Zvanični Beograd ne pokazuje nameru da menja politiku koja je Srbiji već zatvorila vrata Evropske unije u decembru. Popravni u martu dočekuje sa istom mantrom „i EU i Kosovo“, a srpski zvaničnici su jedini koji ne žele da vide da je ona odavno, i pre 9. decembra i odlaganja odluke o statusu kandidata, bila neodrživa.
Verbalno i dalje na evropskom kursu, ali bez spremnosti da nešto suštinski promeni u svom pristupu Beograd kao da se sprema za duži status kandidata za kandidata za članstvo u EU.
Beograd kao da je onaj đak koji ne uči za popravni ali se nada da će se profesori sažaliti i pustiti ga da se provuče dalje. Ili mu nije ni stalo do toga da li će proći. Šta god od toga ali da će okrenuti list i započeti novu politiku još nije nagovešteno.
Postavlja se pitanje da li je jasna poruka iz Brisela da bez suštinskih promena u politici prema Kosovu nema ništa od kandidature ohladila i najvatrenije zagovornike evropskog puta Srbije čiji su glasovi utihnuli nakon 9. decembra.
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU, koja se doduše bavi tehničkim delom ovog posla, ne vidi ni trunku sumnje u dalji evropski put Srbije.
„Ja ne vidim da se pravac kretanja menja nakon odluke Evropskog saveta 9. decembra“, kaže ona.
Ipak, je nekada čuvena poruka „Evropa nema alternativu“ na kojoj su dobijani izbori odavno utihnula. Sada se, ponovo zarad skupljanja političkih poena u zemlji uoči izbora, češće čuje „Nećemo dati Kosovo zarad EU“. U tome naročito prednjači lider socijalista sa mesta zamenika premijera Ivica Dačić.
„Srbija se ne može tek tako odreći Kosova i Metohije. Srbija ima legitimno pravo da brani svoje interese kao što i svaka druga država na svetu ima pravo da brani te interese. Niko od nas nema pravo da traži da budemo manji Srbi nego što je Dejvid Kameron veliki branilac britanskih nacionalnih i državnih interesa“, poručivao je Dačić.
Kandidat za kandidata
Politički umivenije to je zvanična politika Beograda „i EU i Kosovo“. Ona ista koja je Beograd i dovela na popravni. Ali to niko od zvaničnika nije spreman da saopšti narodu.
Naprotiv, premijer Mirko Cvetković je pred samu Novu godinu poručio građanima da vlada "apsolutno ostaje na kursu i EU i Kosovo i Metohija" tvrdeći da ta politika nije doživela krah.
Istovremeno, pojedina istraživanja pokazuju da raste procenat onih koji bi bili protiv ulaska u EU ako bi uslov za kandidaturu bilo priznavanje Kosova. Profesor beogradskog Univerziteta Ljubiša Rajić nema dilemu zašto je to tako.
„Problem je u tome što je ovde toliko dugo godina stvarana atmosfera da je ključni problem Srbije Kosovo i da bez Kosova ne postoji Srbija da će sad biti potreban otprilike podjednak broj godina da se ljudi ubede da to nije tako“, kaže on.
Sve to navodi Bojana al Pinta - Brkića, iz Foruma za međunarodne odnose na ne baš optimističan zaključak.
„Moj utisak je da se Srbija priprema za jedan duži status kandidata za kandidata za članstvo u EU i da političari, oni u vlasti i oni u opoziciji, čine sve kako bi uverili građane da odluka Evropskog saveta od 9. decembra nije nešto što bi trebalo shvatiti dramatično iako ona predstavlja poraz Srbije u njenom procesu evropskih integracija“, kaže Brkić.
Tako je tek što je prespavao odluku Evropskog saveta o odlaganju kandidature predsednik države Boris Tadić članovima svoje stranke poručio da Srbija ima budućnost isključivo u EU. Ali budućnost je tako rastegljiva kategorija, na šta ukazuju iskustva Makedonije i Turske kao zemalja kandidata za EU.
„I zato od vas kao od članova DS i njenog Glavnog odbora tražim podršku za tu politiku da bismo na kraju ponovo na izborima dobili podršku građana jer sam duboko uveren da je to glavni strateški pravac ove zemlje“, rekao je tada Tadić.
A onda pošto je za ove izbore priča o EU vrabac na grani za razliku od ranijih kada mu je, kao kod potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, donosila glasove pa i pobedu na izborima, predsednik se okrenuo ekonomiji kao ključnom prioritetu, latio se šlema i krenuo put gradilišta širom Srbije.
„Neću da licitiram sa rokovima, imali smo dosta opečenih prstiju sa rokovima do sada ali gradimo brže nego što smo ikada gradili u našoj zemlji“, rekao je Tadić uz zvuke građevinskih mašina i sevanje bliceva fotoaparata na jednom od gradilišta po Jugoistočnoj Srbiji.
Distanca od koncepta Evrope
Da popravi šta se popraviti može jer izbori se bliže. Bojan al Pino – Brkić kaže da se Srbija ponaša kao mogo puta do sada, delimično poricanjem a delimično traženjem drugih načina da usmeri pažnju građana.
„Srpska politička elita pokušava da kaže kandidatura za članstvo u EU nije nešto što određuje budućnost Srbije i hajde da se sada pravimo da mi to možemo na neki svoj način“, ocenjuje Brkić.
Čovek koji je uvek imao spremno penkalo za potpisivanje dokumenata u Briselu koji Srbiju vode napred ka EU podneo je ostavku istog dana kada je odložena odluka o kandidaturi.
Ovaj najvatreniji evroentuzijasta, sada već bivši potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić, priznao je tog dana da je pozitivna odluka neizvesna i u martu. Srbija se udajila od evropskih integracija zbog loše vođene spoljne i unutrašnje politike, kaže profesor Ljubiša Rajić.
„Ne možemo očekivati da uđemo u EU ako ne rešimo odnose sa Kosovom. Osim Kosova ako hoćemo u EU mi moramo da sa 80. i nekog mesta o korupciji padnemo na 20. i neko mesto pa da pokažemo da smo postigli neki rezultat. Naravno, sve je to potrebno zbog nas samih i bez EU bi bilo jako pametno da mi to postignemo“, poručuje Rajić.
To udaljavanje od evrpskih integracija stiglo je i do građana i njihova podška evropskom putu najniža je od 2000. sa oko 50 odsto. Čak i da dobije kandidaturu u martu ova vlada ostaje bez datuma pregovora za članstvo, odnosno bez jakog izbornog aduta.
Uprkos tome, nerealno je očekivati uoči izbora da vladajuće stranke, pre svih stožer vlade Tadićeva Demokratska stranka, radikalno menjaju politiku. Ivan Kuzminović, saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da se političari ponašaju kao da čitav život može da stane zato što je zemlja na nekoliko meseci od izbora.
„Mislim da je veliki problem što se veliki deo političara iz vladajuće koalicije, recimo, u izjavama u samo poslednjih nekoliko nedelja, zapravo distancirao od koncepta Evrope, odnosno evropskh integracija i sve to u duhu izborne kampanje. I mislim, iskren da budem, da se naši političari ponašaju kao da su roditelji nekog šestogodišnjeg deteta i da sada uporno raspravljaju o tome da li dete uopšte treba upisati u prvi razred odnovne škole“, zaključuje Kuzminović.
Povezani tekstovi:
Makedonija: Evropa na čekanju zbog spora o imenu
Hrvatska i EU: Obaveze, ali i pogodnosti
Pred Kosovom dijalog o vizama i reforme
BiH se nada uspješnijoj godini na evropskom putu
Crnu Goru čeka godina velikih turbulencija
Verbalno i dalje na evropskom kursu, ali bez spremnosti da nešto suštinski promeni u svom pristupu Beograd kao da se sprema za duži status kandidata za kandidata za članstvo u EU.
Beograd kao da je onaj đak koji ne uči za popravni ali se nada da će se profesori sažaliti i pustiti ga da se provuče dalje. Ili mu nije ni stalo do toga da li će proći. Šta god od toga ali da će okrenuti list i započeti novu politiku još nije nagovešteno.
Postavlja se pitanje da li je jasna poruka iz Brisela da bez suštinskih promena u politici prema Kosovu nema ništa od kandidature ohladila i najvatrenije zagovornike evropskog puta Srbije čiji su glasovi utihnuli nakon 9. decembra.
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU, koja se doduše bavi tehničkim delom ovog posla, ne vidi ni trunku sumnje u dalji evropski put Srbije.
„Ja ne vidim da se pravac kretanja menja nakon odluke Evropskog saveta 9. decembra“, kaže ona.
Ipak, je nekada čuvena poruka „Evropa nema alternativu“ na kojoj su dobijani izbori odavno utihnula. Sada se, ponovo zarad skupljanja političkih poena u zemlji uoči izbora, češće čuje „Nećemo dati Kosovo zarad EU“. U tome naročito prednjači lider socijalista sa mesta zamenika premijera Ivica Dačić.
„Srbija se ne može tek tako odreći Kosova i Metohije. Srbija ima legitimno pravo da brani svoje interese kao što i svaka druga država na svetu ima pravo da brani te interese. Niko od nas nema pravo da traži da budemo manji Srbi nego što je Dejvid Kameron veliki branilac britanskih nacionalnih i državnih interesa“, poručivao je Dačić.
Kandidat za kandidata
Politički umivenije to je zvanična politika Beograda „i EU i Kosovo“. Ona ista koja je Beograd i dovela na popravni. Ali to niko od zvaničnika nije spreman da saopšti narodu.
Naprotiv, premijer Mirko Cvetković je pred samu Novu godinu poručio građanima da vlada "apsolutno ostaje na kursu i EU i Kosovo i Metohija" tvrdeći da ta politika nije doživela krah.
Istovremeno, pojedina istraživanja pokazuju da raste procenat onih koji bi bili protiv ulaska u EU ako bi uslov za kandidaturu bilo priznavanje Kosova. Profesor beogradskog Univerziteta Ljubiša Rajić nema dilemu zašto je to tako.
„Problem je u tome što je ovde toliko dugo godina stvarana atmosfera da je ključni problem Srbije Kosovo i da bez Kosova ne postoji Srbija da će sad biti potreban otprilike podjednak broj godina da se ljudi ubede da to nije tako“, kaže on.
Sve to navodi Bojana al Pinta - Brkića, iz Foruma za međunarodne odnose na ne baš optimističan zaključak.
„Moj utisak je da se Srbija priprema za jedan duži status kandidata za kandidata za članstvo u EU i da političari, oni u vlasti i oni u opoziciji, čine sve kako bi uverili građane da odluka Evropskog saveta od 9. decembra nije nešto što bi trebalo shvatiti dramatično iako ona predstavlja poraz Srbije u njenom procesu evropskih integracija“, kaže Brkić.
„I zato od vas kao od članova DS i njenog Glavnog odbora tražim podršku za tu politiku da bismo na kraju ponovo na izborima dobili podršku građana jer sam duboko uveren da je to glavni strateški pravac ove zemlje“, rekao je tada Tadić.
A onda pošto je za ove izbore priča o EU vrabac na grani za razliku od ranijih kada mu je, kao kod potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, donosila glasove pa i pobedu na izborima, predsednik se okrenuo ekonomiji kao ključnom prioritetu, latio se šlema i krenuo put gradilišta širom Srbije.
„Neću da licitiram sa rokovima, imali smo dosta opečenih prstiju sa rokovima do sada ali gradimo brže nego što smo ikada gradili u našoj zemlji“, rekao je Tadić uz zvuke građevinskih mašina i sevanje bliceva fotoaparata na jednom od gradilišta po Jugoistočnoj Srbiji.
Distanca od koncepta Evrope
Da popravi šta se popraviti može jer izbori se bliže. Bojan al Pino – Brkić kaže da se Srbija ponaša kao mogo puta do sada, delimično poricanjem a delimično traženjem drugih načina da usmeri pažnju građana.
„Srpska politička elita pokušava da kaže kandidatura za članstvo u EU nije nešto što određuje budućnost Srbije i hajde da se sada pravimo da mi to možemo na neki svoj način“, ocenjuje Brkić.
Čovek koji je uvek imao spremno penkalo za potpisivanje dokumenata u Briselu koji Srbiju vode napred ka EU podneo je ostavku istog dana kada je odložena odluka o kandidaturi.
„Ne možemo očekivati da uđemo u EU ako ne rešimo odnose sa Kosovom. Osim Kosova ako hoćemo u EU mi moramo da sa 80. i nekog mesta o korupciji padnemo na 20. i neko mesto pa da pokažemo da smo postigli neki rezultat. Naravno, sve je to potrebno zbog nas samih i bez EU bi bilo jako pametno da mi to postignemo“, poručuje Rajić.
To udaljavanje od evrpskih integracija stiglo je i do građana i njihova podška evropskom putu najniža je od 2000. sa oko 50 odsto. Čak i da dobije kandidaturu u martu ova vlada ostaje bez datuma pregovora za članstvo, odnosno bez jakog izbornog aduta.
Uprkos tome, nerealno je očekivati uoči izbora da vladajuće stranke, pre svih stožer vlade Tadićeva Demokratska stranka, radikalno menjaju politiku. Ivan Kuzminović, saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da se političari ponašaju kao da čitav život može da stane zato što je zemlja na nekoliko meseci od izbora.
„Mislim da je veliki problem što se veliki deo političara iz vladajuće koalicije, recimo, u izjavama u samo poslednjih nekoliko nedelja, zapravo distancirao od koncepta Evrope, odnosno evropskh integracija i sve to u duhu izborne kampanje. I mislim, iskren da budem, da se naši političari ponašaju kao da su roditelji nekog šestogodišnjeg deteta i da sada uporno raspravljaju o tome da li dete uopšte treba upisati u prvi razred odnovne škole“, zaključuje Kuzminović.
Povezani tekstovi:
Makedonija: Evropa na čekanju zbog spora o imenu
Hrvatska i EU: Obaveze, ali i pogodnosti
Pred Kosovom dijalog o vizama i reforme
BiH se nada uspješnijoj godini na evropskom putu
Crnu Goru čeka godina velikih turbulencija