Prošla nedelja u Srbiji obeležena je tenzijama oko održavanja gej parade i pretnjama po bezbednost, ali i nasiljem nad strancima u glavnom gradu. Tri drastična slučaja napada na goste iz stranih zemlja naterala su nadležne i građane da se zapitaju kako je Beograd od gostoljubivog i bezbednog grada postao opasan za strane turiste, ali i za njegove stanovnike.
Lekari Kliničkog centra Srbije i dalje se bore za život francuskog državljanina Brisa Tatona, koji je 17. septembra napadnut i teško povređen u centru Beograda. Njega i grupu francuskih turista, koji su kao navijači fudbalskog kluba Tuluz došli na utakmicu Lige Uefa protiv beogradskog Partizana, organizaovano je napala i brutalno pretukla grupa huligana dok su sedeli u kafiću na Obilicevom vencu.
Dvadesetosmogodišnji Taton najgore je prošao, jer je udaran šipkom u glavu i grudi, paljen navijačkom bakljom i bačen sa visokih stepenica na beton. Par dana pošle, na Kalemegdanu je napadnut Australijanac Džejms Braun koji je došao na svadbu kod druga, ali je na sreću prošao samo sa lakšim povredama.
"Da živimo normalno u ovom gradu"
Nekoliko dana pre, u pucnjavi ispred jednog splava na Savi slučajno je iz pištolja teško ranjen dvadesetšestogodisnji Britanac. Nakon svega, država je poručila da neće tolerisati nasilje. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, izjavio je za naš program da je Srbija pokazala jasnu rešenost da se obračuna sa svim ekstremističkim grupama.
“Kada sad završimo ovu priču, verujem za nekoliko meseci, da će svi shvatiti da nema igranja sa državom, da ne možete tući ljude po kafićima, autobusima..., onda će Beograd zaista biti potpuno bezbedan grad. Siguran sam da 99,99 odsto Beograđana širokih ruku dočekuje naše goste iz inostranstva i drugih delova Srbije. Ne smemo da dozvolimo da 0,1 odsto ljudi dovede do toga da se osećamo nebezbedno. Ja lično se u četvrtak kada sam video šta se događa se nisam osećao bezbedno u ovom gradu.”
Zbog napada na francuske turiste uhapšeno je deset mladica, među kojima su i dečaci rođeni 1991. godine i određen im je pritvor do 30 dana zbog sumnje da su izvršili krivčno delo teškog ubistva u pokušaju. Preti im kazna od 30 do 40 godina zatvora. Dragan Đilas poručio je da huligani jednostavno moraju biti u zatvoru.
“Onda više nemamo problema, već to što smo izabrali – Univerzijade, Evrovizije. Hajde samo da skupimo snage i odvojimo žito od kukolja. Da živimo normalno u ovom gradu, jer to i zaslužujemo.”
Do sada nije bilo mnogo volje države da se obračuna sa huliganima i pripadnicima ultradesničarskih organizacija koji su često pribegavali nasilju, kao na primer kada su napali strane ambasade nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Srđa Popović, advokat iz Beograda, izjavio je za naš program da je baš zbog te neodlučnosti Srbija dospela u sadašnju situaciju.
„Mi imamo jednu vlast koja pokušava da pomiri nepomirljive stvari. Apsolutno je nesumnjivo da ovde postoje dva protivrečna puta. Jedan je koji je zacrtao još Milošević. Ova vlast stalno pokušava da pacifikuje i da primiri, a da istovremeno pušta potpuno protivrečne zvuke o Evropi, o ljudskim pravima, o novim vrednostima, ali je to nemoguće učiniti. Ona se manifestuje potpunom paralizom države, jer vi ako hoćete da zadovoljite dva suprotna cilja i da idete i na jug i na sever, na istok ili zapad – vi ćete ostati u mestu. Mi stojimo u mestu i ovo se sad pokazalo da čim se uspostavi neki zahtev jedne ili druge strane, ta je vlast u neprilici, jer ne može ništa da uradi.“
Po mišljenju Popovića, za procesuiranje nasilnika potrebna je jasna politička volja, ali to neće biti baš lako.
“Oni nisu uspeli da izvrše lustraciju sudija. U tužilaštvima i dalje sede ljudi iz Miloševićevog režima. Ne možete se osloniti na pravosuđe, jer ste vi tu šizofreniju na čitavo društvo i institucije državne – raširili.”
Nasilje u ruhu patriotizma
Zašto je nasilje u Srbiji u porastu, pitali smo psihologa Jelenu Vlajković. Ona za naš program kaže da je sve posledica dvadesetogodišnjih nedaća i ratova, ali i česte političke instrumentalizacije raznih grupa.
“Povećano nasilje u porodici, u školama. Imamo mlade ljude koji su bez posla, nezinteresovani da steknu neko obrazovanje, jer je država urušila čitav obrazovni sistem. Ti mladi ljudi, prepuni gneva, žele da budu viđeni. To svoje nasilje često oblače u ruho patriotizma. Uopšte je stvoren ambijent nasilja. To je važno u ovom trenutku da oni koji rukovode državom da ne misle toliko o budućim izborima, već da donesu odluku da se snažno suprotstave zakonu, jer ne da je minut do 12, već je 12 sati uveliko prošlo.”
Da je zaista tako, za naš radio govore i Beograđani zabrinuti zbog nasilja koje se u poslednje vreme događa u glavnom gradu.
„Ranijih godina je bilo mnogo bolje, bezbednije. Ima dosta mladih, nevaspitanih da tako kažem. Ja sam u Beogradu 50 godina. Nije mi jasno, mislim da je došlo sa svih strana. Misle da mogu sve.“
„Ima mnogo huligana. Na svakom koraku čovek strahuje za svoj život, vlada bezakonje, slaba vlast.“
„To je jedna vrsta terorizma, policija uopšte ne deluje.“
„Užasno se osećam. Jako sam tužna što se to kod nas događa. Trebalo bi jednom da se preseče. Mnogo je mladih koji ne rade, izgubljeni su.“
Lekari Kliničkog centra Srbije i dalje se bore za život francuskog državljanina Brisa Tatona, koji je 17. septembra napadnut i teško povređen u centru Beograda. Njega i grupu francuskih turista, koji su kao navijači fudbalskog kluba Tuluz došli na utakmicu Lige Uefa protiv beogradskog Partizana, organizaovano je napala i brutalno pretukla grupa huligana dok su sedeli u kafiću na Obilicevom vencu.
Dvadesetosmogodišnji Taton najgore je prošao, jer je udaran šipkom u glavu i grudi, paljen navijačkom bakljom i bačen sa visokih stepenica na beton. Par dana pošle, na Kalemegdanu je napadnut Australijanac Džejms Braun koji je došao na svadbu kod druga, ali je na sreću prošao samo sa lakšim povredama.
"Da živimo normalno u ovom gradu"
Nekoliko dana pre, u pucnjavi ispred jednog splava na Savi slučajno je iz pištolja teško ranjen dvadesetšestogodisnji Britanac. Nakon svega, država je poručila da neće tolerisati nasilje. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, izjavio je za naš program da je Srbija pokazala jasnu rešenost da se obračuna sa svim ekstremističkim grupama.
“Kada sad završimo ovu priču, verujem za nekoliko meseci, da će svi shvatiti da nema igranja sa državom, da ne možete tući ljude po kafićima, autobusima..., onda će Beograd zaista biti potpuno bezbedan grad. Siguran sam da 99,99 odsto Beograđana širokih ruku dočekuje naše goste iz inostranstva i drugih delova Srbije. Ne smemo da dozvolimo da 0,1 odsto ljudi dovede do toga da se osećamo nebezbedno. Ja lično se u četvrtak kada sam video šta se događa se nisam osećao bezbedno u ovom gradu.”
Zbog napada na francuske turiste uhapšeno je deset mladica, među kojima su i dečaci rođeni 1991. godine i određen im je pritvor do 30 dana zbog sumnje da su izvršili krivčno delo teškog ubistva u pokušaju. Preti im kazna od 30 do 40 godina zatvora. Dragan Đilas poručio je da huligani jednostavno moraju biti u zatvoru.
“Onda više nemamo problema, već to što smo izabrali – Univerzijade, Evrovizije. Hajde samo da skupimo snage i odvojimo žito od kukolja. Da živimo normalno u ovom gradu, jer to i zaslužujemo.”
Do sada nije bilo mnogo volje države da se obračuna sa huliganima i pripadnicima ultradesničarskih organizacija koji su često pribegavali nasilju, kao na primer kada su napali strane ambasade nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Srđa Popović, advokat iz Beograda, izjavio je za naš program da je baš zbog te neodlučnosti Srbija dospela u sadašnju situaciju.
„Mi imamo jednu vlast koja pokušava da pomiri nepomirljive stvari. Apsolutno je nesumnjivo da ovde postoje dva protivrečna puta. Jedan je koji je zacrtao još Milošević. Ova vlast stalno pokušava da pacifikuje i da primiri, a da istovremeno pušta potpuno protivrečne zvuke o Evropi, o ljudskim pravima, o novim vrednostima, ali je to nemoguće učiniti. Ona se manifestuje potpunom paralizom države, jer vi ako hoćete da zadovoljite dva suprotna cilja i da idete i na jug i na sever, na istok ili zapad – vi ćete ostati u mestu. Mi stojimo u mestu i ovo se sad pokazalo da čim se uspostavi neki zahtev jedne ili druge strane, ta je vlast u neprilici, jer ne može ništa da uradi.“
Po mišljenju Popovića, za procesuiranje nasilnika potrebna je jasna politička volja, ali to neće biti baš lako.
“Oni nisu uspeli da izvrše lustraciju sudija. U tužilaštvima i dalje sede ljudi iz Miloševićevog režima. Ne možete se osloniti na pravosuđe, jer ste vi tu šizofreniju na čitavo društvo i institucije državne – raširili.”
Nasilje u ruhu patriotizma
Zašto je nasilje u Srbiji u porastu, pitali smo psihologa Jelenu Vlajković. Ona za naš program kaže da je sve posledica dvadesetogodišnjih nedaća i ratova, ali i česte političke instrumentalizacije raznih grupa.
“Povećano nasilje u porodici, u školama. Imamo mlade ljude koji su bez posla, nezinteresovani da steknu neko obrazovanje, jer je država urušila čitav obrazovni sistem. Ti mladi ljudi, prepuni gneva, žele da budu viđeni. To svoje nasilje često oblače u ruho patriotizma. Uopšte je stvoren ambijent nasilja. To je važno u ovom trenutku da oni koji rukovode državom da ne misle toliko o budućim izborima, već da donesu odluku da se snažno suprotstave zakonu, jer ne da je minut do 12, već je 12 sati uveliko prošlo.”
Da je zaista tako, za naš radio govore i Beograđani zabrinuti zbog nasilja koje se u poslednje vreme događa u glavnom gradu.
„Ranijih godina je bilo mnogo bolje, bezbednije. Ima dosta mladih, nevaspitanih da tako kažem. Ja sam u Beogradu 50 godina. Nije mi jasno, mislim da je došlo sa svih strana. Misle da mogu sve.“
„Ima mnogo huligana. Na svakom koraku čovek strahuje za svoj život, vlada bezakonje, slaba vlast.“
„To je jedna vrsta terorizma, policija uopšte ne deluje.“
„Užasno se osećam. Jako sam tužna što se to kod nas događa. Trebalo bi jednom da se preseče. Mnogo je mladih koji ne rade, izgubljeni su.“