Sistemsko rešenje za zbrinjavanje Roma, koje pokušavaju da sprovedu beogradske vlasti, često je na udaru kritike organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava i međunarodne organizacije Amnesti International.
Više od 100.000 Roma živi u stotinjak nehigijenskih i bespravnih naselja u Beogradu
koja nastanjuje teška sirotinja, a najveći deo naselja nema komunalnu infrastrukturu.
Kako izgleda život u romskom naselju u Mirijevu i da li su stanovnici ovog pedesetogodišnjeg naselja zadovoljni gradskim rešenjima koja bi ih izvukla iz blata i društvene izolovanosti.
Muku muče i Romi koji su u Beograd došli iz unutrašnjosti i koji ako žele da se kvalifikuju za pomoć države, moraju da se vrate u matična mesta. Tu nastaje problem, jer se često vrate u uslove još gore od beogradskih gde je kontejner bio osnovni izvor života.
„Amnesti Internešenal“ navodi da je sprovedeno najmanje 4 iseljavanja, a da
stotinama Roma preti ista sudbina što, kako navodi ta organizacija, pokazuje da Vlada Srbije ne postupa u skladu sa međunarodnim pravnim obavezama.
Ministar za ljudska i manjinska prava i državnu upravu Milan Marković tvrdi da je stanje ljudskih prava u Srbiji potpuno zadovoljavajuće.
“To naravno ne znači da ne treba da dalje radimo, posebno kada su u pitanju marginalizovane grupe. Jedno je sigurno- u Srbiji ne postoje diskriminisane
Romski problemi u Beogradu su se gomilali decenijama unazad.
Formirana je i radna grupa koja pokušava pronaći sistemsko rešenje za zbrinjavanje Roma iz nehigijenskih naselja.
Grad je uspeo da obezbedi kontejnerski smeštaj za stotine porodice na obodima grada. Takođe su pokrenute kampanje obrazovanja, zdravstvene zaštite i zaposlenja.
Međutim Dragoljub Acković, potpredsednik svetskog kongresa Roma kaže da je to nedovoljno jer se grad bavi Romima isključivo kada su u pitanju rešavanja nekih
gradskih infrastrukturnih problema.
„Strategija za deložaciju Roma gotovo da i ne postoji. Radi se „ad hok“ i to je jedan od osnovnih razloga što nastaju brojni problemi, kako među romskom populacijom tako i među ne Romima. Znam i veoma mi je teško da to kažem, ali moram, postoje mnogi slučajevi kada lokalno stanovništvo ne želi da primi Rome na adekvatan način, kao kada bi došli neki drugi", rekao je Acković.
Sistemska rešenja ne postoje i to najveći problem, kaže Acković.
Predstavnici „Amnesti internešenala“ su u oktobru lično predali srpskim vlastima peticiju sa preko 20 hiljada potpisa, kojom se od vlade zahteva uvođenje zakona o zabrani prinudnog iseljavanja.
Više od 100.000 Roma živi u stotinjak nehigijenskih i bespravnih naselja u Beogradu
koja nastanjuje teška sirotinja, a najveći deo naselja nema komunalnu infrastrukturu.
Kako izgleda život u romskom naselju u Mirijevu i da li su stanovnici ovog pedesetogodišnjeg naselja zadovoljni gradskim rešenjima koja bi ih izvukla iz blata i društvene izolovanosti.
Muku muče i Romi koji su u Beograd došli iz unutrašnjosti i koji ako žele da se kvalifikuju za pomoć države, moraju da se vrate u matična mesta. Tu nastaje problem, jer se često vrate u uslove još gore od beogradskih gde je kontejner bio osnovni izvor života.
„Amnesti Internešenal“ navodi da je sprovedeno najmanje 4 iseljavanja, a da
stotinama Roma preti ista sudbina što, kako navodi ta organizacija, pokazuje da Vlada Srbije ne postupa u skladu sa međunarodnim pravnim obavezama.
Ministar za ljudska i manjinska prava i državnu upravu Milan Marković tvrdi da je stanje ljudskih prava u Srbiji potpuno zadovoljavajuće.
“To naravno ne znači da ne treba da dalje radimo, posebno kada su u pitanju marginalizovane grupe. Jedno je sigurno- u Srbiji ne postoje diskriminisane
Romi u Beogradu ponovo na udaru vlasti
grupe. Što se tiče naših zakona i propisa oni su u skladu sa najvišim standardima koji postoje u EU i uopšte u svetu. Naravno, veliki je zadatak da oni u potpunosti budu primenjeni. Na tome Vlada i ministarstvo intenzivno rade”, uverava mnistar Marković.Romski problemi u Beogradu su se gomilali decenijama unazad.
Formirana je i radna grupa koja pokušava pronaći sistemsko rešenje za zbrinjavanje Roma iz nehigijenskih naselja.
Grad je uspeo da obezbedi kontejnerski smeštaj za stotine porodice na obodima grada. Takođe su pokrenute kampanje obrazovanja, zdravstvene zaštite i zaposlenja.
Međutim Dragoljub Acković, potpredsednik svetskog kongresa Roma kaže da je to nedovoljno jer se grad bavi Romima isključivo kada su u pitanju rešavanja nekih
gradskih infrastrukturnih problema.
„Strategija za deložaciju Roma gotovo da i ne postoji. Radi se „ad hok“ i to je jedan od osnovnih razloga što nastaju brojni problemi, kako među romskom populacijom tako i među ne Romima. Znam i veoma mi je teško da to kažem, ali moram, postoje mnogi slučajevi kada lokalno stanovništvo ne želi da primi Rome na adekvatan način, kao kada bi došli neki drugi", rekao je Acković.
Sistemska rešenja ne postoje i to najveći problem, kaže Acković.
Predstavnici „Amnesti internešenala“ su u oktobru lično predali srpskim vlastima peticiju sa preko 20 hiljada potpisa, kojom se od vlade zahteva uvođenje zakona o zabrani prinudnog iseljavanja.