Tri dana uoči Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nema dogovora Beograda i Brisela oko rezolucije o Kosovu.
Poneti obećanjima ubrzanih evropskih integracija građani Srbije, koji su pre dve godine na izborima pokazali da nisu spremni da se odreknu EU zarad Kosova danas su ponovo, čini se, na istoj prekretnici.
Poslednja prilika, nakon višednevnih diplomatskih kontakata, za kompromisno rešenje o tekstu rezolucije o kome bi Generalna skupština UN trebalo da se izjasni na zasedanju koje počinje 9. septembra u Njujorku, je susret Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i predsednika Srbije Borisa Tadića u utorak u Briselu.
Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova kaže da je Srbija zainteresovana da nađe dogovor sa najvećim svetskim silama.
“Naravno da Srbija, bez obzira što brani svoje nacionalne i državne interese, mora da vodi računa o odnosima sa onima koji u svetu danas odlučuju. Mislim da, bez obzira kako se završe ovi razgovori, kako se završi glasnje na Generalnoj skupštini, Srbija mora dalje da nastavi svoju politiku zaštite državnih i nacionalnih interesa i evropskih integracija”, kaže Dačić.
Opozicija, koja već duže vreme upozorava da je upravo Brisel pravo mesto za razgovor, optužuje vlast da je ponovo dovela zemlju u raskorak sa svetom.
Lider Liberalno demoratske partije Čedomir Jovanović, gostujući na B92, nije imao milosti za državnu politiku Beograda.
“Jasno je o čemu se u ovom trenutku radi. Oni su dve godine sedeli na dve stolice, i kosovskoj i evropskoj, i dalje je ta pozicija neodrživa. Moraju da izaberu šta će, kosovsku ne mogu jer je to prošlost, a Evropa je pošto vode takvu politiku daleka budućnost. I onda ostaje samo jedno veliko ništa. Zbog toga mi treba da budemo i ubuduće taoci te političke lakrdije. Ni jedan problem, od kada ja znam za sebe, nije rešen na Ujedinjenim nacijama. Mi smo rešavali probleme u Rambujeu, u Dejtonu, u Briselu 1991. godine. Koji problem može da se reši na Generalnoj skupštini UN gde istu težinu ima glas Huga Čaveza i predsednika SAD”, rekao je Jovanović.
Insistiranje da se i nakon nepovoljne odluke Međunarodnog suda pravde nastavi sa istom politikom tumači se i kao strah vlasti od opozicije. Iako se tek spekuliše mogućim prevremenim parlamentarnim izborima mnoge aktivnosti političkih aktera podsećaju na one predizborne.
Promenljivi prioriteti građana
No, Kosovo daleko da je prioritetna tema za građane Srbije ali jeste postala ozbiljna, kaže nam Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedzik marketinga.
I to je obično uslovljeno time koliko je zastupljeno u aktivnostima političara i u medijima.
“Onog momenta kada ih pitate šta je najvažnije što država treba da uradi, Kosovo ispadne sa prvih deset stavki kad god nije glavna tema u medijima, kad god jeste ono skoči na toj skali. Kosovo se u poslednjih godinu, godinu i po dana, vrlo nisko kotiralo do poslednja dva meseca kada je ponovo počelo da raste. Od 60 do 70 posto ljudi stalno tvrdi da bi na referendumu glasalo za Evropsku uniju, ali ako im kažete da bi to značilo da moramo da priznamo Kosovo onda se prepolovi taj broj. Ako kažete da li biste prihvatili da uđemo u neki vid sankcija onda ne bi, ali da li bi žrtvovali evropske integracije, onda kažu, pa ionako nismo u toj EU, i ne znamo kada ćemo biti, onda bi žrtvovali”, navodi Bogosavljević.
No, zašto predsednik Tadić još ne nalazi kompromis sa Briselom iako je na insistiranju da se zbog Kosova ne mogu blokirati evropske integracije pre dve godine dobio parlamentarne izbore.
Tadić i njegova koalicija obećali su građanima Srbije i Prištinu i Brisel, kaže istoričar Nikola Samardžić. Objašnjavajući ponovni raskorak za Zapadom Samardžić kaže da se ljudi koji su nekada bili simboli liberalnog mišljenja i zapadnog kursa danas pretvaraju u političke zombije koji bi trebalo da su ostali u 90-im godinama.
“Naravno u trenutku kada su davali takva obećanja, ona su već tada najavljivala da će se manipulisati i jednimi i drugim kursem pošto se čitava politika vodi u smislu pridobijanja glasova građana. Ja ne znam koliki je stvarni interes vladajuće koalicije da Srbija brzo napreduje prema EU. Iz čitave te istorije naše svakodnevice gde se objašnjava zašto nema ulja, mleka, i tako dalje, vidi se da funkcionišu jedino trustovi i monopoli u svakom domenu. Srbija se radi podrške njenoj rezoluciji udružila sa zločinačkim režimima u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Sa kakvom platformom će Tadić i njegova partija izaći na sledeće izbore ostaje da se vidi. Nije teško pretpostaviti da će oni ljude još jednom prevariti”, zaključuje Samardžić.
U slučaju neuspeha u Ujedinjenim nacijama opozicija je već obećala da će tražiti izbore.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Za Srbiju (ni)je kasno da promeni rezoluciju
Gordy: EU hoće da se rasprava vodi u Briselu
Altman: Srbija sama odlučuje o svojoj evropskoj budućnosti
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
Poneti obećanjima ubrzanih evropskih integracija građani Srbije, koji su pre dve godine na izborima pokazali da nisu spremni da se odreknu EU zarad Kosova danas su ponovo, čini se, na istoj prekretnici.
Poslednja prilika, nakon višednevnih diplomatskih kontakata, za kompromisno rešenje o tekstu rezolucije o kome bi Generalna skupština UN trebalo da se izjasni na zasedanju koje počinje 9. septembra u Njujorku, je susret Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i predsednika Srbije Borisa Tadića u utorak u Briselu.
Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova kaže da je Srbija zainteresovana da nađe dogovor sa najvećim svetskim silama.
“Naravno da Srbija, bez obzira što brani svoje nacionalne i državne interese, mora da vodi računa o odnosima sa onima koji u svetu danas odlučuju. Mislim da, bez obzira kako se završe ovi razgovori, kako se završi glasnje na Generalnoj skupštini, Srbija mora dalje da nastavi svoju politiku zaštite državnih i nacionalnih interesa i evropskih integracija”, kaže Dačić.
Opozicija, koja već duže vreme upozorava da je upravo Brisel pravo mesto za razgovor, optužuje vlast da je ponovo dovela zemlju u raskorak sa svetom.
Lider Liberalno demoratske partije Čedomir Jovanović, gostujući na B92, nije imao milosti za državnu politiku Beograda.
“Jasno je o čemu se u ovom trenutku radi. Oni su dve godine sedeli na dve stolice, i kosovskoj i evropskoj, i dalje je ta pozicija neodrživa. Moraju da izaberu šta će, kosovsku ne mogu jer je to prošlost, a Evropa je pošto vode takvu politiku daleka budućnost. I onda ostaje samo jedno veliko ništa. Zbog toga mi treba da budemo i ubuduće taoci te političke lakrdije. Ni jedan problem, od kada ja znam za sebe, nije rešen na Ujedinjenim nacijama. Mi smo rešavali probleme u Rambujeu, u Dejtonu, u Briselu 1991. godine. Koji problem može da se reši na Generalnoj skupštini UN gde istu težinu ima glas Huga Čaveza i predsednika SAD”, rekao je Jovanović.
Insistiranje da se i nakon nepovoljne odluke Međunarodnog suda pravde nastavi sa istom politikom tumači se i kao strah vlasti od opozicije. Iako se tek spekuliše mogućim prevremenim parlamentarnim izborima mnoge aktivnosti političkih aktera podsećaju na one predizborne.
Promenljivi prioriteti građana
No, Kosovo daleko da je prioritetna tema za građane Srbije ali jeste postala ozbiljna, kaže nam Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedzik marketinga.
I to je obično uslovljeno time koliko je zastupljeno u aktivnostima političara i u medijima.
“Onog momenta kada ih pitate šta je najvažnije što država treba da uradi, Kosovo ispadne sa prvih deset stavki kad god nije glavna tema u medijima, kad god jeste ono skoči na toj skali. Kosovo se u poslednjih godinu, godinu i po dana, vrlo nisko kotiralo do poslednja dva meseca kada je ponovo počelo da raste. Od 60 do 70 posto ljudi stalno tvrdi da bi na referendumu glasalo za Evropsku uniju, ali ako im kažete da bi to značilo da moramo da priznamo Kosovo onda se prepolovi taj broj. Ako kažete da li biste prihvatili da uđemo u neki vid sankcija onda ne bi, ali da li bi žrtvovali evropske integracije, onda kažu, pa ionako nismo u toj EU, i ne znamo kada ćemo biti, onda bi žrtvovali”, navodi Bogosavljević.
Boris Tadić nakon objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova, 22. jul 2010.
No, zašto predsednik Tadić još ne nalazi kompromis sa Briselom iako je na insistiranju da se zbog Kosova ne mogu blokirati evropske integracije pre dve godine dobio parlamentarne izbore.
Tadić i njegova koalicija obećali su građanima Srbije i Prištinu i Brisel, kaže istoričar Nikola Samardžić. Objašnjavajući ponovni raskorak za Zapadom Samardžić kaže da se ljudi koji su nekada bili simboli liberalnog mišljenja i zapadnog kursa danas pretvaraju u političke zombije koji bi trebalo da su ostali u 90-im godinama.
“Naravno u trenutku kada su davali takva obećanja, ona su već tada najavljivala da će se manipulisati i jednimi i drugim kursem pošto se čitava politika vodi u smislu pridobijanja glasova građana. Ja ne znam koliki je stvarni interes vladajuće koalicije da Srbija brzo napreduje prema EU. Iz čitave te istorije naše svakodnevice gde se objašnjava zašto nema ulja, mleka, i tako dalje, vidi se da funkcionišu jedino trustovi i monopoli u svakom domenu. Srbija se radi podrške njenoj rezoluciji udružila sa zločinačkim režimima u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Sa kakvom platformom će Tadić i njegova partija izaći na sledeće izbore ostaje da se vidi. Nije teško pretpostaviti da će oni ljude još jednom prevariti”, zaključuje Samardžić.
U slučaju neuspeha u Ujedinjenim nacijama opozicija je već obećala da će tražiti izbore.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Za Srbiju (ni)je kasno da promeni rezoluciju
Gordy: EU hoće da se rasprava vodi u Briselu
Altman: Srbija sama odlučuje o svojoj evropskoj budućnosti
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".