do sada prikupile Bezbednosno informativna agencija i policija. Mislim da država smatra da je rešila problem time što je Ratka Mladića izručila Hagu. To je bio obavezni uslov za pridruživanje Evropskoj uniji, a sada ide izborna godina i više niko neće da rizikuje poteze koji bi možda negativno uticali na birače. Možda razmišljaju ko zna šta će se tu sve otkriti, ko zna ko ga je sve krio, to može za vlast da bude vrlo nezgodno… i na kraju mi još ne znamo gde se on krio, to još niko nije objavio”, rekao je Todorović.
Ukoliko vlast bude vodila računa o političkim implikacijama, kaže Dejan Anastasijević, dometi istrage sigurno neće biti veliki.
“Bojim se da bi sve moglo da se završi samo procesuiranjem Mladićevih bližih i daljih rođaka kod kojih se skrivao pred samo hapšenje. Ne verujem da će istraga obuhvatiti državne službenike koji su mu pomagali bar do 2008. godine, do kada je bilo izvesno da je Mladić imao pomoć od nekih delova državnog aparata”, smatra Anastasijević.
Rezultat nekadašnje podrške dela vlasti haškim optuženicima je vidljiv i sada, jer je Goran Hadžić i dalje na slobodi nakon što je pobegao kada mu je 2004. neko do danas neprocesuiran dojavio da mu se sprema hapšenje.
Dragoljub Todorović ipak veruje da se njegovom bekstvu bliži kraj jer je to jedan od uslova evrointegracija.
“Mislim da je i to stvar političke volje i da će Goran Hadžić verovatno vrlo brzo biti uhapšen”, ocenjuje Todorović.
U do sada jedinom sudskom procesu protiv pomagača Ratka Mladića optužbi je zbog nedostatka dokaza krajem prošle godine oslobođeno svih deset optuženih.