Godišnjicu ovog zločina iz oktobra 1992. godine obeležile su članice nevladine organizacije "Žene u crnom", koje su se okupile na mirovnoj akciji u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.
"Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene devedesetih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava", navodi se u saopštenju Fonda za humanitarno pravo (FHP), nevladine organizacije "Žene u crnom" i Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava.
Porodice ubijenih Sjeverinaca nisu uspele da dobiju ni status civilnih žrtava rata kao ni da ostvare pravo za naknadu štete.
U noći pred otmicu autobusa, otet je i Sabahudin Ćatović, kao 17 žrtva. On je sa ostalih 16 civila odveden u Višegrad. Njegovo ime je naknadno upisano na spomen obeležje u Sjeverinu.
Fond za humanitarno pravo (FHP), "Žene u crnom" i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek traje i da je neprihvatljivo da institucije Srbije pune tri decenije odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Žene u crnom' pamte žrtve zločina u Sjeverinu
Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na petnaest godina zatvora.
Lukić je kasnije u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine u Višegradu, ali ne i za zločin u Sjeverinu.
Porodice ubijenih Sjeverinaca nisu uspele da dobiju ni status civilnih žrtava rata kao ni da ostvare pravo za naknadu štete.
Pročitajte i ovo: Prva godišnjica zločina u Sjeverinu posle Strazbura"Iako su žrtve iz Sjeverina bile državljani Srbije, zločin se dogodio na teritoriji BiH i izvršili su ga pripadnici vojske koju Srbija ne smatra neprijateljskom. Iz tih razloga, oni u očima institucija Srbije nisu civilne žrtve rata", navodi se u saopštenju FHP povodom 30 godina od ubistva.
Podsećaju da je Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. godine odbacio predstavku koju su mu članovi porodica uputili, s obrazloženjem da se zločin dogodio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Time su, dodaju iz FHP, iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice žrtava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu štete.